• +381 64 574 0856
  • Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
  • Ministarstvo životne sredine obaveštava javnost i zainteresovane organe i organizacije da je ovaj organ doneo rešenje kojim se određuje obim sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Rekonstrukcije proizvodnih agregata i pripadajuće opreme hidroelektrane Potpeć, instalisane snage 3 x 20 MW, na reci Lim,na KP 4026, 4027, 40284029 i 4032 KO Banja, SO Priboj i projekta izgradnje dodatnog agregata na hidroelektrani Potpeć instalisane snage 13,3 MW na reci Lim,na KP 4026, 4027, 4028, 4029, 4032 i 4042 KO Banja, SO Priboj, nosioca projekta JP ELEKTROPRIVREDA SRBIJE, Sektor za ključne investicione projekte iz Beograda, Carice Milice 2, zaveden pod brojem 353-02-01488/2017-16 od 21.06.2017.

    Uvid u doneto rešenje može se izvršiti svakog radnog dana od 11-14 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Novom Beogradu, Omladinskih brigada 1, soba 426, kao i na službenom sajtu Ministarstva u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

    Zainteresovana javnost i nosilac projekta mogu izjaviti žalbu Vladi Republike Srbije na doneto rešenje, putem ovog organa, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.

  •  Preliminarnim prolazom,‘’Visočkim kanjonom’’, obavljenim tokom jeseni 2017. godine, na kom je Katastrom malih hidroelektrana iz 1987. godine, kao i Prostornim planom opštine Arilje, određena jedna od potencijalnih lokacija za izgradnju MHE na ovoj reci. 

  • Poštovani/a,

    dana 07.02.2018. godine primili smo vaš dopis Primedbe na publikaciju teksta – Prirodni resursi i koruptivne prakse od 02.02.2018. zavedenog pod brojem 07-00-00050/2018-07, koji ste pored naše organizacije (koautora) uputili i donatoru „Beogradskoj otvorenoj školi“, iako jasno na prvoj strani publikacije stoji u fusnoti da „izneti stavovi i mišljenja ne predstavljaju nužno i stavove donatora“.

    Pošto smo u sadržini primedbi uočili niz nelogičnosti i krivih (nadamo se nenamernih) tumačenja iznetih stavova autora, dužni smo vam pružiti dodatnu argumentaciju i pojašnjenja koja u kompletu možete pronaći na link-u.

    PRIMEDBA 1 (strana 7, stav 1.):

    Na pomenutoj strani nepotpuno citirate zaključak i u krivi kontekst dovodite rečenicu:

    „Iz republičke Direkcije za vode navode da nemaju dovoljno raspoloživih inspekcijskih kapaciteta za adekvatnu kontrolu, kao i da eksploatatori uglavnom uredno prijavljuju iskopane količine. A da li je sve zaista tako?“

    U dostavljenoj primedbi se navodi da je izjava u prvom delu citirane rečenice potpuno tačna, što ni sam autor u nastavku publikacije niti jednom tvrdnjom ili iznetom činjenicom ne dovodi u pitanje. Pitanje „A da li je zaista sve tako?“ odnosi se upravo na drugi deo rečenice u kojoj se kaže da „eksploatatori uglavnom redovno prijavljuju iskopane količine“. Odgovor na naše pitanje maltene dajete i sami na strani 4 u pasusu 1 u kojem navodite da su neophodna češća geodetska snimanja kada je u pitanju kontrola rečnog korita vodotoka na kojem se vrši eksploatacija.

    Na samom kraju ipak, argument koji se tiče malog broja službenika nije argument koji se po bilo kom osnovu može uvažiti, koliko i da nedovoljan broj zdravstvenih radnika‎ opravdava puštanje pacijenata da umru.

    PRIMEDBA 2 (strana 7, stav 2):

    „Autori bez dovoljno argumenata, u smislu koliko je izdato vodoprivrednih (vodnih) saglasnosti pre 2010. godine, iznose neke konstatacije kao na primer da se kopao šljunak i pre devedesetih“

    Međutim, sporni pasus glasi ovako, u originalu:

    „Kao što se vidi sa spiska korisnika eksploatacija u lozničkom kraju, sve do 2014. godine izdate su svega četiri saglasnosti. Pre dve godine ova tema nekako dospeva u žižu javnosti i od tog perioda primetno je da se eksploatatori češće odlučuju da pribavljaju saglasnost o eksploataciji. Međutim, lokalni poznavaoci prilika, pretežno ribolovci tvrde da se šljunak uveliko kopao još od kraja devedesetih. Javnosti je poznat slučaj građanske pobune prilikom pokušaja firme „Stobex“ da prekopava „Žićinu plažu“ u Banji Koviljači. Poznato je i da je delegacija ministarstva inostranih poslova dolazila u Loznicu kada se osim razgraničenja sa Bosnom razgovaralo i o ugroženosti mosta tj, graničnog prelaza na Šepku od nekontrolisane eksploatacije šljunka.“

    Dakle, nije tačna tvrdnja iz primedbi RDV u kojoj se navodi da je autor u publikaciji tvrdio „da se kopao šljunak i pre devedesetih“, već krajem devedesetih. Upravo u tom kontekstu navodimo i primer građanskog protesta protiv firme „Stobex“ koja je nelegalno krenula da prekopava popularnu „Žićinu plažu“ u Banji Koviljači. Nismo smatrali da je previše bitno šta se dešavalo u tom periodu, pa je samo ovaj primer spomenut, ali ako je potrebno, možemo pronaći na stotine, ne desetine, svedoka koji će svedočiti u prilog našim navodima. U prilog našim iznetim tvrdnjama na potezima Jarcan u Lozničkom Polju i Žičko polje u Lešnici svedoče i brojni krateri i bare/starače koje su ostale nakon enormnih eksploatacija koje su se odvijale van domašaja zakona krajem devedestih i početkom 2000-ih godina.

    PRIMEDBA 3 (strana 7, stav 3)

    „Autor iznosi da je vodnim saglasnostima odobrena navedena količina i potom preračunava na osnovu Uredbe i naveden je ukupan iznos koji bi trebalo da se slije u budžet, a zatim upućuje kritiku da nije sprovedena kontrola i primenjena kaznena politika“.

    Međutim, sporni zaključak u tekstu glasi, citat :

    „Neadekvatna kontrola i gotovo nepostojeća kaznena politika za one koji se ne pridržavaju pravila, navodi javnost da sumnja da su iskopane količine šljunka mnogo veće od onih koje se određuju i da eventualno postoji nelegalna eksplatacija.“

    Naime, ne slažemo se sa vašim ocenama da termin „neadekvatna kontrola“ znači isto što i „nije sprovedena kontrola“, kao i da „gotovo nepostojeća kaznena politika“ znači isto što i „nije primenjena kaznena politika“.

    U daljem tekstu primedbe br. 3 kao kontraargument navodi se broj izvršenih inspekcijskih pregleda u 2017. godini, broj izdatih rešenja i podnetih prijava, što je priznaćemo, novi podatak za nas. PAKT  je naime u nekoliko navrata pokušavao doći do ovih podataka, ali su nam samo jednom, prilikom naše posete Direkciji, predočeni primeri zbirnih periodičnih inspekcijskih izveštaja za celu Srbiju (bez AP Vojvodina) iz kojih nismo mogli da izvedemo adekvatne zaključke. Međutim, i u ponuđenim novim informacijama ne može se zaključiti koliko je inspekcijskih pregleda obavljeno na teritoriji Mačvanskog okruga, tačnije reke Drine i Užičkog okruga, tačnije reka Veliki Rzav i Moravica, na kojima su autori sprovodili monitoring.

    Na zaključak o neadekvatnoj kontroli ukazuju naši nalazi koji su priložni u istraživačkim tekstovima, a koji ukazuju na nesrazmere prijavljenih iskopa sa zatečenim stanjem na terenu prilikom monitoringa. Na ovakve zaključke mogli su doći i nadležni iz RDV prostom google pretragom terena. I ovom prilikom prilažemo uočene dokaze :

    1. „MN“ sa odobrenih 64.688 m3 (prijavili 14.380 m3)

     

    Čak i na slici se mogu uočiti golim oko skladišta iskopanog šljunka bar duplo veća od prijavljene količine!!!

