• +381 64 574 0856
  • Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Kako su podsticaji za obnovljive izvore energije doveli do ekspanzije malih hidroelektrana i šta mora da se promeni?
Jedan od glavnih pokretača destruktivne ekspanzije malih hidroelektrana na Zapadnom Balkanu jeste dostupnost finansijske podrške u obliku fid-in tarifa. Iako su fid-in tarife originalno zamišljene kao sredstvo za podsticanje svih oblika obnovljive energije, uključujući solarnu energiju i energiju vetra, na Zapadnom Balkanu su neproporcionalno usmerene u male hidroelektrane.U 2018. godini, na Zapadnom Balkanu je 70% podrške za obnovljive izvore energije bilo u korist malih hidroelektrana.Međutim, doprinos malih hidroelektrana u proizvodnji električne energije izuzetno je skroman: u 2018. godini, samo 3,6% električne energije na Zapadnom Balkanu proizvele su hidroelektrane snage ispod 10 MW.
Ekološko udruženje ''Rzav''  je dalo doprinos u izradi Publikacije koja se bavila subvencijama u oblasti obnovljivih izvora energije u zemljama Zapadnog Balkana..
Publikaciju možete naći na KO PLAĆA A KO ZARAĐUJE? 
Veliki Rzav, opština Arilje
foto Nataša Milivojević

0
0
0
s2sdefault

Z.R. odgovorno lice firme „Kip Kop“ iz Požege uhapšen je po prijavi Koalicije organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine zbog sumnje da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, stoji u obaveštenju MUP-a Srbije. Više od dve godine Koalicija upozorava na koruptivne rizike u javnim nabavkama koje JVP ''Srbijavode'' sprovodi za nabavku radova na redovnom održavanju vodnih objekata za zaštitu od poplava, erozije i bujica i održavanje vodotokova, koje se u mnogim slučajevima zloupotrebljavaju

Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine više od dve godine ukazuje na nepravilnosti u realizaciji javnih nabavki koje se po nepisanom pravilu odvijaju u pregovaračkom postupku bez objavljivanja poziva, što samo po sebi nosi veliki koruptivni rizik. Posebno je simptomatično da na sve pregovaračke postupke bez objavljivanja poziva saglasnost daje Uprava za javne nabavke. U obrazloženjima zahteva naručilac navodi da je osnovan Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vodama za obavlјanje vodoprivredne delatnosti kao delatnosti od opšteg interesa. Prema Zakonu o vodama, vodna delatnost obuhvata uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda i zaštitu voda od zagađivanja. Pored JVP „Srbijavode“ vodnu delatnost na teritoriji Republike Srbije obavlјaju i vodoprivredna društva čije isklјučivo pravo da vrše određene poslove iz delatnosti javnog vodoprivrednog preduzeća, proizilazi iz člana 53. stav 5. i 6. Zakona o vodama. Navedenim odredbama Zakona o vodama utvrđeno je da odbranu od poplava na vodama 1. reda i na sistemima za odvodnjavanje u javnoj svojini sprovodi javno vodoprivredno preduzeće i pravno lice koje ima licencu za obavlјanje poslova. Naručilac takođe navodi da je za obavlјanje pomenutih poslova neophodno postojanje licence propisane članom 112. Zakona o vodama. S tim u vezi, Rešenje koje izdaje Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republička direkcije za vode, odnosi se na obavlјanje poslova:

  • sprovođenja odbrane od poplava i drugih oblika zaštite od štetnog dejstva voda;
  • staranja o funkcionisanju vodnih objekata i sistema;
  • održavanja regulacionih i zaštitnih objekata i pratećih uređaja na njima;
  • održavanja hidromeliracionih sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje;
  • izvođenja sanacionih radova i hitnih intervencija na zaštitnim i regulacionim objektima i praćenja stanja vodnih objekata.

Naručilac dalјe navodi da se prema Naredbi o utvrđivanju Operativnog plana za odbranu od poplava utvrđuje da privredno društvo sprovodi odbranu od poplava od spolјnih i unutrašnjih voda na deonicama i sektorima na koje se pomenuto rešenje odnosi.

Međutim, prilikom odlučivanja Uprave, zanemaruje se činjenica da trenutno u Republici Srbiji postoji preko trideset preduzeća sa pomenutom licencom i da se regionalne odrednice (deonice i sektori) ne mogu smatrati „razlogom povezanim sa zaštitom isključivih prava“ kada nabavku mora izvršiti samo određeni ponuđač. Međutim, da stvar sistemski nefunkcioniše pokazuju i brojne zloupotrebe i kada se javna nabavka sprovodi u otvorenom postupku, kakav je slučaj bio za reku Golijsku Moravicu u opštini Požega. 

Istražujući po ovoj prijavi, tim Koalicije je utvrdio da se radi o javnoj nabavci u otvorenom postupku, a radilo se o hitnim radovima na sanaciji vodnih objekata za zaštitu od voda oštećenim u poplavama, na čije nepravilnosti Koalicija godinama ukazuje. Istražujući slučaj, utvrdili smo da se radi o Ugovoru Po br. 3804-181/7-2017 od 12.10.2017. godine, vrednom 13.852.328 rsd bez PDV-a. O kakvoj se hitnosti radilo govori i podatak da su se radovi izvodili krajem 2018. godine, skoro godinu dana nakon dodele ugovora, što je za naše istraživače bio glavni indikator. Istraživači Koalicije su uvidom u konkursnu dokumentaciju javne nabavke br 181/2017 u odeljku „Tehnička dokumentacija“ utvrdili da je tačkom 4. predviđen mašinski iskop rečnog nanosa i odvoženje do deponije, dok će deo materijala biti korišćen za zatrpavanje manjih oštećenja obale, a deo deponovan na obalama u vidu nasipa. Koaliciji je od strane ‘’Balkan eko tima’’ iz Prijepolja, Korisnika ribolovnog područja ‘’Zapadna Morava’’, dostavljen i video materijal na kome se jasno vidi da se iskopani materijal iz reke Moravice deponuje na privatnu parcelu 1527/2 preduzeća „PERFOM“ doo iz Požege.

Inače, preduzeće ''Morava'' iz Čačka je 12.10.2017. godine, sa JVP ''Srbijavode'' sklopilo i ugovor o javnoj nabavci za Hitne radove na povećanju propusne moći korita Moravice i Velikog Rzava kroz Arilje za veliku vodu sa zaštitom od erozije i nadvišenjem obala: na Moravici kroz Arilje na više lokaliteta.

Koalicija je u saradnji sa pravnim timom utvrdila da suprotno javnoj nabavci i nameni iskopanog rečnog materijala preduzeće „Morava“ iz Čačka vrši iskop i deponovanje šljunka na privatnoj parceli 1527/2 preduzeća PERFOM iz Požege na kojoj se vrše pripremni radovi na izgradnji industrijske hale. S obzirom da se kroz uvid u Ugovor i konkursnu dokumentaciju da zaključiti da preduzeće „Morava“ iz Čačka nije vlasnik iskopanog šljunka, pa ga samim tim i ne može suprotno Ugovoru o javnoj nabavci prodavati trećem licu i stavljati u dalji promet, Koalicija podnosi Krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Čačku protiv NN lica u preduzeću „Morava“ zbog Krivičnog dela – Zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stav 1. KZ. Nakon intenzivnog istraživanja utvrđeno je i da je u iskop šljunka uključeno i preduzeće „Kip kop“ iz Požege, što je ustanovljeno i kroz istragu koje je vodilo Odeljenje za borbu protiv korupcije u Užicu, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, a što je u krajnjem ishodu rezultiralo privođenjem odgovornog lica Z.R. preduzeća „Kip Kop“.

Ostaje da istraga do kraja da odgovor i na pitanje kako se uopšte preduzeće „Kip kop“ našlo u ovom poslu kao podizvođač radova za preduzeće „Morava“ ? Da li preduzeće „Kip kop“ ima licencu od Ministarstva za izvođene ove vrste radova? I da li je preduzeće „Morava“ imalo pravnog osnova da u posao uređenja rečnog korita uvede podizvođača? 

Koalicija organizacija za borbu pritiv korupcije u zaštiti životne sredine


0
0
0
s2sdefault

Jednom domaćinu u selu Kruščica, na području Doline Velikog Rzava, suri orlovi, strogo zaštićene vrste ptica, su poslednjih godina odneli dva jagnjeta, 18 kokošaka, psa i mačku..o prolemima sa kojima se susreće lokalna zajednica i mogućnostima za njihovo prevazilaže, o značaju njihovog aktivnog uključivanja u predviđene aktivnosti, značaju uspostavljanja hranilišta ''Orlovača'' po lokalnu zajednicu  i strogo zaštićene vrste ptica i druge vrste ptica i životinja koje su na ivici istrebljenja, naučnom i stručnom istraživanju Doline Velikog Rzava koje trenutno  sprovodi Zavod za zaštitu prirode Srbije, i  budućim aktivnostima, govorili su Radan Luković i Nataša Milivojević, u emisiji ''Čekajući vetar'' Radio Beograd 2.

