• +381 64 574 0856
  • Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
''Nakon kvalitativne i kvantitativne analize ihtiozajednice, kao i procene brojnosti, biomase i produkcije (prirast mase u određenom vremenu), donosi se zaključak da populacija riba u delu reke između vodozahvata i mašinske zgrade značajno gubi i na biomasi i brojnosti, u odnosu na deo reke iznad vodozahvata, što se negativno odražava na produkciju riba, jer u uslovima degradirane sredine (uticaj izgradnje hidrocentrala) dolazi do odstupanja od očekivane produkcije riblje zajednice''. 
 
slika1
 Ispod vodozahvata MHE ''Orlić'', Gračanica
 
Da bi se sačinila slika uticaja malih hidroelektrana na životnu sredinu, izvršena je terenska analiza i podaci prikupljeni na terenu, sa fokusom na projekte MHE za koje su poznati izvori finansiranja na osnovu izveštaja međunarodne organizacije CEE Bankwatch Network.
 

Projekte na reci Gračanici je finansirala AIK banka, na reci Prištavici ProCredit banka, na reci Jošanici Erste banka a na Vlasini Erste i Unicredit banka (angažovana kao finansijski posrednik Evropske banke za obnovu i razvoj - EBRD). Bitno je napomenuti da navedene banke imaju obaveze ne samo po nacionalnom zakonodavstvu već i po svojim internim ekološkim i politikama društvene odgovornosti.  U slučaju kada nastupaju kao finansijski posrednici evropskih javnih banaka poput EBRD ili Evropske investicione banke (EIB), komercijalne banke bi u principu trebalo da postupaju i u skladu sa odredbama evropskog zakonodavstva.

 

Ekološko udruženje ''Rzav'' je u saradnji sa Stručnim timom laboratorije za hidrobiologiju pri „Centru za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda - Akvarijum” u septembru 2018.godine, obavilo terenska istraživanja (hidrobiološka i ihtiološka istraživanja) na rekama Prištavici, Gračanici, Jošanici i Vlasini, sa ciljem procene negativnog uticaja koji izazivaju MHE (male hidroelektrane) na biodiverzitet, izgrađene na pomenutim rekama.

 

Monitoring stanja istraživanih reka obuhvatio je analizu bentosne, kao i ihtiozajednice. Praćenje kvalitativnog i kvantitativnog sastava indikatorskih vrsta koje pripadaju različitim grupama akvatičnih organizama, predstavlja način za preciznu procenu promena koje se dešavaju u hidroekosistemima.

Bentosna zajednica je veoma važna komponentaakvatičnih biocenoza i reaguje na promene uslova sredine. Stoga, bentosne zajednice predstavljaju dobar indikator uslova koji vladaju u ekosistemu. Struktura zajednice faune dna reke Vlasine na potezu od lokaliteta iznad vodozahvata do ušća Tegošnice (septembar, 2018).
Najviša vrednost Margalefovog indeksa diverziteta (3,48) zabeležena je na lokalitetu iznad vodozahvata, dok na ostalim lokalitetima zabeležene vrednosti indeksa su nešto manje što ukazuje  na promenu staništa, a samim tim i na smanjenje broja vrsta.
                         
      Iznad vodozahvata MHE ''Ravni'' , Prištavica                Reka Prištavica iznad mašinske zgrade
 
 
 
Poredeći rezultate sadašnjih istraživanja sa prethodnim može se doći do zaključka da su promene na samoj reci uslovile i velike promene u kvalitativno-kvantitaivnoj strukturi faune dna.
Na osnovu dosadašnjih istraživanja reke Vlasine i brojnih publikacija u proteklih 20 godina jasno se vidi da se usled promene ekoloških faktora nastalih antropogenim dejstvom diverzitet akvatičnih makrobeskičmenjaka smanjio u velikoj meri (Martinović-Vitanović, 1995, 1999; Simić, 1996; Paunović, 2001; Simić, 2003; Milosević, 2012). Antropogeni uticaj se ogleda kroz uticaj izgradnje hidrocentale, pri čemu je došlo do promene i fragmentacije staništa što je uticalo na smanjenje diverziteta faune dna. Ostali faktori zagađenja (eutrofizacija, saprobnost, toksičnost) kao ni prisustvo invazivnih vrsta na datom staništu nisu zabeleženi, što dokazuje da je uzročnik za nastalu situaciju isključivo izgradnja hidrocentrala.
                                                                                                             