    1. „Đorđić iskop“ sa odobrenih 25.388,9 (nisu prijavili ništa!?)

     

    Prostim uvidom u sliku nemoguće je ne zapitati se, kako je moguće da ovaj eksploatator (Đorđić iskop) nije prijavio, pa ni platio, ni metar kubni iskopanog šljunka, i šta su radile nadležne inspekcijske službe?

    PRIMEDBA 4 (strane 7 i 8)

    „Navodi se da se nije desilo da se neki zahtev odbije“...pa se zatim u nastavku primedbe kaže da PAKT ove podatke nije ni tražio od nadležnog Ministarstva i navodi Zaključak od 06.08.2015. kojim je odbačen zahtev preduzeća Stobex doo Loznica.

    Da je Zaključkom od 06.08.2015. odbijen zahtev preduzeća Stobex od strane RDV, za nas jeste nova informacija, ali nije nije tačna tvrdnja da PAKT od RDV nije tražio ove podatke. Konkretno, za podatke o odbačenim zahtevima obraćali smo se RDV prilikom naše posete direkciji (podsećamo vas i da se usmeno pitanje tumači Zakonom o pristupu informacijamaod javnog značaja kao relevatno i važeće), pa vas podsećamo da je PAKT-u već tada bio onemogućen pristup većini dokumenata vezanih za preduzeće Stobex, jer je policija u tom periodu sprovodila istražnje radnje protiv ovog preduzeća. Međutim, na vaš naknadni odgovor o postojanju Zaključka za zahtev preduzeća Stobex, gledamo samo kao na izuzetak koji potvrđuje pravilo. U konačnici, iz tvrdnje da nepostoji zahtev koji je odbijen u monitorisanom periodu, PAKT kao koautor publikacije nije izvlačio posebne zaključke, već je ta informacija navedena u prilog sagledavanja šire slike stanja posmatranih procedura RDV.

    PRIMEDBA 5 ( strana 8)

    „Autori teksta ponovo navode da nema kontrole“...uz „opravdanje“ da vodna inspekcija nema potreban broj vodnih inspektora. Dalje RDV u primedbi navodi opšte podatke da su vodni inspektori nakon utvrđivanja činjeničnog stanja nalagali mere rešenjem o otklanjanu utvrđene nepravilnosti...

    Na ovu primedbu delimično smo već odgovorili u izjašnjenju na primedbu 1. Ovom prilikom PAKT podseća RDV da je u nekoliko navrata tražio kopije izveštaja vodnih inspektora za područje Drine, a da smo svaki put samo dobijali zbirne nepregledne statističke podatke za celokupnu teritoriju uže Srbije, koji nam apsolutno ništa nisu značili. I u ovoj primedbi RDV ponavlja da su NEKI inspektori utvrđivali NEKO činjenično stanje i nalagali NEKE mere o otklanjanu NEKIH  nepravilnosti. Ovakvi odgovori i argumenti su apsolutno neprihvatljivi.

    PRIMEDBA 6 (strana 9, stav 1i 2)

    „Navodi se da su za 11 vodnih saglasnosti izdata Rešenja da nije potrebna izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu“...i pritom ističe da nije nadležan za pomenute saglasnosti.

    PAKT (autor) nigde u publikaciji ne navodi da je za saglasnosti o Studiji uticaja na životnu sredinu nadležna RDV, već naprotiv, Ministarstvo za zaštitu životne sredine ( u tom trenutku  Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine), pa s’ toga, i ova primedba nije baš najjasnija.

    PRIMEDBA 7 (strana 9, stav 3)

    „Navodi se da je investitor u obavezi da podatke o količini izvađenog rečnog nanosa dostavlja do 5. u mesecu za predhodni mesec“...i u daljem tekstu konstatuje da je ovo pitanje definisano Zakonom o vodama

    Apsolutno ne razumemo šta je ovde primedba? Sve navedeno u tekstu publikacije je tačno, a sam komentar je u ovom smislu komentar na lošu odredbu Zakona o vodama.

    PRIMEDBA 8 (strana 9, stav 4)

    U vezi obaveze geodetskog snimanja izvedenih radova..

    U sadržini ove primedbe, RDV daje pojašnjenje na koji način se utvrđuje količina iskopanog materijala (peska i šljunka) i priznaje da su potrebne češće kontrole od strane RDV i javnog vodoprivrednog preduzeća kada je u pitanju eksploatacija iz rečnog toka,ali ne opovrgava naše sumnje, i ne iznosi tačne podatke da li se prijavljene količine od strane eksploatatora podudaraju sa rezultatima koje su pokazala geodetska snimanja.

    PRIMEDBA 9 (strana 10)

    „..izneta je paušalna konstatacija da grad Loznica nije dobio sredstva od naknada za vađenje rečnih nanosa“

    Nije tačna iznešenja tvrdnja, odnosno, autor se u navedenom odeljku pita „da li je moguće?“ da grad Loznica ne ostvaruje prihode i u daljem tekstu navodi da je iz Direkcije za vode dobio informaciju da se novac u lokalne saouprave vraća preko projekata, a potom navodi da iz Odeljenja za finansije grada Loznice nisu dobili odgovor na postavljeno pitanje. Dakle, tvrdnja RDV da je izneta paušalna ocena je netačna, krivo i pogrešno izvedena iz konteksta.

     PRIMEDBA 10 i 11 (strana 10)

    „..navodi se da su oštećeni budžeti grada Loznice i Republike Srbije...“

    Autor u ovom pasusu navodi primer preduzeća „Kat kop sistem“ koje za dve dobijene dozvole i saglasnosti o prenameni poljoprivrednog zemljišta, nije u potpunosti sprovelo postupak prenamene pred nadležnim Odeljenjem za privredu grada Loznice, pa je samim tim, nastala šteta po budžete Republike Srbije i grada Loznice, jer se ovaj prihod prema zakonu deli u procentu R.Srbija 60% - grad Loznica 40%. Sadržaj primedbe nije u potpunosti jasan i niti u jednom delu ne pobija navode autora, osim što podseća da izneti navodi ne potpadaju pod ingerenciju RDV. Ideja autora je bila i da ukaže da je RDV nakon prve dozvole iz 2012. godine i nepoštovanja procedura eksploatatora, i 2015. godine istom preduzeću izdala i drugu dozvolu, bez predhodne provere da li su sve obaveze iz prve dozvole ispoštovane. Ovo su primedbe autora na postojeća zakonska rešenja, a ne na postupanje RDV.

     PRIMEDBA 12 (strana 15, 16 i 17)

    „..ukidanje vodne saglasnosti preduzeću Stobex“

    Autor u istraživačkoj priči prikazuje tok izdavanja jedne sporne saglasnosti. RDV (nije nam jasno šta je ovde primedba) tumači ovaj primer kao „Greška u obradi predmeta“. Podsećamo vas da se „greškom u obradi predmeta“ smatra slučaj kada je preduzeću izdata saglasnost u septembru na osnovu predugovora koji je istekao u aprilu. Prema tome, niste naveli da li je službenik koji je obrađivao taj predmet snosio adekvatne posledice za učinjenu štetu, kako privatnom licu, tako verujemo i ugledu institucije kao što je RDV.

     PRIMEDBA 13 ( strana 18, stav 2)

    „...navodi se da je prva saglasnost sporna jer nisu pribavljena sva dokumenta u vezi prenamene poljoprivrednog zemljišta.:“...u daljem tekstu RDV navodi da navedena tvrdnja nije tačna!