 Snimak emisije na linku ''Čekajući vetar''-Uspostavljanje hranilišta

Autor i voditelj emisije je Aleksandra Vukićević.


0
0
0
s2sdefault

Od kako je aktuelizovana izgradnja malih hidroelektrana, kao i podsticanje investiranja u oblasti obnovljivih izvora energije, koje je proisteklo iz međunarodne obaveze koju je Republika Srbija preuzela 2006. godine u okviru Ugovora o osnivanju Enegetske zajednice, naročito poslednjih nekoliko godina, svedoci smo nebrojenih negativnih primera kada je iskorišćenje hidroenergije u pitanju, kod kojih su zanemareni socio-ekonomski aspekti, a naročito aspekti zaštite životne sredine (fizičko oštećenje rečnih korita, obala i priobalja, narušavanje biodiverziteta, ugrožavanje zaštićenih područja).Izgradnja malih hidroelektrana je posebno postala intenzivna u zaštićenim prirodnim dobrima, i na rekama koje su klimatskim promenama proteklih godina hidološki potpuno izmenjene, a koje ipak imaju veliki značaj za ekosisteme i lokalno stanovništvo.

Odsustvo adekvante primene postojećih zakona u oblasti zaštite životne sredine, kao i činjenica da Nacrt Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, još uvek nije u Skupštinskoj proceduri, kolizija propisa iz oblasti životne sredine, energetike i planiranja i izgradnje, predstavljaju pogodno tlo za korupciju, nesmetano i kontinuirano ugrožavanje životne sredine i prava na razvoj lokalnih zajednica.

Panjica-vodozahvat, foto Nataša Milivojević

U skladu sa Prostornim planom Republike Srbije za period 2010-2020. i Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti, kojom je predviđeno da Srbija do 2020. godine ima 17% teritorije u statusu zaštićenih područja, što je u skladu sa obavezama za pridruživanje Evropskoj Uniji, prema Programu zaštite prirodnih dobara, 2018. godine, a na inicijativu Ekološkog udruženja ‘’Rzav’’, Zavod za zaštitu prirode Srbije je započeo preliminarna istraživanja Doline Velikog Rzava u cilju zaštite ovog predela i donošenja akta o proglašenju zaštite.

Naime, 2013. godine, shodno Javnom pozivu tadašnjeg Ministarstva energetike, razvoja i životne sredine, i prostornim planovima lokalnih samouprava Arilja, Čajetine, Ivanjice i Užica, raspisano je 18 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana na Velikom Rzavu i njegovim pritokama, i za većinu lokacija investitori su u procesu prikupljanja dokumentacije i dozvola.

Rezultati dosadašnjeg istraživanja Zavoda za zaštitu prirode Srbije, ukazuju na postojanje velikog prirodnog potencijala, i da kao takvo treba da ostane održivo na dobrobit svih stanovnika, međutim ovom području (kao i mnogim drugim) izgradnjom malih hidroeelektrana preti opasnost da će postati devastirano i da neće imati dovoljno elemenata da se stavi pod zaštitu.

Odličan primer zakonskih propusta upravo predstavlja Predeo izuzetnih odlika ''Kamena gora''. Tek nakon izgrađene 3 MHE (Seoce, Orlić i Vukovo brdo), na reci Gračanici, usvojena je Studija zaštite od strane Ministarstva životne sredine, koja se uliva u reku Lim, tako da su dve male hidroelektane izgrađene u području II stepena zaštite, dok je mašinska zgrada treće hidroelektrane izgrađena u III stepenu zaštićenog područja.

S tim u vezi, Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine i Ekološko udruženje ‘’Rzav’’ je stava da je neophodno da se u Nacrtu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, pored ostalih izmena, definiše i zabrana bilo kakvih delatnosti na područjima koje su u procesu naučnog i stručnog istraživanja, a u svrhu izrade studija zaštite.

Shodno situaciji na terenu, Koalicija organizacija za borbu protiv korupcije u životnoj sredini i Ekološko udruženje ‘’Rzav’’, su u dva navrata podneli Zahtev Radnoj grupi za dopunu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode koji se odnosi na Privremenu zaštitu područja koja su u procesu naučnog i stručnog istraživanja i izrade studija zaštite.

Oslanjajući se na Načelo predostrožnosti, dat je predlog koji je sličan Dopuni o Zaštiti okoliša u Hrvatskoj, novim Članom Zakona ''Preventivna zaštita''.

Preventivna zaštita

Član 26.

(1) Za područje za koje se stručnim obrazloženjem Zavoda utvrdi da ima svojstva zaštićenog područja i/ili je pokrenut postupak radi stavljanja pod zaštitu, utvrđuje se da je pod preventivnom zaštitom donošenjem rješenja o preventivnoj zaštiti. Rješenje o preventivnoj zaštiti donosi Ministarstvo.

(2) Rješenjem o preventivnoj zaštiti utvrđuje se zaštićeno područje i rok na koji se određuje preventivna zaštita koji ne može biti dulji od tri godine od dana donošenja rješenja.

(3) Za vrijeme preventivne zaštite na prirodnu vrijednost primjenjuju se odredbe ovoga Zakona.

(4) Rješenje o preventivnoj zaštiti dostavlja se nadležnom sudu radi zabilježbe u zemljišnim knjigama.

Pismeni odgovor nismo dobili, ali od pojedinih članova Radne grupe saznali smo da će ovaj predlog ući u novi Zakon o zaštiti prirode čija izrada je po planu trebala biti krajem 2019.godine. Obzirom da ni Nacrt Zakona još uvek nije ušao u Skupštinsku proceduru, sa ovim problemom ćemo se tek u budućem periodu morati suočavati.

Kada je u pitanju ugrožavanje životne sredine izgradnjom malih hidroelektrana,Ekološko udruženje ''Rzav'' je u saradnji sa Stručnim timom laboratorije za hidrobiologiju pri „Centru za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda - Akvarijum” Prirodno-matematičkog fakulteta iz Kragujevca, u septembru 2018.godine, obavilo terenska istraživanja (hidrobiološka i ihtiološka istraživanja) na rekama Prištavici, Gračanici, Jošanici i Vlasini, sa ciljem procene negativnog uticaja koji izazivaju MHE (male hidroelektrane) na biodiverzitet, izgrađene na pomenutim rekama. Ovim istraživanjem je nedvosmisleno utvrđen negativni uticaj na biodiverzitet, i značajno opadanje produkcije i broja jedinki zaštićenih vrsta riba ispod vodozahvata u odnosu na brojnost populacije i produkciju iznad vodozahvata, u poređenju sa podacima iz prethodnih godina koje prikuplja Laboratorija, bez ikakvog drugog antopogenog uticaja.

 Reka Jošanica sl.2

reka Jošanica - foto Nataša Milivojević

Takođe, o doprinosu MHE u ostvarenju obavezujućih ciljeva u okviru Energetske zajednice, dovoljno govori podatak da je udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije u Srbiji u 2016. i 2017. godini bio manji nego u baznoj 2009. godini. Dakle, cilj nije ostvaren, uprkos ulaganju značajnih materijalnih i administrativnih resursa.

Međutim, imajući u vidu stepen kršenja propisa, slučaj MHE Jovanovići na reci Panjici, na teritoriji opštine Arilje, upravo predstavlja primer nesavesnog postupanja organa u Lokalnoj samoupravi Arilje (zaduženog za izdavanje odgovarajućih dozvola), zanemarivanje kriterijuma zaštite životne sredine kao i formalnih i faktičkih ograničenja javnog učešća u procesu donošenja odluka, odnosno, kršenje prava lokalnog stanovništva što nažalost predstavlja logičnu posledicu nepoštovanja propisa u prethodnim koracima.

slika 4

Panjica-foto Nataša Milivojević

Radovi na izgradnji MHE ‘’Jovanovići“ započeti su početkom leta 2018. godine. Opštinska uprava opštine Arilje je u dva navrata odbila zahtev za izdavanje građevniske dozvole u 2018. godini,ali je preduzeće VSP Energy d.o.o nastavilo sa radovima na izgradnji male hidroelektrane, o čemu svedoče snimci i reportaža Produkcije Insajder iz novembra 2018, sa kojom Koalicija za borbu protiv korupcije u životnoj sredini intenzivno sarađuje na ovom slučaju. Vlasnik VSP Energy d.o.o., kao i nadležni građevniski inspektor su i sami potvrdili, u izjavi Insajderu, da je bilo samo pitanje dana kada će građevinska dozvola biti izdata, obzirom da Investitor očekuje energetsku dozvolu (koja čini sastavni deo dokumentacije za izdavanje građevinske dozvole), i da je to razlog nesmetanog nastavka radova.