MHE ''Orlić'', Gračanica   Iznad vodozahvata MHE ''Orlić'', Gračanica
 
S obzirom da podaci o zajednici makrobeskičmenjaka na reci Vlasini postoje iz ranijih istraživanja bilo je moguće izvršiti poređenje i utvrditi uticaj izgradnje hidroelektrana na značajano smanjenje biodiverziteta na istraživanim lokalitetima.
Ihtiozajednica na dobar način prikazuje stanje lotičkih sistema, jer ribe su prisutne u skoro svim površinskim vodama i njihova idenifikacija je relativno laka, nalaze se na vrhu trofičke piramide i zbog toga mogu da ukažu na ekološko stanje čitavog ekosistema. Uz odgovarajuću opremu lako je i njihovo uzorkovanje. Među ribljim vrstama identifikovanim na rekama Prištavici, Gračanici, Jošanici i Vlasini su potočna pastrmka Salmo trutta, kalifornijska pastrmka Oncorhynchus mykiss, pijor Phoxinus phoxinus, krkuša Gobio gobio, peš Cottus gobio, brkica Barbatula barbatula potočna mrena Barbus balcanicus, klen Squalius cephalus i dvoprugasta uklija Alburnoides bipunctatus, ali nisu sve ove vrste i ne u istom broju detektovane na svim istraživanim lokalitetima.
Prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Sl. glasnik RS, br. 5/2010 i 47/2011), na listi zaštićenih vrsta nalazi se šest od ukupno devet konstatovanih vrsta: potočna pastrmka, krkuša, peš, dvoprugasta uklija, potočna mrena i klen. 
Nakon kvalitativne i kvantitativne analize ihtiozajednice, kao i procene brojnosti, biomase i produkcije (prirast mase u određenom vremenu), donosi se zaključak da populacija riba u delu reke između vodozahvata i mašinske zgrade značajno gubi i na biomasi i brojnosti, u odnosu na deo reke iznad vodozahvata, što se negativno odražava na produkciju riba, jer u uslovima degradirane sredine (uticaj izgradnje hidrocentrala) dolazi do odstupanja od očekivane produkcije riblje zajednice. Najbolji primer koji prikazuje uticaj MHE na riblju zajednicu jesu reke Prištavica i Jošanica na kojima je zabeležen značajan pad u produkciji i ukupnoj biomasi.
Na istraživanim rekama izgrađene su riblje staze, ali nisu tehnički dobro rešenje i nisu se pokazale kao efikasne, jer ih ribe koriste samo u slučaju visokih voda.
Pomenute riblje vrste su po načinu ishrane insektivori i u direktnoj su sprezi sa faunom dna, jer njihova brojnost opada degradacijom bentosnih staništa.  
Nakon analize stanja zajednica makrobeskičmenjaka i riba uzorkovanih na reci Vlasini, Jošanici, Prištavici i Gračanici, donosi se zaključak da MHE izgrađene duž toka reke negativno utiču na biodiverzitet.  
 
                    
Vodozahvat  MHE''Tegošnica'' Vlasina   Bentos, iznad vodozahvata MHE ''Vrane'', Prištavica
Ihtiofauna je uzorkovana elektroagregatom marke Aquatech IGT 600 (0,65/1,20kW, 24V), koji se kao metoda ribolova koristi jedino u naučno-istraživačke svrhe. Svaki od profila reke na kom je uzorkovano iznosi 50 m dužine. Struktura bentosne zajednice vrednovana je indeksom bogatstva vrsta - Margalefov indeks (Margalef, 1968).   Identifikacija organizama makrobeskičmenjaka izvršena je pomoću odgovarajućih ključeva u laboratoriji za Hidroekologiju i zaštitu voda na Institutu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu.
 
Detaljan Izveštaj je OVDE.
 
 
 Projekat se realizuje u saradnji sa Global GreenGrands Fund

 


0
0
0
s2sdefault

 

prijaviproblem

 

publikacija1

publikacija2

Rad ekološkog udruženja RZAV - God Save Rzav podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji"

 
kamp
 
 
 
© 2019 Ekološko Udruženje RZAV - God Save Rzav. Sva prava zadržana. Uredjuje NETWARE
Portal je deo Projekta koji se realizuje u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru Programa ''Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji'', uz podršku Švedske.Za sadržaj Portala odgovoran je isključivo urednik i iskazani stavovi nisu nužno stavovi Beogradske otvorene škole, niti Kraljevine Švedske.
footer

footer