    Svoju tvrdnju RDV potkrepljuje izjavom da Direkcija nije nadležna za postupak prenamene. Ovo je apsolutno poznato autoru, koji je u nekoliko navrata naveo da je za ovaj postupak nadležna Uprava za poljoprivredno zemljište. U tekstu je dokazano da postupak prenamene nije izvršen, i za autora je sa tog aspekta saglasnost sporna, što niti jednim dokazom RDV ne demantuje. Autor je želeo da kroz ovaj primer ukaže na manjkavosti zakonskih odredbi i lošu kordinaciju nadležnih republičkih i lokalnih institucija, ni u jednom delu ne okrivljujući jedino RDV za takvo stanje.

     PRIMEDBA 14 (strana 18, poslednji pasus)

    „..navodi se da je izdata vodna saglasnost Đorđić iskop za lokaciju koja se nalazi u drugoj državi..“  i u daljem tekstu primedbe se tvrdi da iznesena tvrdnja ne odgovara stvarnim činjenicama

     A stvarne činjenice izgledaju ovako :

    Svoju primedbu RDV gradi na neurednom Katastru nepokretnosti RS, koji obeležene parcele na slici (žuta boja) vodi u kat.opštini Loznica, a koje se nalaze čitav kilometar na levoj obali reke Drine, odnosno u Bosni i Hercegovini !!! Podsećamo i da Granična Policija Republike Srbije ima ingerencije samo do sredine toka reke Drine. O ovoj i ovakvoj primedbi RDV ne bi dalje raspravljali.

    PRIMEDBA 15 ( strana 19, poslednji stav)

    „..navodi se da je vodna saglasnost izdata bez predhodne saglasnosti Republike Srpske...“

    Autor u istraživačkom tekstu nigde nije izneo ni sličnu tvrdnju, pa pretpostavljamo da su neki navodi iz teksta krivo protumačeni. Autor jedino navodi da se može razmišljati i u pravcu da je oštećen i budžet R.Srpske ili BiH, jer je iskopani materijal završio najverovatnije na njihovom tržištu, na šta bi eksploatator morao platiti dažbine uvoza robe u drugu državu, ako je već dobio vodnu saaglasnost od organa Republike Srbije.

    PRIMEDBA 16 (strana 26)

    Izražena sumnja u stručnost i sposobnost autora da se uopšte bavi ovom problematikom, kroz argumentaciju o ugovoru o koncesijama i tvrdnjama da ni jedno Rešenje o izdavanju vodne saglasnosti nije izdato bez potrebne dokumentacije

    Autor niti u jednom delu teksta ne spominje i ne bavi se koncesijama, pa ova primedba ne može biti shvaćena kao ozbiljna. RDV potom demantuje zaključke autora kroz tvrdnju da ni jedno rešenje o izdavanju vodne saglasnosti nije izdato bez potrebne dokumentacije, iako autor primedbi u „Primedbi 12“ sam navodi i priznaje da je preduzeću Stobex izdato Rešenje nakon „Greške službenika u obradi predmeta“, pa i ova primedba ne stoji.

    Zatim RDV navodi primedbu i na konstataciju autora na „šturo i neodređeno odgovaranje ili neodgovaranje na zahteve za informacijama od javnog značaja“. Iznoseći ovaj zaključak, autor se rukovodio celokupnim iskustvom u istraživačkom postupku koji je obuhvatao osim RDV i JVP „Srbijavode“, JP „Srbijašume“ kao i područna gazdinstva, Uprave za poljoprivredno zemljište, Uprave za šume, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, lokalnih samouprava u Loznici, Arilju i Užicu i Odseka za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije. Činjenica je, da se prilikom istraživačkog procesa najviše informacija prikupilo od RDV, ali moramo istaći i da smo u nekim slučajevima i kod Direkcije nailazili na „gordijev čvor“, prvenstveno vezano za izveštaje o nadzoru inspekcijski službi, tokova novca i dokumentacije oko preduzeća Stobex. S tim u vezi, naša ocena je odmerena i u potpunosti tačna!

    PRIMEDBA 17 (strana 26 – ustvari strana 27)

    „..u zaključku se navodi da je pravni okvir nedovoljno regulisan i nesposoban da spreči zloupotrebe“

    RDV međutim ne osporava jasno naše navode i zaključke, već se kao argumentacijom služi Izmenama i dopunama Zakona o vodama iz 2016. godine koji predviđa uspostavljanje novih mehanizama. S’ obzirom da je tekst publikacije završen u avgustu 2017. godine, a da u tom trenutku još nisu bila donešena i usvojena prateća dokumenta i podzakonski akti, kao što je plan vađenja rečnih nanosa, naš komentar se odnosio na primenu starih zakonskih odredbi, uz napomenu da je potreban određeni vremenski period primene novih zakonskih rešenja, kako bi se moglo ući u analizu postignutih efekata.

    „U drugom zaključku stoji da primena prava u oblasti vađenja rečnih nanosa zaostaje za regulativom u ovoj oblasti. Nije jasno (navode iz RDV) za kojom regulativom zaostaju naši propisi?“

    Data primedba autora o zaostatku PRIMENE PRAVA za regulativom ‎ne odnosi se na manjkavosti regulative, već suprotno, što komentator u nedostatku tumačenja značenja onoga što je napisano, nije razumeo.

    „U trećem zaključku se izražava sumnja u državne službenike, u postupku izdavanja vodnih saglasnosti. Ovo je jedan netačan i vrlo štetan zaključak...“ navode iz RDV.

    U izraženoj primedbi navodi se i da autori u istraživačkim tekstovima nisu pružili dovoljno „valjane argumente“ u prilog zaključku. Naprotiv, autori istraživačkih tekstova smatraju da su istim pružili niz dovoljno jakih i dokumentovanih argumenata (dokumentacija i slike Geozavoda) o postojanju niza nepravilnosti u eksploataciji šljunka i peska na području reka Drina i Rzav, da bi se mogla izraziti sumnja u nepravilnosti u radu nadležnih državnih službenika. Uočene nepravilnosti vezane su za nedozvoljenu eksploataciju bez adekvatnih dozvola, nepoštovanje uslova iz vodnih saglasnosti, izdavanje saglasnosti bez adekvatne dokumentacije, nesprovođenje procedura oko prenamene poljoprivrednog zemljišta i izdavanje saglasnosti za lokacije koje se nalaze na levoj obali Drine duboko u teritoriji Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine. Primedbe vezane za sumnje u postojanje korupcije, vidimo kao veliku neprijatnost za komentator‎a, bez ijednog argumenta u nepostojanje koruptivne prakse.

    „I u četvrtom zaključku autori izražavaju sumnju u rad državnih organa, posebno inspekcije.“

    U obrazloženju, komentator navodi i da inspekcijski organi nisu zaduženi da utvrđuju postojanje krivičnog dela, kao i da vodna inspekcija nema svoj budžet i ne snosi troškove dokazivanja, kao i da prava i pravni interes imaju samo vlasnici i korisnici vodnog zemljišta. Autor ovom prilikom pita komentatora, a šta je sa javnim interesom i ko njega zastupa? Pored navedenih primera u predhodnom pasusu, ističemo i da je koautor UG Rzav nakon prijave nelegalne eksploatacije koja je dokumentovana slikama sa lica mesta i registarskim brojem vozila, dobila izveštaj od nadležne vodne inspekcije, da se na prijavljenoj lokaciji nije odvijala nelegalna eksploatacija.

     PRIMEDBA 18 (43, stav 2)

    „...navodi se da stranke u postupku izdavanja vodnih saglasnosti nisu priložili svu potrebnu dokumentaciju...“

    Komentator u primedbi tvrdi da ovo nije tačno, a kao argument ističe nenadležnost u pogledu primene postupka prenamene poljoprivrednog zemljišta. Međutim, autor je u iznetom zaključku mislio na rešenje RDV br. 325-04-837/2016-07 od 13.07.2016. kojom je izdata vodna saglasnost preduzeću Stobex, bez adekvatnog ugovora o zakupu predmetne parcele, pa se smatra da komentator nije na pravi način shvatio ovaj zaključak.