Svakako su novonastale okolnosti podstakle Koaliciju i na nastavak saradnje sa Produkcijom Insajder, kao i na dalje istražne postupke kada je ova lokacija u pitanju. Činjenica je da danas, nakon deset godina od pojave problema koje izaziva izgradnja malih hidroelektrana širom Srbije, a i Regiona, rešavanje zahte­va sistemski pristup, odgovorno ponašanje orga­na javnih vlasti i uključivanje javnosti u proces donošenja odluka.

Da li će već pokrenuti istražni postupak nadležnog Tužilaštva i izlazak Veštaka iz oblasti životne sredine na lokaciju na kojoj se intenzivno izvode radovi na izgradnji MHE ‘’Jovanovići’’, kako bi utvrdio stepen uticaja dosadašnjih radova na životnu sredinu, doživeti kao veliki uspeh Koalicije za borbu protiv korupcije u životnoj sredini, kao prvi slučaj u Srbiji koji je pokrenut kada su male hidroelektrane u pitanju, i time dokazati da država ipak reaguje u skladu sa preuzetim obavezama pri pristupanju Evropskoj uniji, kao i da primenjuje sopstvene propise, ili će predstavljati samo još jedan pokrenuti postupak u nizu koji će, obzirom na izdatu građevinsku dozvolu, biti obustavljen, saznaćemo u narednom periodu.

Hidroenergija će svakako nastaviti da igra značajnu ulogu, ali je za održiv razvoj ovog sektora neophodno prvenstveno pažljivo sagledavanje uticaja na životnu sredinu i lokalne zajednice.

Koalicija organizacija za borbu protiv korupcije u životnoj sredini, posvećena integralnom rešavanju izazova u zaštiti životne sredine, svesna je neophodnosti razvoja obnovljivih izvora energije, ali isto tako smatra da obnovljivi izvori energije ne mogu biti održivi na način na koji se intenzivno pristupilo iskorišćenju hidroenergije, i da u odsustvu odgovarajućeg planiranja i razmatranja svih neophodnih aspekata mogu predstavljati ozbiljnu pretnju za prirodu u prirodne resurse, što se danas intenzivno i čini. Kompromis se može naći i tako što će najvrednije reke biti stavljene pod trajnu pravnu zaštitu, ne samo u Srbiji, već i u svim zemljama Zapadnog Balkana, na čemu će se u budućem periodu intenzivno zalagati, uz intenzivnu saradnju sa sa organizacijama iz Regiona koje se bave ovom problematikom.


0
0
0
s2sdefault

Inicijativom Ekološkog udruženja ''Rzav'', Zavod za zaštitu prirode Srbije je u cilju zaštite predela i donošenja akta o proglašenju zaštite Doline Velikog Rzava, od 2018. godine, započeo naučna i stručna istraživanja.

Tokom prethodnog perioda, u saradnji sa lokalnim ornitolozima i stručnim licima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, područje kanjona Orlovača je predloženo za lokaciju budućeg hranilišta, upravo zbog identifikovanog prisustva gnezdećeg para surog orla, preleta beloglavih supova, prisustva ostalih vrsta ptica i sisara, kao i dovoljne udaljenosti od prvog aktivnog seoskog domaćinstva, ali i u cilju ublažavanja problema koji su se pojavili.

Sve češće ugrožavanje stočnog fonda u seoskim domaćinstvima usled nedostatka hrane u prirodi kao i preterana upotreba hemijskih preparata u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji i nekontrolisani odstrel, predstavljaju stalnu opasnost po opstanak ovih grabljivica, kojih u Srbiji ima jedva 70 gnezdećih parova, od kojih petina naseljava jugozapadnu Srbiju.

Uključivanje lokalne zajednice u realizaciju planiranih aktivnosti, pokretanje dijaloga između svih zainteresovanih strana, ukazivanje na značaj očuvanja populacija koje su na ivici opstanka, su teme o kojima se razgovaralo na konsultativnom sastanku, održanom 24. maja u selu Kruščica, kao prve faze u uspostavljanju hranilišta za strogo zaštićene vrste ptica i druge vrste ptica i sisara na području kanjona Orlovača u dolini Velikog Rzava, koji je podržala ORCA kroz Program ''Tvoje mesto u Srbiji''. Nakon sastanka, posećena je lokacija budućeg hranilišta.

Formiranjem ovog hranilišta, doprineće se proširenju nacionalne mreže hranilišta koja je uspostavljena u cilju zaštite biodiverziteta, kroz vraćanje ugroženih retkih vrsta ptica grabljivica i povećanje brojnosti ugroženih vrsta i njihovom očuvanju. Na taj način, Ekološko udruženje “Rzav”, pravi značajan korak u daljoj zaštiti ovog područja, odnosno doprinosi zaštiti i unapređenju populacije strogo zaštićenih vrsta na nivou Srbije, pruža osnovu za ostvarenje i unapređenje aktivnih mera zaštite, čime se stvara mogućnost povratka i tradicionalnog stočarstva, uz dugoročni plan razvoja održivog ekoturizma na ovom području. Istovremeno se  obezbeđuje i uključivanje i pozitivan odnos lokalnog stanovništva prema zaštiti i održivom korišćenju ovog područja, a redovnim monitoringom prati prisustvo i brojnost populacija.

Realizaciju predviđenih projektnih aktivnosti, znatno pomaže dugogodišnja  saradnja sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, definisana početkom godine i Sporazumom o saradnji, Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Specijalnim rezervatom prirode ''Uvac'', Ekološkim udruženjem ''Jadovnik'', kao i ekološkim udruženjem ''Čuvari prirode'' iz Požege.

Ekološko udruženje će u narednom periodu raditi na obezbeđenju uslova za pokretanje i nesmetani rad hranilišta u kanjonu Orlovača, kao prvog koraka u daljoj zaštiti doline Velikog Rzava, koji će imati veliki značaj za čitavu lokalnu zajednicu.

Photo by Jaša Josimović i Nataša Milivojević


0
0
0
s2sdefault

''Nakon kvalitativne i kvantitativne analize ihtiozajednice, kao i procene brojnosti, biomase i produkcije (prirast mase u određenom vremenu), donosi se zaključak da populacija riba u delu reke između vodozahvata i mašinske zgrade značajno gubi i na biomasi i brojnosti, u odnosu na deo reke iznad vodozahvata, što se negativno odražava na produkciju riba, jer u uslovima degradirane sredine (uticaj izgradnje hidrocentrala) dolazi do odstupanja od očekivane produkcije riblje zajednice''. 
 
slika1
 Ispod vodozahvata MHE ''Orlić'', Gračanica
 
Da bi se sačinila slika uticaja malih hidroelektrana na životnu sredinu, izvršena je terenska analiza i podaci prikupljeni na terenu, sa fokusom na projekte MHE za koje su poznati izvori finansiranja na osnovu izveštaja međunarodne organizacije CEE Bankwatch Network.
 

Projekte na reci Gračanici je finansirala AIK banka, na reci Prištavici ProCredit banka, na reci Jošanici Erste banka a na Vlasini Erste i Unicredit banka (angažovana kao finansijski posrednik Evropske banke za obnovu i razvoj - EBRD). Bitno je napomenuti da navedene banke imaju obaveze ne samo po nacionalnom zakonodavstvu već i po svojim internim ekološkim i politikama društvene odgovornosti.  U slučaju kada nastupaju kao finansijski posrednici evropskih javnih banaka poput EBRD ili Evropske investicione banke (EIB), komercijalne banke bi u principu trebalo da postupaju i u skladu sa odredbama evropskog zakonodavstva.

 

Ekološko udruženje ''Rzav'' je u saradnji sa Stručnim timom laboratorije za hidrobiologiju pri „Centru za ribarstvo i konzervaciju biodiverziteta kopnenih voda - Akvarijum” u septembru 2018.godine, obavilo terenska istraživanja (hidrobiološka i ihtiološka istraživanja) na rekama Prištavici, Gračanici, Jošanici i Vlasini, sa ciljem procene negativnog uticaja koji izazivaju MHE (male hidroelektrane) na biodiverzitet, izgrađene na pomenutim rekama.

 

Monitoring stanja istraživanih reka obuhvatio je analizu bentosne, kao i ihtiozajednice. Praćenje kvalitativnog i kvantitativnog sastava indikatorskih vrsta koje pripadaju različitim grupama akvatičnih organizama, predstavlja način za preciznu procenu promena koje se dešavaju u hidroekosistemima.

Bentosna zajednica je veoma važna komponentaakvatičnih biocenoza i reaguje na promene uslova sredine. Stoga, bentosne zajednice predstavljaju dobar indikator uslova koji vladaju u ekosistemu. Struktura zajednice faune dna reke Vlasine na potezu od lokaliteta iznad vodozahvata do ušća Tegošnice (septembar, 2018).
Najviša vrednost Margalefovog indeksa diverziteta (3,48) zabeležena je na lokalitetu iznad vodozahvata, dok na ostalim lokalitetima zabeležene vrednosti indeksa su nešto manje što ukazuje  na promenu staništa, a samim tim i na smanjenje broja vrsta.
                         
      Iznad vodozahvata MHE ''Ravni'' , Prištavica                Reka Prištavica iznad mašinske zgrade
 
 
 
Poredeći rezultate sadašnjih istraživanja sa prethodnim može se doći do zaključka da su promene na samoj reci uslovile i velike promene u kvalitativno-kvantitaivnoj strukturi faune dna.
Na osnovu dosadašnjih istraživanja reke Vlasine i brojnih publikacija u proteklih 20 godina jasno se vidi da se usled promene ekoloških faktora nastalih antropogenim dejstvom diverzitet akvatičnih makrobeskičmenjaka smanjio u velikoj meri (Martinović-Vitanović, 1995, 1999; Simić, 1996; Paunović, 2001; Simić, 2003; Milosević, 2012). Antropogeni uticaj se ogleda kroz uticaj izgradnje hidrocentale, pri čemu je došlo do promene i fragmentacije staništa što je uticalo na smanjenje diverziteta faune dna. Ostali faktori zagađenja (eutrofizacija, saprobnost, toksičnost) kao ni prisustvo invazivnih vrsta na datom staništu nisu zabeleženi, što dokazuje da je uzročnik za nastalu situaciju isključivo izgradnja hidrocentrala.
                                                                                                             
MHE ''Orlić'', Gračanica   Iznad vodozahvata MHE ''Orlić'', Gračanica
 
S obzirom da podaci o zajednici makrobeskičmenjaka na reci Vlasini postoje iz ranijih istraživanja bilo je moguće izvršiti poređenje i utvrditi uticaj izgradnje hidroelektrana na značajano smanjenje biodiverziteta na istraživanim lokalitetima.
Ihtiozajednica na dobar način prikazuje stanje lotičkih sistema, jer ribe su prisutne u skoro svim površinskim vodama i njihova idenifikacija je relativno laka, nalaze se na vrhu trofičke piramide i zbog toga mogu da ukažu na ekološko stanje čitavog ekosistema. Uz odgovarajuću opremu lako je i njihovo uzorkovanje. Među ribljim vrstama identifikovanim na rekama Prištavici, Gračanici, Jošanici i Vlasini su potočna pastrmka Salmo trutta, kalifornijska pastrmka Oncorhynchus mykiss, pijor Phoxinus phoxinus, krkuša Gobio gobio, peš Cottus gobio, brkica Barbatula barbatula potočna mrena Barbus balcanicus, klen Squalius cephalus i dvoprugasta uklija Alburnoides bipunctatus, ali nisu sve ove vrste i ne u istom broju detektovane na svim istraživanim lokalitetima.
Prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Sl. glasnik RS, br. 5/2010 i 47/2011), na listi zaštićenih vrsta nalazi se šest od ukupno devet konstatovanih vrsta: potočna pastrmka, krkuša, peš, dvoprugasta uklija, potočna mrena i klen. 
Nakon kvalitativne i kvantitativne analize ihtiozajednice, kao i procene brojnosti, biomase i produkcije (prirast mase u određenom vremenu), donosi se zaključak da populacija riba u delu reke između vodozahvata i mašinske zgrade značajno gubi i na biomasi i brojnosti, u odnosu na deo reke iznad vodozahvata, što se negativno odražava na produkciju riba, jer u uslovima degradirane sredine (uticaj izgradnje hidrocentrala) dolazi do odstupanja od očekivane produkcije riblje zajednice. Najbolji primer koji prikazuje uticaj MHE na riblju zajednicu jesu reke Prištavica i Jošanica na kojima je zabeležen značajan pad u produkciji i ukupnoj biomasi.
Na istraživanim rekama izgrađene su riblje staze, ali nisu tehnički dobro rešenje i nisu se pokazale kao efikasne, jer ih ribe koriste samo u slučaju visokih voda.
Pomenute riblje vrste su po načinu ishrane insektivori i u direktnoj su sprezi sa faunom dna, jer njihova brojnost opada degradacijom bentosnih staništa.  
Nakon analize stanja zajednica makrobeskičmenjaka i riba uzorkovanih na reci Vlasini, Jošanici, Prištavici i Gračanici, donosi se zaključak da MHE izgrađene duž toka reke negativno utiču na biodiverzitet.  
 
                    
Vodozahvat  MHE''Tegošnica'' Vlasina   Bentos, iznad vodozahvata MHE ''Vrane'', Prištavica
Ihtiofauna je uzorkovana elektroagregatom marke Aquatech IGT 600 (0,65/1,20kW, 24V), koji se kao metoda ribolova koristi jedino u naučno-istraživačke svrhe. Svaki od profila reke na kom je uzorkovano iznosi 50 m dužine. Struktura bentosne zajednice vrednovana je indeksom bogatstva vrsta - Margalefov indeks (Margalef, 1968).   Identifikacija organizama makrobeskičmenjaka izvršena je pomoću odgovarajućih ključeva u laboratoriji za Hidroekologiju i zaštitu voda na Institutu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu.
 
Detaljan Izveštaj je OVDE.
 
 
 Projekat se realizuje u saradnji sa Global GreenGrands Fund

 


0
0
0
s2sdefault

Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine podnela je Agenciji i Ministarstvu predlog za Dopunu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije koji uvažava uočene pojavne oblike korupcije u segmentu zaštite životne sredine.

 

PREDLOG DOPUNE

NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

3.10. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

a) opis stanja

Građani Srbije trpe veliku štetu zbog neodgovarajućih rešenja u oblasti zaštite životne sredine. Nedostatak antikorupcijskih politika u ovoj oblasti direktno utiče na kvalitet života i zdravlјa građana. Prema projekcijama „Nacionalne strategije“ i Fiskalnog saveta, izdvajanja za zaštitu životne sredine će u narednom periodu konstantno rasti, da bi u periodu od 2020-2025. bili na nivou od 2,5-3,0% bruto domaćeg proizvoda. Veliki rast ekoloških troškova iz javnih izvora će u značajnoj meri doprineti porastu koruptivnih rizika. Kako bi se predupredila transformacija koruptivnih rizika u koruptivnu praksu, a sredstva namenjena zaštiti životne sredine svrsishodno trošila i obezbedila nedostajuća za primenu ekoloških standarda, potrebno je značajnu pažnju posvetiti mapiranju, otkrivanju i suzbijanju pojavnih oblika korupcije u ovoj oblasti.