     U pogledu konačno iznetog zaključka od strane RDV u kojoj se iznosi niz uvreda na račun autora publikacije, smatramo da se autor u ovakvoj vrsti publikacije držao u umereno provokativnoj noti, koja je preko potrebna društvu u tranziciji od totalitarnog ka prosvetljenom, a koja je izazvala (ne)očekivanu ali svakako dobrodošlu reakciju onih koji su se u njoj prepoznali.

    S poštovanjem,

    Autori publikacije : Miroslav Mijatović, Nataša Milivojević i advokat Sreten Đorđević

    U Loznici, 01.03.2018.                                                                                                  

    Miroslav Mijatović

    predsednik UG PAKT - Loznica

    Nataša Milivojević – EU „Rzav“

    ispred Koalicije ekoloških udruženja jugozapadne Srbije“

    Dana 07. februara 2018. na adresu Podrinjskog antikorupcijskog tima stigle su primedbe od strane Republičke direkcije za vode na pojedine delove publikacije „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ zavedene pod brojem 07-00-00050/2018-07.

    Publikacija „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ sačinjena je u okviru istoimenog projekta, koji se u drugoj godini realizacije zove „Razvoj antikorupcijskih mehanizama u oblasti zaštite životne sredine“. Projekat koji u partnerstvu realizuju Pakt iz Loznice i Rzav iz Arilja podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

  •  

     

    Evropska Unija od Srbije ne očekuje samo prilagođavanje evropskim standardima, već da u ovu zajednicu unese novu vrednost i nov kvalitet“

    Florent Marciacq

    Deputy Secretary General & Research Fellow, Austro-French Centre for Rapprochement in Europe

    (Beograd, 13.09.2018. „Move.Link.Engage“ – Beogradska otvorena škola)

    Mlečni put popločan kajmakom...

    U svetlu enormnog pritiska na eksploataciju prirodnih resursa u Srbiji poslednjih godina, planirani ogromni broj mini-hidro elektrana, proširenja kapaciteta termo-elektrana, novu  termo-elektranu iz kineskog kredita, privatizaciju RTB Bora, privatizaciju PKB-a, nove hidro-elektrane na Drini, dolazak Rio Tinta u Loznicu radi eksploatacije litijuma, 95 nerešenih lokacija sa opasnim otpadom, preko 4000 nelegalnih smetlišta itd. itd., pitam se, kakav bi to Srbija „novi kvalitet“ mogla uneti u evropsku zajednicu? Ima li još nešto da nismo zagadili i uništili, da li smo već sve svoje vrednosti i autentičnosti izgubili, da li je sav kvalitet odavno „izvezen“ na zapad? Uveren sam da su nam i postojeći evropski standardi u oblasti zaštite životne sredine jako daleko, a o novim vrednostima i kvalitetima...hvala, nekom drugom prilikom!

    U Srbiji se trenutno u civilnom sektoru odvija žučna debata oko toga da li su štetnije termo ili hidroelektrane, ili na primer da li je na mestu slogan „Odbranimo reke Stare planine“ ili bi trebali da po „difoltu“ stojimo na braniku svih reka Srbije!? Jedni pregovaraju sa ministarstvom, drugi su eksplicitno protiv davanja legitimiteta donosiocima odluka, treći uporno i isto tako bezuspešno „kucaju na vrata zaboravljenih asova“ u Briselu, četvrti neće da rade za dolare, peti silaze do reke, šesti kažu neka voda nosi u zaborav...

    Razjedinjeni, samoljubivi i sujetni, ekološki civilni sektor u Srbiji je baš onakav kakvog bi ga svaka vlast u Srbiji poželela...čast izuzetcima!

    Svetlosne godine...

    I dok se Srbija kreće ka Evropi i evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine, a donosioci odluka pompezno najavljuju i govore o novim stranim i ređe domaćim investitorima, ne mareći previše u ovom trenutku za zaštitu životne sredine, na svetskom nivou se sve više diskutuje o odnosu/neskladu kapitalizma i globalne održivosti. Mnogi naučnici angažovani od strane UN u svojim studijama konstatuju hitnu potrebu reindustrijalizacije u svetlu sve češćih pojava velikih prirodnih katastrofa. Nije potrebno veliko naučno obrazovanje za zaključak da pogoršavanje klimatskih promena ima drastičan uticaj na ekosisteme i biodiverzitet, uz kombinaciju sa simptomima „nesvesnog“ kapitalizma poput sve uočljivije i narastajuće nejednakosti, nezaposlenosti i sve većih javnih dugova na makro nivou. Svi navedeni faktori utiču na destabilizaciju društva, i ako hoćete, planete u celini.

    I dok svet traga za rešenjem specifičnog ekonomskog sistema koji bi zamenio postojeći „samoljubivi“ kapitalistički model, naučnici su jednoglasni u zaključku da bi bilo neophodno transformirati načine na koje se proizvodi i konzumira energija, transport, hrana i stanovanje, s cilјem postizanja proizvodnje i potrošnje koja pruža pristojne mogućnosti za dobar život, a dramatično smanjuje opterećenje prirodnim ekosistemima. (O'Neill et al. 2018)

    Reklo bi se da je prva prilika za skretanje pažnje na neophodnost reindustrializacije propuštena 2008. godine sa pojavom Svetske ekonomske krize. Sklon sam mišljenju da su u tom periodu bitnu ulogu odigrale centralne banke SAD i Evrozone primenjivajući nekonvencionalne mere kao što su otkupi značajnih iznosa javnih dugova i uvođenje negativnih kamatnih stopa. Ovakav vid mera oslobodio je na kratak vremenski period određeni ekonomski pritisak i produžio agoniju, ali je istovremeno propuštena velika šansa da se razviju novi široko primenjivi ekonomski modeli za predstojeću eru.

    Sve su glasnija mišljenja da bi bilo neophodno sprovesti globalni Marshallov plan, kako je ranije ove godine predložio profesor atmosferske hemije Harvardskog univerziteta James Anderson. U idealnom slučaju, takav plan bi značio saradnju između zemalјa širom sveta kako bi se kolektivno prestrukturiralo društvo, i u  krajnjem cilјu u potpunosti eliminisanja emisija uglјen-dioksida. Istraživači daju rok Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi da smanjuju emisije uglјen-dioksida na nultu emisiju do 2040. godine, a ostataku sveta do 2050. godine. Dodatni problem može predstavljati svrstavanje Kine (svetskog „prvaka“ emisija ugljen-dioksida) u kategoriju „ostatak sveta“.

    Međutim, kako bi ispunili ovaj cilј, naučnici izražavaju sumnju na sposobnost obnovlјivih izvora energije da održavaju i trenutnu potrošnju energije čovečanstva.

    Autostoperski vodič kroz galaksiju

    ENERGIJA - Eri „jeftinih“ fosilnih goriva polako dolazi kraj. Trenutno, oko 80% svetskog neto snabdevanja primarnom energijom potiče od fosilnih goriva - nafte, prirodnog gasa i uglјa (IEA 2017). Dobar kvalitet i laka raspoloživost fosilnih goriva decenijama su napajala industrijalizaciju nacija širom sveta. Sada, cela energetska infrastruktura mora biti transformisana. Povrat energije smanjuje se kroz zamenu - nekonvencionalnog goriva i  nuklearne energije sa obnovlјivim izvorima koji vraćaju manje energije u proizvodnju nego uobičajena goriva. Društvo mora napustiti fosilna goriva zbog njihovog uticaja na klimu. Obnovlјivi izvori imaju niži povrat energije i samim tim različite tehničke uslove, pa se tako javlja potreba za izgradnjom objekata za skladištenje energije. Zadovolјavanje postojeće ili rastuće energetske potrebe u narednih nekoliko decenija, uz nisko-uglјenična rešenja biće izuzetno teško, ako ne i nemoguće. Stoga postoji značajan pritisak da se smanji ukupna upotreba energije. Razvoj proizvodnje energije takođe treba da bude usko povezan sa razvojnim sistemima i praksama potrošnje energije (Murphi 2014, Lambert i sar. 2014, Hall i sar. 2014, Hall i sar., 2009).