Propisi u oblasti šumarstva, rudarstva i voda ili ne regulišu ili neadekvatno uređuju pitanje učešća javnosti u kreiranju, primeni i nadgledanju javnih politika. Tamo gde regulativa i ostavlјa mogućnosti za uklјučivanje zainteresovane javnosti, uspostavlјena je praksa koja demotiviše građane i organizacije građanskog društva da se uklјuče u ove procese, zbog čega je nivo transparentnosti izuzetno nizak a koruptivni rizici visoki. Neperfektuiran pravni sistem u oblasti eksploatacije prirodnih resursa i upravlјanja šumama, nedovolјna obučenost državnih službenika i zloupotrebe u primeni prava neminovno dovode do šteta u oblasti životne sredine. U predhodnom periodu uočene su mnoge nepravilnosti i zloupotrebe u oblastima eksploatacije rečnih nanosa ali i polјoprivrednog zemlјišta, izgradnje mini hidrocentrala, odlaganja otpada, skladištenja i uklanjanja opasnih materija, seče šuma, evedencije požara i sl. Sa druge strane, u oblasti krivičnog prava, u kojoj su propisana brojna krivična dela protiv životne sredine i zdravlјa, uočlјiv je zanemarlјiv broj postupaka koji se vode protiv izvršilaca, pri čemu se takvi procesi po pravilu završavaju nagodbama tužilaštava i okrivlјenih, bez ikakve krivičnopravne posledice po okrivlјene. Skromna sudska praksa u oblasti ekološkog kriminaliteta pokazala je da tužilaštva i sudovi nisu osposoblјeni za efikasno procesuiranje krivičnih dela koja se odnose na oblast životne sredine. Uočava se kolizija između krivičnog propisa koji propisuje određena krivična dela (krivično delo sa svojim bitnim elementima) i blanketnih normi sadržanih u sektorskim propisima u oblasti životne sredine. Vidlјivi su i elementi sistemske korupcije koji su posledica okolnosti da su u ovoj oblasti angažovani veliki finansijski resursi javnog i privatnog sektora.

b) cilјevi

3.10.1. Dalјa harmonizacija propisa u oblasti ekološke regulative radi ojačavanja položaja zainteresovane javnosti i efikasnije primene propisa u oblasti zaštite životne sredine;

3.10.2. Izmena i dopuna krivičnopravnog zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine radi efikasnijeg procesuiranja okrivlјenih;

3.10.3. Izmena pravnog okvira, tako da se otklone koruptivni rizici u propisima kojima se uređuje postupak i kontrola eksploatacije prirodnih resursa, uklјučujući i kreiranje propisa koji jasno definišu nadležnosti komunalne, vodne, šumarske i inspekcije u oblasti zaštite životne sredine.

3.10.5. Podizanje antikorupcijskih kapaciteta predstavnika javnog sektora angažovanih u oblasti zaštite životne sredine, zainteresovanih građana i medija.

3.10.5. Uspostavlјanje nezavisnog „Zelenog fonda“ za zaštitu životne sredine koji za svoj rad odgovara Skupštini Republike Srbije.


0
0
0
s2sdefault

Vrlo često imamo prilike da čujemo i pročitamo da će najveći teret prilagođavanja Srbije standardima Evropske Unije podneti upravo lokalne samouprave. Nema tačne procene u kojim procentima će obaveze primene evropskih standarda biti prenešene na lokalne samouprave, ali barata se cifrom od 70% do 75%. Nažalost, trenutna situacija u Srbiji govori da je većina lokalnih samouprava prezadužena i u velikoj meri su joj vezane ruke zabranom zapošljavanja u javnom sektoru. Fali novac, fale i obučeni kadrovi, a nereševanjem ekoloških problema predviđeni troškovi prilagođavanja evropskim standardima rastu, pa je tako Srbiji 2010. godine trebalo oko 10,5 milijardi evra, a već 2018. godine se procenjuje da je potrebno oko 15 milijardi.

 27. EKO 2

Srbija trenutno u zaštitu životne sredine ulaže 0,3% BDP-a, a 28 zemalja članica Evropske Unije u proseku 1,76% BDP-a. Srbija trenutno poseduje svega 7 usaglašenih regionalnih deponija, 95 lokacija sa opasnim otpadom, 3500 smetlišta, 140 neuslovnih deponija – smetlišta koja predstavljaju ozbiljan ekološki rizik, a svega 4% otpada se reciklira. Svega 21 lokalna samouprava ima postrojenje za tretman otpadnih voda, a svega 5% industrijskih otpadnih voda prolazi kroz tercijalni tretman.

Sa ekološkim aktivistom i jednim od vodećih advokata u Srbiji iz oblasti zaštite životne sredine - Sretenom Đorđevićem, razgovaramo o hroničnom nedostatku pravnika u oblasti zaštite životne sredine, što donekle utiče na problem građanstva da dođu do adekvatne pravne zaštite u ovoj, veoma značajnoj oblasti života i zdravlja.

Razlog zbog čega ima malo pravnika i advokata u oblasti prava životne sredine je činjenica da se radi o potpuno novom polju u oblasti prava, da je ta oblast poprilično neuređena u našem pravnom sistemu, da je napredak ostvaren u oblasti upravnog prava, ali u oblasti recimo zaštite interesa građana kroz građanske postupke nije urađeno ništa decenijama unazad. Verovatno se razlog krije i u nedostupnosti i težini materije za mlade kolege i koleginice da se upuste u to polje, inače jako izazovno. Sa druge strane, ne može da se ne kaže da ta oblast generalno napreduje u svetu. Obaveze Srbije u postupku pridruživanja Evropskoj Uniji su ogromne u oblasti zaštite životne sredine, samim tim i u oblasti regulative. Kao što sam rekao, u nekim oblastima je učinjeno mnogo, ali je praksa primene tih propisa i zakonodavstva slaba i otuda problemi građana, civilnog društva i zainteresovane javnosti u ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu, prava na informacije o životnoj sredini, prava na život u zdravom okruženju itd. To su sve zapravo Ustavne kategorije, a sama ekologija i pravo na zdravu životnu sredinu je ustavna kategorija ljudskog prava treće generacije. Nažalost, u Srbiji ima jako malo pravnika koji se bave ovom oblasti. To nije dobro zbog toga, što na taj način ni građani Srbije u odgovarajućoj meri ne mogu da zaštite svoja prava. Pored svih drugih problema, mi nemamo ni dovoljno profesionalaca u toj oblasti. Takođe je uočeno da ne postoji dovoljno obučenosti ni nosioca pravosudnih funkcija: sudija, tužilaca, pa zašto da ne i javnih pravobranioca koji bi takođe trebali da se bave tom problematikom."

Kakva su vam dosadašnja iskustva u praksi na lokalu?

Ako bih morao u jednoj rečenici da se izjasnim - ogromno odsustvo zakonitih procedura. Dakle, nezakonitosti na sve strane. Od lokalnog nivoa, do republičkog nivoa, pogotovu u postupcima procene uticaja na životnu sredinu gde se ja gotovo u potpunosti nisam susreo ni sa jednim postupkom koji je bio zakonit i odatle i ogromna moja praksa u dobijanju takvih upravnih sporova, ali to ne zbog toga što sam ja izuzetan i perfektan u toj oblasti, nego zbog toga što su postupci do te mere nezakoniti da ih je vrlo lako poništavati. I tu je taj problem zapravo, zainteresovane javnosti – građana, koji nemaju odgovarajuću pravnu zaštitu pre svega od države i državnih službenika koji krše propise, a onda im zbog nedostatka pravnika i advokata koji bi mogli da ih zaštite u postupcima i to rezultuje veoma malim brojem postupaka u kojima javnost učestvuje, a od značaja su za zaštitu životne sredine. Tako da velika većina tih postupaka se zapravo okonča u jednoj potpuno neregularnoj atmosferi suprotno zakonu, a onaj mali broj postupaka gde se javnost uključuje, oni se osporavaju i tu imamo dosta uspeha. Mi bi u budućem periodu morali da radimo na jačanju pravne države i na obuci državnih službenika-birokrata koji bi trebali da služe primeni prava i da budu na usluzi klientima, a ne da sa druge strane krše procedure da bi im postupke brže i jednostavnije okončavali. Još jedan problem koji je evidentan je da je ekološko pravo i oblast zaštite životne sredine oblast u kojoj je mnogo novca.Tu se radi o velikim investicijama u energetskom sektoru, rudarskom sektoru, gde god se okrenete to su velike cifre i igre velikim brojkama. Tu gde imate veliki novac, imate i veliku korupciju tako da su tasovi pravde u oblasti ekološkog prava nekako uvek nakrivljeni, gde interesi krupnog kapitala i politike uvek pretežu nad interesima zaštite životne sredine, zaštite života i zaštite zdravlja."