    TRANSPORT – Već je evidentna tendencija većih gradova i metropola u promociji pešačenja i biciklizma, a preostali javni ili polu-javni saobraćaj u gradovima i između gradova zasnivaće se uglavnom na elektrifikaciji. Ovo će zahtevati promene u urbanističkom planiranju,  proizvodnji vozila, saobraćajnoj infrastrukturi kao što su železnice, putevi i električne stanice za punjenje automobilskih baterija, ali i proizvodnji i skladištenju energije. Zbog smanjene potrebe i kapaciteta za brz tranzit, sveukupno rezultat će najverovatnije biti manje transporta, a ne više (Banister 2011, Geels 2012). Pored toga, međunarodni transport tereta i avijacija ne mogu nastaviti da rastu po trenutnim stopama, zbog potrebe da se smanje emisije, a uz nedostatak nisko-uglјeničnih alternativa trenutnim tehnologijama.

    HRANA - U zemlјama u razvoju, režim izvoza uskog odabira najkvalitetnije robe, sirovine i materijala, a uvoz jeftinih osnovnih namirnica nisu bili u funkciji lokalne zajednice. Širok spektar istraživanja pokazuju da zemlјe u razvoju treba da se fokusiraju na pružanje raznovrsne ishrane za svoje lјude čime će povećati mogućnosti za život u zajednici i pobolјšati socio-materijalne uslove. Istovremeno, većina bogatih i razvijenih zemalјa suočavaju se sa velikim izazovima u proizvodnji hrane. Trenutne okolnosti govore o prevelikom riziku prilikom oslanjanja na uzgoj samo nekoliko glavnih prehrambenih namirnica u proizvodnim oblastima. Ovakve okolnosti imaće reperkusije u međunarodnoj trgovini hranom, ponajviše u Evropi i SAD, prognoziraju stručnjaci. U međunarodnoj trgovini hranom očekuje se povratak ka klјučnoj komponenti-bezbednosti hrane, i odustajanje od principa tržišta roba.

    STANOVANJE - U građevinarstvu trenutno dominiraju beton i čelik, čija proizvodnja i drugi procesi životnog ciklusa kao veoma energetski intenzivni, uzrokuju značajne klimatske emisije i druge vrste otpada (ECORIS 2014). Značajan pomak prema korišćenju drveta u građevinarstvu zahtevalo bi promene u čitavoj proizvodnoj mreži, počevši od šumarstva, u kome se upotreba konstrukcija takmiči na primer sa papirnom i energetskom upotrebom. Dodatno proizvodnja, hlađenje i grejanje su najznačajniji pokretači životnih emisija iz stanova. Kao za transport i hranu nivo emisija izazvan hlađenjem i grejanjem je usko povezan sa režimom rada proizvodnje energije, s jedne strane, i stambenim praksama sa druge strane (Shove 2003).

    Doviđenja i hvala na ribama...

    Zamišljena i pretpostavljena, brza ekonomska tranzicija usmerena ka obnovljivim izvorima energije zahtevaće proaktivno upravljanje. To znači da su otklonjene i poslednje sumnje da će takvu stvar izvesti slobodno tržište samo od sebe, naprotiv jasno je da je za tako nešto potrebno jako političko upravljanje, što opet podrazumeva nezavisnost političkih aktera od uticaja velikih multinacionalnih kompanija. Sa druge strane, civilni sektor ima prioritetni zadatak da se aktivno uključi u promociju energetske efikasnosti kao preduslova za početak reindustrijalizacije, a tek na drugo mesto dolazi odlučnija i zajednička borba protiv interesa multinacionalnih kompanija, borba protiv korupcije u zaštiti životne sredine i zagovarački proces usmeren ka poboljšanju i pojednostavljenju zakonskih rešenja.

    Ko misli da je zadatak teško ostvariv – upravu je, ko misli da je nemoguć – srećan mu (mlečni) put!

    I još jednom, hvala mu na ribama...

     
  • Na Prvom medjunarodnom filmskom festivalu ekologije i sporta '"Voda i covjek" u Zavidovicima u Bosni i Hercegovini, u kategoriji ekologije, "Rzav Veliki" je osvojio prvo mesto i "Kristalnu kap"!

    Autori filmova i fotografija iz BiH, Srbije i Hrvatske, ukazali na značaj voda i posljedice nebrige očuvanja ovog resursa.

    U Zavidovićima je, u organizaciji Centra za kulturu i kluba “Atom“, održan prvi Međunarodni film festival sporta i ekologije „Voda i čovjek“. Pokrovitelji događaja su Ministarstvo za prostorno uređenje, promet i komunikacije i zaštitu okoline ZE-DO kantona i  Općna Zavidovići.

    S namjerom da se ukaže na značaj voda, odnosa čovjeka prema ovom daru prirode, značaju vodenog sporta i istraživačkog dijela, te promoviranju prirodnih ljepota, učešće na Festivalu uzeli su domaći autori i gosti iz Srbije i Hrvatske.

    Opširnije na  U Zavidovićima održan prvi Međunarodni film festival ekologije i vode „Voda i čovjek“

  • Bila je odlična prilika da u subotu, 23. novembra 2017. godine, na Biološkom fakultetu u Novom Sadu, u sklopu Konferencije Ekobiomorfa 2017, u organizaciji NIDSBE "Josif Pančić", kroz panel diskusiju ''Saradnja javnog i civilnog sektora u zaštiti prirode-kako do zajedničkog cilja?'', govorimo, i tako upoznamo Branislava Blažića, državnog sekretara novoformiranog Ministarstva zaštite životne sredine, o velikim problemima u životnoj sredini, nekontrolisanoj eksploataciji prirodnih resursa (male i velike hidroelektrane, šume), značaju zaštite prirodnih dobara, lošim kaznenim merama, neusklađenim zakonskim okvirima, korupcijom u životnoj sredini, izvorima finansijskih resursa za dostizanje standarda u ovoj oblasti, nenamenskim trošenjem sredstava od naknada, značaju učešća javnosti u donošenju odluka u oblasti unapređenja i zaštite životne sredine kroz Zelene savete u lokalnim samoupravama, položaju biologa i ekologa, i mnogim drugim temama..

    Istoga dana, Katarina Kulić, član NIDSBE ''Josif Pančić'',predstavila rezultate rada sa istraživalkog kampa koji je održan u toku leta sa temom '' Procena srednjeg dela toka Velikog Rzava na osnovu zajednice makroinverterbrata''

  • Zahvaljujući aktivnostima Nataše Milivojević kao i članovima ekološkog udruženja “Rzav - God Save Rzav”, u prethodnom periodu je zaustavljena izgradnja dve male hidrocentrale na teritoriji opštine Arilje.

    Rekli bi – bitka je dobijena po drugi put, ali “rat” svakako nije gotov, obzirom da je na Velikom Rzavu,njegovim pritokama i ostalim rekama, planirana izgradnja tri velike akumulacije kao i 14 malih hidroelektrana. U svom autorskom tekstu za CO SEED Nataša Milivojević otkriva kako je zaustavljena izgradnja dve male HE ali i ukazuje na niz problema koji prate ovu problematiku.

    Cilj Ekološkog udruženja “Rzav-God Save Rzav''  je da se izvrši zaštita i unapređenje životne sredine, biološke i geološke  raznovrsnosti,  sprovode mere kojima se sprečavaju neželjene promene prirodnih i kulturno-istorijskih dobara, ili uništavanje značajnih obeležja predela,  njihove raznovrsnosti,  jedinstvenosti i estetske vrednosti i omogući njihov tradicionalni način korišćenja, što su i ciljevi definisani u Prostornom planu opštine Arilje u pogledu zaštite i  korišćenja prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara.U svim Strategijama opštine Arilje, Veliki Rzav je predstavljen kao resurs ekoturizma, a naša osvedočenost ka putu prema Evropskoj Uniji daje nam za pravo da podsetimo da je zaštita životne sredine jedan od prioretita u strategiji razvoja Evrope. I to ODRŽIVOG razvoja koji ne iscrpljuje resurse generacijama koje će doći posle nas. Obzirom na to da u Srbiji socio-ekonomski razvoj nosi prevagu nad zaštitom sredine, gotovo da više i ne možemo pričati o konceptu održivog razvoja, i njegovih osnovnih načela.

    Opširnije na ČUVARI REKE RZAV

  • Ekološko udruženje Rzav-God Save Rzav'' bilo je jedan od organizatora okruglih stolova koji su tokom 2014. godine na teme upotrebe vode u energetske svrhe kroz male hidroelektrane održani u Arilju i na Zlatiboru, a na kojima su učestvovali i predstavnici nadležnih institucija. Prema zaključcima sa ovih skupova, jedan od najvećih problema izgradnje malih hidroelektrana je upravo uticaj na životnu sredinu: „Najviše su ugrožene rečna fauna i flora, pretvaranjem prirodnih tokova u kanalsku mrežu dugačkim cevovodima i velikim brojem MHE u jednom rečnom toku“.

    Autor fotografije Nataša Milivojević

    Uprkos protestima, u protekle dve godine i osam meseci je više nego udvostručen broj malih hidroelektrana u Srbiji od kojih država otkupljuje struju po povlašćenim cenama. EPS takođe obnavlja svoje male hidroelektrane iz kredita EBRD-a, ali projekat kasni, a do oktobra 2017. ovo javno preduzeće je platilo više od milion evra naknade na neiskorišćena sredstva

    Opširnije na EPS krije informacije o obnovi malih hidroelektrana

  •  

     

    Evropska Unija od Srbije ne očekuje samo prilagođavanje evropskim standardima, već da u ovu zajednicu unese novu vrednost i nov kvalitet“

    Florent Marciacq

    Deputy Secretary General & Research Fellow, Austro-French Centre for Rapprochement in Europe

    (Beograd, 13.09.2018. „Move.Link.Engage“ – Beogradska otvorena škola)

    Mlečni put popločan kajmakom...

    U svetlu enormnog pritiska na eksploataciju prirodnih resursa u Srbiji poslednjih godina, planirani ogromni broj mini-hidro elektrana, proširenja kapaciteta termo-elektrana, novu  termo-elektranu iz kineskog kredita, privatizaciju RTB Bora, privatizaciju PKB-a, nove hidro-elektrane na Drini, dolazak Rio Tinta u Loznicu radi eksploatacije litijuma, 95 nerešenih lokacija sa opasnim otpadom, preko 4000 nelegalnih smetlišta itd. itd., pitam se, kakav bi to Srbija „novi kvalitet“ mogla uneti u evropsku zajednicu? Ima li još nešto da nismo zagadili i uništili, da li smo već sve svoje vrednosti i autentičnosti izgubili, da li je sav kvalitet odavno „izvezen“ na zapad? Uveren sam da su nam i postojeći evropski standardi u oblasti zaštite životne sredine jako daleko, a o novim vrednostima i kvalitetima...hvala, nekom drugom prilikom!

    U Srbiji se trenutno u civilnom sektoru odvija žučna debata oko toga da li su štetnije termo ili hidroelektrane, ili na primer da li je na mestu slogan „Odbranimo reke Stare planine“ ili bi trebali da po „difoltu“ stojimo na braniku svih reka Srbije!? Jedni pregovaraju sa ministarstvom, drugi su eksplicitno protiv davanja legitimiteta donosiocima odluka, treći uporno i isto tako bezuspešno „kucaju na vrata zaboravljenih asova“ u Briselu, četvrti neće da rade za dolare, peti silaze do reke, šesti kažu neka voda nosi u zaborav...

    Razjedinjeni, samoljubivi i sujetni, ekološki civilni sektor u Srbiji je baš onakav kakvog bi ga svaka vlast u Srbiji poželela...čast izuzetcima!

    Svetlosne godine...

    I dok se Srbija kreće ka Evropi i evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine, a donosioci odluka pompezno najavljuju i govore o novim stranim i ređe domaćim investitorima, ne mareći previše u ovom trenutku za zaštitu životne sredine, na svetskom nivou se sve više diskutuje o odnosu/neskladu kapitalizma i globalne održivosti. Mnogi naučnici angažovani od strane UN u svojim studijama konstatuju hitnu potrebu reindustrijalizacije u svetlu sve češćih pojava velikih prirodnih katastrofa. Nije potrebno veliko naučno obrazovanje za zaključak da pogoršavanje klimatskih promena ima drastičan uticaj na ekosisteme i biodiverzitet, uz kombinaciju sa simptomima „nesvesnog“ kapitalizma poput sve uočljivije i narastajuće nejednakosti, nezaposlenosti i sve većih javnih dugova na makro nivou. Svi navedeni faktori utiču na destabilizaciju društva, i ako hoćete, planete u celini.

    I dok svet traga za rešenjem specifičnog ekonomskog sistema koji bi zamenio postojeći „samoljubivi“ kapitalistički model, naučnici su jednoglasni u zaključku da bi bilo neophodno transformirati načine na koje se proizvodi i konzumira energija, transport, hrana i stanovanje, s cilјem postizanja proizvodnje i potrošnje koja pruža pristojne mogućnosti za dobar život, a dramatično smanjuje opterećenje prirodnim ekosistemima. (O'Neill et al. 2018)

    Reklo bi se da je prva prilika za skretanje pažnje na neophodnost reindustrializacije propuštena 2008. godine sa pojavom Svetske ekonomske krize. Sklon sam mišljenju da su u tom periodu bitnu ulogu odigrale centralne banke SAD i Evrozone primenjivajući nekonvencionalne mere kao što su otkupi značajnih iznosa javnih dugova i uvođenje negativnih kamatnih stopa. Ovakav vid mera oslobodio je na kratak vremenski period određeni ekonomski pritisak i produžio agoniju, ali je istovremeno propuštena velika šansa da se razviju novi široko primenjivi ekonomski modeli za predstojeću eru.

    Sve su glasnija mišljenja da bi bilo neophodno sprovesti globalni Marshallov plan, kako je ranije ove godine predložio profesor atmosferske hemije Harvardskog univerziteta James Anderson. U idealnom slučaju, takav plan bi značio saradnju između zemalјa širom sveta kako bi se kolektivno prestrukturiralo društvo, i u  krajnjem cilјu u potpunosti eliminisanja emisija uglјen-dioksida. Istraživači daju rok Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi da smanjuju emisije uglјen-dioksida na nultu emisiju do 2040. godine, a ostataku sveta do 2050. godine. Dodatni problem može predstavljati svrstavanje Kine (svetskog „prvaka“ emisija ugljen-dioksida) u kategoriju „ostatak sveta“.

    Međutim, kako bi ispunili ovaj cilј, naučnici izražavaju sumnju na sposobnost obnovlјivih izvora energije da održavaju i trenutnu potrošnju energije čovečanstva.

    Autostoperski vodič kroz galaksiju

    ENERGIJA - Eri „jeftinih“ fosilnih goriva polako dolazi kraj. Trenutno, oko 80% svetskog neto snabdevanja primarnom energijom potiče od fosilnih goriva - nafte, prirodnog gasa i uglјa (IEA 2017). Dobar kvalitet i laka raspoloživost fosilnih goriva decenijama su napajala industrijalizaciju nacija širom sveta. Sada, cela energetska infrastruktura mora biti transformisana. Povrat energije smanjuje se kroz zamenu - nekonvencionalnog goriva i  nuklearne energije sa obnovlјivim izvorima koji vraćaju manje energije u proizvodnju nego uobičajena goriva. Društvo mora napustiti fosilna goriva zbog njihovog uticaja na klimu. Obnovlјivi izvori imaju niži povrat energije i samim tim različite tehničke uslove, pa se tako javlja potreba za izgradnjom objekata za skladištenje energije. Zadovolјavanje postojeće ili rastuće energetske potrebe u narednih nekoliko decenija, uz nisko-uglјenična rešenja biće izuzetno teško, ako ne i nemoguće. Stoga postoji značajan pritisak da se smanji ukupna upotreba energije. Razvoj proizvodnje energije takođe treba da bude usko povezan sa razvojnim sistemima i praksama potrošnje energije (Murphi 2014, Lambert i sar. 2014, Hall i sar. 2014, Hall i sar., 2009).