Slična iskustva dele i ekološki aktivisti širom Srbije, a upravo zbog zajedničke i efikasnije borbe protiv pojavnih oblika korupcije u zaštiti životne sredine, devet organizacija Zapadne i Jugozapadne Srbije udružilo se u Koaliciju organizacija protiv korupcije u oblasti zaštite životne sredine. Neki od njih za portal PAKT Info svedoče o svojim iskustvima sa lokala:

____________________________________________

Saša Bjelić - neformalno udurženje građana "HRAST" - Priboj

"Cela priča oko ekologije u Priboju vezana je za reku Lim i nažalost nije ni malo vesela priča. Na Limu se trenutno gradi jedna velika hidroelektrana „Rekovići“ na samo 1,5 km od centra grada sa mnoštvom eventualnih negativnih posledica. Mi kao građani smo vodili borbu protiv izgradnje ove hidroelektrane još od 2011. godine, ali nažalost nismo uspeli da se izborimo. Borbu i dalje nastavljamo makar u vidu informisanja javnosti koliko je ta stvar štetna po građane Priboja. Što je još gore, mi imamo i problem velike deponije „Stanjevine“ na Limu kod Prijepolja gde se dnevno odlažu kubici i kubici otpada koji potom završavaju u reci i možda je stanje ove deponije trenutno i najalarmantniji ekološki problem našeg kraja. Tu se i nezavršava priča, jer su i mali vodotoci koji se ulivaju u Lim u Priboju ugroženi planovima oko izgradnji novih mini hidroelektrana, od kojih su neke već izgrađene. Možda šteta i ne bi bila toliko velika, da su se ovi objekti gradili po principima koji su prihvatljivi sa stanovišta koncepta održivog razvoja i zaštite životne sredine.Ovako, mnoge od tih rečica su gotovo devastirane i uništene, a predstavljale su nekad mrestilišta mladice i pastrmke. Uopšte, cela priča oko zaštite voda i vodotokova u Srbiji može da se ispriča kroz uništavanje rečnih tokova u Priboju.

U Priboju postoji neka kritična masa koja je svesna, koja reaguje, ali razumem i onaj deo ljudi koji ne reaguje i koji nema vremena da razmišlja o tome iz proste jedne tužne stvari, zato što ima prečih problema. Vi ako morate sutra da razmišljate šta će vam deca jesti, sigurno da vam ekološki problemi nisu prioritetna stvar, ali to nikako ne znači da su oni manje značajni, jer to je nešto što nas čeka iza "ugla"."

__________________________________________________

Nedaleko od Priboja, u Prijepolju tačnije Brodarevu, grupa entuzijasta vodila je više godina bespoštednu borbu u odbrani reke Lim, i čini se, bar za sad,uspeli su u tome.

__________________________________________________

Amel Kurbegović - aktivista udruženja građana "Prijatelji Brodareva":

Nisam ja sam odbranio Lim, već svi mi okupljeni oko udruženja Prijatelji Brodareva i dali veliki doprinos u odbrani naše reke. Pravda u ovoj državi ipak postoji, malo je teže dostupna, moraju se pratiti svi tokovi. Mi smo od samog starta ušli u borbu, deset godina je prošlo od početka naše borbe za zaštitu Lima i veliko hvala svim ljudima koji su od samog starta verovali u nas i prepoznali našu borbu, a to je od samog starta bila borba Davida i Golijata. Mi smo ipak znajući benefite i vrednosti zdravlja i zaštite životne sredine, poznavajući lepote Lima koji je žila kucavica tog podnevlja uspeli da ga odbranimo, što ne znači da borba i dalje ne traje. Evo već imamo problem Priboja, gde su nam ruke praktično bile svezane jer nismo bili okarakterisani kao protivnici države, što ustvari i nismo. Mi smo se borili za svoju zdravu životnu sredinu, imali smo na to pravo kao građani Srbije, ali i Evrope od koje smo dobijali podršku da se borimo. Mi danas idemo u Crnu Goru, dajemo podršku našim prijateljima u Plavu na reci Komarači pritoci Lima, iako se u startu ograđujemo da se mi ne mešamo u teritorijalni integritet i politiku jedne nezavisne države, ali imamo pravo zato što priroda ne vidi i ne prepoznaje granice. Na Limu nije granica u Gostunu, ribe ne vide tu granicu, ptice ne vide tu granicu. Granice izmišljaju ljudi, kod prirode toga nema. Da ne bi bilo granica na reci i da ne bi ribe prolazile tim nekim „ribljim stazama“, mi smo uspeli da sačuvamo Lim. Uspeli smo zato što smo bili uporni, zato što smo išli u tu borbu srcem, bez ikakavog materijalnog cilja i ta borba je uspešno završena. Međutim, nisu nama samo problem hidrocentrale, mi imamo divlje deponije, nezakonitu eksploataciju šljunka, nezakonitu seču šume koja je drastično u porastu u odnosu na celu Srbiju u oblasti srednjeg Polimlja. Sve to ugrožava kompletan biodiverzitet, staništa životinja, otvaraju se klizišta, menja se mikro klima, nestaju nam potoci i vode. U samom početku smo bili nejaki, a borili smo se protiv ljudi koji su imali političko uporište, medijsku blokadu protiv nas, ali nažalost i struku i nauku koju su oni mogli da plate a mi ne. Imali smo sami sebe, ali je to bilo dovoljno u našem slučaju, prvenstveno jer smo bili jedinstveni i svesni kakva nam opasnost preti i šta ustvari mi branimo. Srbija ima što nema niti jedna Evropska država, ovakvu prirodu, ovakve resurse koje treba zaštiti na neki način i ostaviti generacijama koje dolaze. To je održivi razvoj za koji se moramo zalagati."

__________________________________________________

Svaka lokalna sredina, čini se, ima svoje specifične, ali i neke zajedničke probleme. U Loznici se organizacije Podrinjski antikorupcijski tim i"Kosmopolit" zajednički bore protiv nelegalnih eksploatacija šljunka i peska iz Drine, ali i sumnjivih požara i seče šuma. U kojoj meri su lokalne samouprave spremne da primene evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine?

_________________________________________________

Miroslav Mijatović - Podrinjski antikorupcijski tim

"Bojim se da su u ovakvoj konstalaciji stvari jedinice lokalne samouprave gotovo nemoćne da bilo šta same urade, osim recimo, boljeg funkcionisanja lokalnih inspekcijskih službi koje su u njihovoj ingerenciji, a imaju nadležnosti u oblasti zaštite životne sredine. Mi imamo na sceni proklamovanu centralizaciju budžetskih sredstava, a sa druge strane se lokalnim samoupravama prenose neke ingerencije za koje one evidentno nemaju kapacitete koji bi ih sproveli. Pri tom imamo i zabranu zapošljavanja, gde su čini mi se najviše kažnjeni oni koji suvodili računa o broju zaposlenih u opštinskim i gradskim upravama. U takvoj situaciji, retke su jedinice lokalne samouprave koje su spremene da odgovore na potrebe građana za čistijom životnom sredinom. U tragovima vidimo da se radi negde po neka projektna dokumentacija, pa se čak pod pritiskom mnogobrojnih problema i tu životna sredina stavlja na poslednje mesto. Mene brine, što gotovo da nema lokalne samouprave koja je u svom Lokalnom antikorupcijskom planu prepoznala problem korupcije u zaštiti životne sredine. Nažalost, ona je opšte primetna, na svakom koraku, gde god se okrenete i kojim god problemom da se počnete baviti. Mi smo samo u Loznici otkrili u predhodne tri godine abmnormalne zloupotrebe u oblasti eksploatacije šljunka i peska, od prijavljivanja minimalnih iskopanih količina koje niko ne proverava i kontroliše do toga da ljudi od našeDirekcije za vode dobijaju dozvolu za eksploataciju na katastarskim parcela koje se u papirima defakto vode u Srbiji, ali su kilometrima sa druge obale Drine u Bosni i Hercegovini. Tri godine tražimo odgovor na pitanje, ko tu eksploataciju kontroliše. Naišli smo i na bizarne primere prijavljivanja požara na recimo 30 hektara šume u decembru mesecu, a da niko nije vodio ozbiljnu istragu o tome kako je izbio (ako je uopšte i izbio) takav požar. A onda se celo to područje proglasi opožarenom površinom za totalnu seču, pa se kubik drveta umesto po 4,000 rsd prodaje po 1,500 rsd , pa vi sad sami izračunajte koja je to količina novca, 30 hektara puta hiljade i hiljade kubika drva."

__________________________________________________

Da sve nije tako crno, govore računice da bi Srbija ulaganjem u zaštitu životne sredine na svaki uloženi evro zaradila tri. Dobiti implementacije evropskih standarda mogli bi se „unovčiti“ kroz prodaju preferencijala članicama EU na industrijsko i zagađenje vazduha, pošto je jasno da Srbija nije u stanju trčati tehnološku trku sa razvijenim zemljama Zapada.

Koliki je stvarni budžetski gubitak Srbije na polju zaštite životne sredine teško je odrediti, ali primer suseda Bugarske dovoljno govori sam za sebe. Bugarskoj je u finansijskom periodu 2007-2013. iz budžeta EU alocirano 6,9 milijardi evra iz fondova regionalne i kohezione politike, a za period 2014-2020 oko 7,6 milijardi.

Troškovi koji ne mogu biti pokriveni iz fondova, moraju biti finansirani od strane države (primena načela „Zagađivač plaća“) i korisnika infrastrukture tj. građana Srbije. Da bi se u ovakvoj konstalaciji stvari smanjio pritisak na i ovako „iscrpljene“ kapacitete lokalnih samouprava,  predlaže se donosiocima odluka da posvete budnu pažnju kada su u pitanju: svrsishodno trošenje sredstava namenjenih zaštiti životne sredine, pojavne oblike korupcije u oblasti eksploatacije prirodnih resursa i značajne uštede u transparetnim procesima javnih nabavki u oblasti zaštite životne sredine.

Izvor teksta: PAKT Info


0
0
0
s2sdefault

Ekološko udruženje ''Rzav'' je predstavljalo jednog od 150 predstavnika stručnih, državnih institucija, naučnika, upravljača zaštićenim područjima i ekoloških organizacija civilnog sektora,koji su bili pozvani na V skup „Partnerstvom ka zaštiti prirode“, u organizaciji Zavoda za zaštitu prirode Srbije, 07. decembra 2018., kako bi razmotrili stanje prirode u odnosu na uspostavljanje sistema korišćenja obnovljivih izvora energije i značaja izrade Crvenih lista i knjiga ugroženih vrsta faune, flore i gljiva.

Ovom prilikom direktor Zavoda rekao je i da „Izrada rešenja o uslovima zaštite prirode i mišljenja predstavlja jedan od zahtevnih i obimnih redovnih poslova Zavoda. Poslovima utvrđivanja uslova i mera zaštite prirode u svim delatnostima koje utiču na prirodu, obradi se oko 3.000 zahteva godišnje. Od ovog broja, 147 se odnosi na izdavanje uslova zaštite prirode za izradu tehničke dokumentacije i izgradnju hidroenergetskih objekata, kao i na zahteve za dostavljanje i informacija od javnog značaja o radu Zavoda po ovim predmetima. Takođe, stručni saradnici Zavoda učestvuju u međusektorskoj Radnoj grupi pri Ministarstvu energetike u cilju izrade predloga novog katastra malih hidroelektrana“.

Više o skupu na sajtu  Zavoda za zaštitu prirode


0
0
0
s2sdefault

U nedelji obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava prisustvovali smo Konferenciji „Podržimo građane i građanke“, koju je Zaštitnik građana, u saradnji sa udruženjem „Arhus centar“ iz Kragujevca i uz podršku misije OEBS organizovao, a koja je bila posvećena temama iz oblasti životne sredine i zaštite prava na zdravu životnu sredinu. Tim povodom zaštitnik građana Zoran Pašalić je istakao da je instituciji do sada stiglo skoro 500 pritužbi u kojima se ukazuje na povredu prava u oblasti životne sredine i da one predstavljaju svega jedan odsto svih primljenih pritužbi na godišnjem nivou. To pokazuje da se ekološki problemi ne prepoznaju dovoljno i da je potrebno značajno jačanje svesti građana kada je ova oblast u pitanju, naveo je Pašalić.


0
0
0
s2sdefault

U Tršiću je za vikend održana osnivačka Skupština Koalicije organizacija za borbu protiv korupcije u životnoj sredini, koju kao osnivači čine osam organizacija civilnog društva iz Zapadne i Jugozapadne Srbije.

Prva ekološka Koalicija organizacija ovog tipa u Srbiji osnovana je za vikend u Tršiću na osnivačkoj Skupštini i nastala je iz potrebe da se državi ukaže na mogućnost racionalnije i odgovornije javne potrošnje kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Koaliciju organizacija protiv korupcije u životnoj sredini čine sledeće organizacije :

-          Podrinjski antikorupcijski tim / Loznica

-          Prijatelji Brodareva / Brodarevo

-          Rzav – God save Rzav / Arilje

-          Ekološko udruženje Hrast / Priboj

-          Kosmopolit / Loznica

-          Grean Bear / Bajina Bašta

-          Sove na oprezu / Čačak

-          PSK Kolovrat / Prijepolje

Za prvog čoveka Koalicije na period od 4 godine izabran je Miroslav Mijatović, dugogodišnji NVO aktivista i jedan od osnivača Podrinjskog antikorupcijskog tima iz Loznice. Koalicija pored Upravnog ima i Etički odbor koji će brinuti o tome da li se sve članice Koalicije pridržavaju ekoloških kodeksa i programskih načela.

„Koalicija ostaje otvorena i ostalim ekološkim i antikorupcijskim organizacijama koje svojim delovanjem izgrade kredibilitet a potom i izraze želju da učestvuju u zajedničkom delovanju. Kao Koalicija nastavićemo kontinuirano da širimo svim zainteresovanim licima naša znanja i iskustva iz oblasti antikorupcijske borbe i ekoloških standarda, kroz obuke na kojima predstavljamo već funkcionalnu metodologiju. Okupila nas je briga prema zaštiti naše životne sredine i loše tendencije u društvu koje utiču na sve gore stanje u ovoj oblasti. Od nekontrolisane eksploatacije prirodnih resursa, tretmana i skladištenja opasnih materija, izgradnje malih i velikih hidrocentrala, nepostojanja tretmana otpadnih voda, divljih deponija i smetlišta do nekontrolisane seče šuma, to su teme kojima se bavimo i oko kojih smo se udružili, jer je ideja da ujedinjeni možemo snažnije uticati da se o ovim problemima glasno govori i da nadležne institucije konačno krenu u njihovo sistemsko rešavanje. Jedna od najvećih zabluda našeg društva je da mi živimo u nezagađenoj i relativno čistoj životnoj sredini.“ – ističe Mijatović.


0
0
0
s2sdefault

U skladu sa Prostornim planom Republike Srbije za period 2010-2020 i Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti kojom je predviđeno da zemlje potpisnice do 2020. godine, kao cilj imaju 17% teritorije u statusu zaštićenih područja, a prema Programu zaštite prirodnih dobara za 2018.godinu, Zavod za zaštitu prirode Srbije je započeo preliminarna istraživanja doline reke Velikog Rzava.

U cilju zaštite predela i donošenja akta o proglašenju zaštite, stručni sarаdnici Zavoda obavili su terenski obilazak praktično celog toka Velikog Rzava od južne padine Mučnja sa izvorištem Presečke reke (selo Preseka), do klisure iznad pregrade buduće vodne akumulacije Svračkovo uključujući i pritoke Velikog Rzava.

Stručni saradnici Zavoda ističu da dolinu reke Veliki Rzav odlikuju izuzetne vrednosti geo i biodiverziteta oličene u većem broju zasebnih geomorfoloških, hidrogeoloških i hidroloških pojava (izvora i vrela, termomineralnih voda, kanjonskih deonica, slapova i vodopada, bigrenih akumulacija i dr.) što ga nesumnjivo svrstava u reprezente geonasleđa Srbije. Takođe, predeo je izuzetno bogat različitim biljnim i životinjskim vrstama. Naime, herpatofaunu ispitivanog područja predstavljaju vrste vezane za očuvane kanjonske delove koje karakterišu čiste, tekuće vode, kao i vrste koje naseljavaju niže tokove.

Stručni tim Zavoda za zaštitu prirode Srbije u narednom periodu ima u planu detaljniji obilazak kanjona Orlovače, Radoševskog, Roškog kanjona, i kanjona Bele reke, kako bi se dobio integralan uvid u distribuciju vrsta koje nastanjuju kanjonske segmente, kao i ostali deo sliva Rzava da bi se time odredila prioritetna staništa.

Što se tiče šumskih sastojina, duž vodotokova uglavnom su rasprostranjene bukove i druge mešovite lišćarske šume, što pogoduje brojnim vrstama šumskih ekosistema.

Pored svih prirodnih vrednosti koje egzistiraju, nažalost, konstatovano je i niz devastirajućih pojava, procesa, odnosno aktivnosti od strane ljudskog faktora, kao što je seča šume, naročito u zonama velikih nagiba, individualno kaptiranje voda (izvora i tokova), deponovanje smeća, koje mogu predstavljati osnovne činioce ugrožavanja postojećih prirodnih vrednosti, poručuju saradnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Ipak, jednu od najvećih pretnji egzistenciji ovog prostora, odnosno njegovoj očuvanoj prirodi, predstavljaju planovi (i otpočete aktivnosti) u vezi sa izgradnjom velike hidroakumulacije Svračkovo, i malih hidroelektrana duž čitave doline Velikog Rzava i njegovih pritoka.