    TRANSPORT – Već je evidentna tendencija većih gradova i metropola u promociji pešačenja i biciklizma, a preostali javni ili polu-javni saobraćaj u gradovima i između gradova zasnivaće se uglavnom na elektrifikaciji. Ovo će zahtevati promene u urbanističkom planiranju,  proizvodnji vozila, saobraćajnoj infrastrukturi kao što su železnice, putevi i električne stanice za punjenje automobilskih baterija, ali i proizvodnji i skladištenju energije. Zbog smanjene potrebe i kapaciteta za brz tranzit, sveukupno rezultat će najverovatnije biti manje transporta, a ne više (Banister 2011, Geels 2012). Pored toga, međunarodni transport tereta i avijacija ne mogu nastaviti da rastu po trenutnim stopama, zbog potrebe da se smanje emisije, a uz nedostatak nisko-uglјeničnih alternativa trenutnim tehnologijama.

    HRANA - U zemlјama u razvoju, režim izvoza uskog odabira najkvalitetnije robe, sirovine i materijala, a uvoz jeftinih osnovnih namirnica nisu bili u funkciji lokalne zajednice. Širok spektar istraživanja pokazuju da zemlјe u razvoju treba da se fokusiraju na pružanje raznovrsne ishrane za svoje lјude čime će povećati mogućnosti za život u zajednici i pobolјšati socio-materijalne uslove. Istovremeno, većina bogatih i razvijenih zemalјa suočavaju se sa velikim izazovima u proizvodnji hrane. Trenutne okolnosti govore o prevelikom riziku prilikom oslanjanja na uzgoj samo nekoliko glavnih prehrambenih namirnica u proizvodnim oblastima. Ovakve okolnosti imaće reperkusije u međunarodnoj trgovini hranom, ponajviše u Evropi i SAD, prognoziraju stručnjaci. U međunarodnoj trgovini hranom očekuje se povratak ka klјučnoj komponenti-bezbednosti hrane, i odustajanje od principa tržišta roba.

    STANOVANJE - U građevinarstvu trenutno dominiraju beton i čelik, čija proizvodnja i drugi procesi životnog ciklusa kao veoma energetski intenzivni, uzrokuju značajne klimatske emisije i druge vrste otpada (ECORIS 2014). Značajan pomak prema korišćenju drveta u građevinarstvu zahtevalo bi promene u čitavoj proizvodnoj mreži, počevši od šumarstva, u kome se upotreba konstrukcija takmiči na primer sa papirnom i energetskom upotrebom. Dodatno proizvodnja, hlađenje i grejanje su najznačajniji pokretači životnih emisija iz stanova. Kao za transport i hranu nivo emisija izazvan hlađenjem i grejanjem je usko povezan sa režimom rada proizvodnje energije, s jedne strane, i stambenim praksama sa druge strane (Shove 2003).

    Doviđenja i hvala na ribama...

    Zamišljena i pretpostavljena, brza ekonomska tranzicija usmerena ka obnovljivim izvorima energije zahtevaće proaktivno upravljanje. To znači da su otklonjene i poslednje sumnje da će takvu stvar izvesti slobodno tržište samo od sebe, naprotiv jasno je da je za tako nešto potrebno jako političko upravljanje, što opet podrazumeva nezavisnost političkih aktera od uticaja velikih multinacionalnih kompanija. Sa druge strane, civilni sektor ima prioritetni zadatak da se aktivno uključi u promociju energetske efikasnosti kao preduslova za početak reindustrijalizacije, a tek na drugo mesto dolazi odlučnija i zajednička borba protiv interesa multinacionalnih kompanija, borba protiv korupcije u zaštiti životne sredine i zagovarački proces usmeren ka poboljšanju i pojednostavljenju zakonskih rešenja.

    Ko misli da je zadatak teško ostvariv – upravu je, ko misli da je nemoguć – srećan mu (mlečni) put!

    I još jednom, hvala mu na ribama...

     
  • Uprkos protestima, u protekle dve godine i osam meseci je više nego udvostručen broj malih hidroelektrana u Srbiji od kojih država otkupljuje struju po povlašćenim cenama. EPS takođe obnavlja svoje male hidroelektrane iz kredita EBRD-a, ali projekat kasni, a do oktobra 2017. ovo javno preduzeće je platilo više od milion evra naknade na neiskorišćena sredstva

    Opširnije na: EPS krije informacije o obnovi malih hidroelektrana

     

  • Bila je odlična prilika da u subotu 25. novembra, na Biološkom fakultetu u Novom Sadu, u sklopu Konferencije Ekobiomorfa 2017, u organizaciji NIDSBE "Josif Pančić", kroz panel diskusiju ''Saradnja javnog i civilnog sektora u zaštiti prirode-kako do zajedničkog cilja?'', govorimo, i tako upoznamo Branislava Blažića, državnog sekretara novoformiranog Ministarstva zaštite životne sredine, o velikim problemima u životnoj sredini, nekontrolisanoj eksploataciji prirodnih resursa (male i velike hidroelektrane, šume), značaju zaštite prirodnih dobara, lošim kaznenim merama, neusklađenim zakonskim okvirima, korupcijom u životnoj sredini, izvorima finansijskih resursa za dostizanje standarda u ovoj oblasti, nenamenskim trošenjem sredstava od naknada, značaju učešća javnosti u donošenju odluka u oblasti unapređenja i zaštite životne sredine kroz Zelene savete u lokalnim samoupravama, položaju biologa i ekologa, i mnogim drugim temama. Istoga dana, Katarina Kulić je održala prezentaciju sa rezultatima istraživanja sa istraživačkog kampa održanog tokom leta na Velikom Rzavu ''Procena kvaliteta srednjeg dela toka reke Veliki Rzav na osnovu zajednice makroinverterbrata'' 

    Autori fotografija su članovi NIDSBE "Josif Pančić"

  •    Autor fotografije Nataša Milivojević

    Odbor za privredu i finansije  Vlade Republike Srbije, na sednici od 9.marta 2018. godine, usvojio je Program javne rasprave na Nacrt zakona o klimatskim promenama.

    U skladu sa navedenim programom, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o klimatskim promenama, sa ciljem prikupljanja komentara i sugestija koji će dodatno unaprediti postojeći tekst Nacrta zakona. Zbog toga Ministarstvo zaštite životne sredine poziva sve zainteresovane strane da učestvuju u postupku javne rasprave u periodu od 15. marta do 20. aprila 2018. godine. Svoje komentare i sugestije možete poslati na OBRASCU na adresu: danijela.bozanic[at]ekologija.gov.rs .

    Nakon javne rasprave Ministarstvo će analizirati sve primedbe, komentare i sugestije učesnika i objaviti izveštaj na internet prezentaciji Ministarstva

    Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) i Programom rada Vlade predviđena je obaveza donošenja Zakona o klimatskim promenama u drugom kvartalu 2018. godine. U postupku pripreme ovog zakona kojim se uređuje oblast klimatskih promena, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o klimatskim promenama i prateće obrazloženje, a prema programu koji možete preuzeti OVDE.

    Nacrt Zakona, koji možete preuzeti OVDE, sačinjen je u okviru rada radnih grupa koje su obrazovane rešenjem ministra nadležnim za pitanja životne sredine, kao nosioca aktivnosti. Učesnici u radnim grupama bili su predstavnici institucija Vlade i Autonomne Pokrajine Vojvodine, Privredne komore Srbije, javnih preduzeća, Stalne konferencije gradova i opština i organizacija civilnog društva. 

  • Radio Beograd 2 i Pokret gorana Vojvodine, zajednički organizuju akciju „Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine“. Reč je o najvećoj i najstarijoj ekološkoj akciji u Srbiji, koja traje 35 godina. Pokrenuli su je i organizovali 1983. godine Ekološki magazin „Čekajući vetar“ Radio Beograda 2 i Društvo za čistoću vazduha Srbije. Pokret gorana Vojvodine akciji pridružio se 2010. godine. Akcija se odvija tokom cele godine, a završna manifestacija održava se krajem aprila u Sremskim Karlovcima.
    Cilj akcije je istovremeno nagrađivanje napora pojedinaca ili kolektiva, u očuvanju i unapređenju životne sredine i ukazivanje na subjekte i pojave koje utiču i dovode do njene degradacije. Žiri, Radio Beograda 2 i Pokreta gorana Vojvodine primenjuje vrednosna merila, procenjujući konkretan učinak kandidata u neposrednoj praksi, odnosno ubedljivost i značaj njihovog delovanja na razvijanje ekološke svesti putem masovnih medija, interneta, predavanja, kampanja i ekološko-umetničkih projekata.
    Sadašnji organizatori su ovom akcijom značajno doprineli podizanju svesti o potrebi zaštite, očuvanja i unapređenja prirodnog okruženja u našoj zemlji. Posebno je dodela „CRNOG LISTA“ uticala na ponašanje dotadašnjih zagađivača, od kojih su neki posebnim angažovanjem, u relativno kratkom razdoblju, za dve-tri godine, postali dobitnici „Zelenog lista“.
    U akciji mogu učestvovati svi zainteresovani građani: pojedinci, novinari, udruženja, organizacije, institucije i drugi, tako što će popuniti PRIJAVNE FORMULARE, koji su dostupni dnu teksta. Popunjeni aplikacioni fomulari se primaju na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. zaključno sa 15. aprilom 2018. godine.
    Završna svečanost, na kojoj će biti uručeno 10 povelja „Zeleni list“ zaštitnicima životne sredine i jedna povelja „Crni list“ zagađivaču godine (za godinu 2017.) održaće se 24. aprila 2018. u Sremskim Karlovcima.

    Molimo predstavnike medija koji su zainteresovani da daju podršku ovoj akciji da na svojim sajtovima ponude formular (koji vam prilažemo uz ovo obaveštenje), kako bi žiri dobio što veći broj dobro osmišljenih nominacija iz cele zemlje, kao i da sami predlože kandidate za povelje „Zeleni list“ i „Crni list“.

    Prijava Zeleni list

    Prijava Crni list

  •  

    Kao deo aktivnosti projekta  ''Snaga zajednice-Unapređenje kapaciteta civilnog društva u zaštiti životne sredine i prirodnih resursa'', koji realizuje ekološko udruženje,  u periodu od 27.-30. jula  i 16.-18 avgusta su održana dva istraživačka kampa biljnog i životinjskog sveta na slivu Velikog Rzava, na potesu Svračkovo-Roge, upravo na delu Velikog Rzava na kome je planirana izgradnja HE ''Svračkovo'', kao i na potesu Drežnik-Orlovača, na kojima su učestvovali studenti Naučno-istraživačkog društva studenata biologije i ekologije ''Josif Pančić'' Biološkog fakulteta u Novom Sadu, i biološkog udruženja ''Sava Petrović'', iz Niša.

    Obzirom da sliv Velikog Rzava i dan danas nije zakonski definisan, čime se, pored potpune devastacije prirode na potesu Roge-Svračkovo usled izgradnje hidroakumulacije, ostvaruje mogućnost i za razne neekološke radnje koje vrše uništenje reke i priobalja, živog sveta u reci, ribljeg fonda krivolovom, kao i ilegalne eksploatacije šljunka i peska, Naučno-istraživački kampovi su imali za cilj valorizaciju prirodnih vrednosti i biodiverziteta Velikog Rzava, kao osnove za izradu studije prethodne zaštite.

    Rezultati Naučno-istraživačkih kampova u Izveštaju ''Veliki Rzav 2017'', će biti iskorišćeni u budućem postupku zaštite istraživanog područja, što je i predviđeno programom Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Prostornim planom opštine Arilje, kao i Studijom o proceni uticaja HE ''Svračkovo'' na životnu sredinu, za koju je Investitor bio u obavezi da izvrši pre početka izgradnje hidroakumulacije.

    Izveštaj ''Veliki Rzav 2017'' je nastao u sklopu projekta koji ekološko udruženje ''Rzav'' realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru CO-SEED programa ''Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj'', koji finansira Evropska unija, i saradnji sa udruženjem ''Čuvari prirode''. 

    Sadržaj Izveštaja je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja stavove projektnog tima, niti odražava mišljenja i stavove Evropske unije. 

    ПРЕУЗМИ ДОКУМЕНТ-ИЗВЕШТАЈ

  •  

    Kao deo aktivnosti projekta  ''Snaga zajednice-Unapređenje kapaciteta civilnog društva u zaštiti životne sredine i prirodnih resursa'', koji realizuje ekološko udruženje,  u periodu od 27.-30. jula  i 16.-18 avgusta su održana dva istraživačka kampa biljnog i životinjskog sveta na slivu Velikog Rzava, na potesu Svračkovo-Roge, upravo na delu Velikog Rzava na kome je planirana izgradnja HE ''Svračkovo'', kao i na potesu Drežnik-Orlovača, na kojima su učestvovali studenti Naučno-istraživačkog društva studenata biologije i ekologije ''Josif Pančić'' Biološkog fakulteta u Novom Sadu, i biološkog udruženja ''Sava Petrović'', iz Niša.

    Obzirom da sliv Velikog Rzava i dan danas nije zakonski definisan, čime se, pored potpune devastacije prirode na potesu Roge-Svračkovo usled izgradnje hidroakumulacije, ostvaruje mogućnost i za razne neekološke radnje koje vrše uništenje reke i priobalja, živog sveta u reci, ribljeg fonda krivolovom, kao i ilegalne eksploatacije šljunka i peska, Naučno-istraživački kampovi su imali za cilj valorizaciju prirodnih vrednosti i biodiverziteta Velikog Rzava, kao osnove za izradu studije prethodne zaštite.

    Rezultati Naučno-istraživačkih kampova u Izveštaju ''Veliki Rzav 2017'', će biti iskorišćeni u budućem postupku zaštite istraživanog područja, što je i predviđeno programom Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Prostornim planom opštine Arilje, kao i Studijom o proceni uticaja HE ''Svračkovo'' na životnu sredinu, za koju je Investitor bio u obavezi da izvrši pre početka izgradnje hidroakumulacije.

    Izveštaj ''Veliki Rzav 2017'' je nastao u sklopu projekta koji ekološko udruženje ''Rzav'' realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru CO-SEED programa ''Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj'', koji finansira Evropska unija, i saradnji sa udruženjem ''Čuvari prirode''. 

    Sadržaj Izveštaja je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja stavove projektnog tima, niti odražava mišljenja i stavove Evropske unije. 

    ПРЕУЗМИ ДОКУМЕНТ-ИЗВЕШТАЈ

 

prijaviproblem

 

publikacija1

publikacija2

 

Rad ekološkog udruženja RZAV - God Save Rzav podržava Švedska u okviru programa

Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji"

 
kamp
 
 
 
© 2019 Ekološko Udruženje RZAV - God Save Rzav. Sva prava zadržana. Uredjuje NETWARE
Portal je deo Projekta koji se realizuje u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru Programa ''Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji'', uz podršku Švedske.Za sadržaj Portala odgovoran je isključivo urednik i iskazani stavovi nisu nužno stavovi Beogradske otvorene škole, niti Kraljevine Švedske.
footer

footer