Shodno tome, stručni tim Zavoda ističe da je sa aspekta očuvanja geodiverziteta i biodiverziteta doline Velikоg Rzava i njegovog sliva, neophodno da zajedničkim snagama, i podizanjem svesti, naročito kod lokalnog stanovništva, započne paralelan proces i nastavak naučno-istraživačkog rada i aktivno učešće svih zainteresovanih, kojima je stalo da žive u zdravoj životnoj sredini.

Zavod će nadalje nastaviti saradnju sa predstavnicima Ekološkog udruženja „Rzav“ iz Arilja, Udruženja građana „Čuvari prirode“ iz Požege, Petrom Marjanovićem, nastavnikom osnovne škole u selu Visoka, koji su bili korisni vodiči na terenu i dragocen izvor informacija o prirodnim vrednostima ovog kraja, kao i sa predstavnicima lokalne samouprave.

Photo by Sava Simić, Zavod za zaštitu prirode Srbije


0
0
0
s2sdefault

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je u Insajder debati da će inicirati izradu analize uticaja svih izgrađenih malih hidroelektrana na reke i živi svet u njima. Predstavnik udruženja za zaštitu prirode Mirko Popović je naglasio da Vlada kreira politiku u kojoj zaštita životne sredine nije prioritet, a da se sa druge strane nalaze „veliki interesi i veliki novac“. Gosti debate su se saglasili da je potrebno izmeniti Zakon o zaštiti prirode, ali ministar nije precizirao kada će predložiti izmene kojim bi izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim zonama bila zabranjena.

„Voleo bih da se desi i to ću incirati, da se izvrši analiza svih izgrađenih malih hidroelektrana, da vidimo analizu rada i buduće stanje“, kaže Trivan.

 U Insajder debati čija je tema bila izgradnja malih hidroelektrana i njihov uticaju na prirodu, kao i ukupna ekološka politika i otvaranje Poglavlja 27, Trivan je rekao da ne postoji ni jedna intervencija čoveka koja prirodi nije nanela štetu.

Goran Trivan
Goran Trivan

„Samo je pitanje mere u kojoj se to desi i pitanje prihvatljivosti tog postupka. Najčešće mislim da nije prihvatljiva, naročito kada govorimo o malim vodotokovima na kojima se grade male hidroelektrane“, kaže Trivan.

Ministar je istakao da postoje dva načina da se spreči dalje ugrožavanje prirode kao posledice rada malih hidroelektrana.

„Ili da se struja proizvedena u MHE više ne otkupljuje po višim, povlašćenim cenama, ili ćemo zakonom o Zakona o zaštiti prirode zabraniti izgradnju MHE u zaštićenim područjima“, kaže ministar.

Na pitanje da li je bio na lokacijama gde su izgrađene MHE, Trivan kaže da jeste i da je to razlog više da bude protiv njihov izgradnje.

„Srbija nema tako mnogo pijaće vode kako se misli, i mi smo jedna od najgorih zemalja u regionu s kapacitetom površinskih voda“, upozorava ministar.

Predstavnik udruženja za zaštitu prirode Mirko Popović kao najveće probleme u radu MHE izdvaja uticaj na biljne i životinjske vrste, i na rečno korito.

 „Svi smo odgovorni, nema nevinih“

Gosti Insajder debate su se saglasili da je potrebno izmeniti Zakon o zaštiti prirode tako da se zabrani izgradnja MHE u zaštićenim područjima, ali Popović naglašava da je potrebno zaštititi prirodna bogatstva bez obzira na to da li se nalaze u zaštićenim područjima ili ne.

Dok Trivan kaže da će izmena tog zakona doći red kada bude procenio da je pravi trenutak, Popović smatra da će postojati velike prepreke i otpori u izmeni Zakona.

„Tu postoji veliki interes, veliki novac, povrat investicije je jako brz, mnogo brži u odnosu na ostale izvore energije. Pritisak kapitala, interes koji želi da se razvija kroz MHE će biti veliki. Treba razmišljati i o tome šta će biti o područjima koja trenutno nisu zaštićena ali bi trebalo da postanu prema međunarodnim obavezama koje ima Srbija“, napominje Popović.

Na konstataciju novinarke Insajdera da postoji bar jedna MHE koja se izgrađena i pored negativnog mišljenja Zavoda za zaštitu prirode, i na pitanje da li tu ima odgovornosti Ministarstva, Trivan kaže:

„Formalno i da i ne. Svi smo odgovorni suštinski, nema nevinih“.

Civilno društvo isključeno iz izrade novog katastra MHE

Mirko Popović
Mirko Popović

Dokument kojim se određuje na kojim rekama i lokacijama mogu da se grade MHE datira iz daleke 1987. godine i njime je predviđena izgradnja 856 MHE širom Srbije. Ministar Trivan kaže da je izrada novog katastra je u toku, dok Popović upozorava da organizacije koje se bave zaštitom životne sredine nisu uključene u njegovu izradu.

„Civilno društvo nije uključeno, javnost nije uključena i mislim da je to početnička greška koja je standardna i pojavljuje se stalno kada je u pitanju energetska politika. Možda Ministarstvo zaštite životne sredine zna, jer ima predstavnika u radnoj grupi, ali mi ne znamo na osnovu kojih parametara se pravi novi katastar, znamo samo da rok nije istekao, projekat bi trebalo da bude završen sledeće godine“, kaže Popović.

Na pitanje da li je izrada novog katastra zasnovana na detaljnim istraživanjima rečnih tokova, Trivan kaže da ne zna i da nije nadležan za to. Sredstva za izradu katastra obezbeđena su iz IPA 2013 programa, a novcem, kako kaže Popović, raspolaže Ministarstvo energetike.

„Inspektori retko izlaze na teren i proveravaju“

Na različitim lokacijama gde su predviđene MHE utvrđeni su i različiti propusti. Na reci Panjici gradi se bez građevinske dozvole, a na reci Vlasici, gde je nanizano devet MHE, Prirodno-matematički fakultet iz Kragujevca utvrdio je da je rad tih postrojenja negativno uticao na živi svet u rekama. Ministar Trivan naglašava da je neophodno povećanje broja ekoloških inspektora na terenu.

„Nemamo dovoljno inspektora definitivno. Mi tražimo povećanje kapaciteta pre svega u inspekciji jer je to način da sprovodimo politiku Ministarstva zaštite životne sredine“, kaže Trivan.

S druge strane, Mirko Popović kaže da bi zahtevi Ministarstva bili uvaženi kada bi politika Vlade Srbije bila drugačija, ali da i oni inspektori koji rade retko izlaze na teren i proveravaju.

„Ako bi Vlada drugačije posmatrala politiku zaštite životne sredine drugačije, onda bi zahtevi Ministarstva u pogledu povećanja broja zaposlenih, u pogledu povećanja budžeta bili zadovoljeni, ali ne zbog toga što neko zadovoljava zahteve ministra, nego zato što je takva politika prioritet“, ističe Popović.

Poglavlje 27 – jedno od najskupljih i najzahtevnijih

Trivan je nekoliko puta najavljivao otvaranje Poglavlja 27 o životnoj sredini, koje, inače, predstavlja jedno od najzahtevnijih i najskupljih poglavlja u pristupanju EU. Ono do danas nije otvoreno, niti je na spisku onih čije se otvaranje očekuje. Ministar smatra da s tim ne treba žuriti.

„Ovo poglavlje treba dobro ispregovarati da ne bismo sutra kao neke zemlje u okruženju plaćali penale za obaveze koje smo preuzeli. Ne žurimo, ali smo već gotovo spremni“, kaže ministar.

Gosti Insajder debate govorili su i o sumnjama da se novac nemenjen za zaštitu životne sredine nenamenski trošio.

„U korenu tog problema je Zakon o zaštiti životne sredine i način na koji je definisan budžetski fond za zaštitu životne sredine. Prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, kada su u pitanju prihodi i rashodi budžeta, mi na prihodnoj strani imamo 10 milijardi za 2016, a imamo rashode od tri milijarde i 850 miliona. U međuvremenu se nekih šest milijardi izgubilo. Ne mogu da tvrdim, ali postoji visok stepen sumnje da su sredstva iz zloupotrebljena“, kaže Popović.

Ministar dodaje da je za 2016. 10 milijardi, za 2017. 11, a za 2018. skoro 12 milijardi „zelenih para“ ušlo u budžet, a da na raspolaganju Ministarstvu životne sredine polovina tog novca.

Inače, Fond za zaštitu životne sredine ukinut je sredinom 2012. zbog brojnih afera koje se uglavnom tiču nenamenskog trošenja novca. Četiri godine nakon toga osnovan je novi, Zeleni fond.


0
0
0
s2sdefault

Izgradnja većine malih hidroelektrana u Srbiji pretvorila se u kršenje propisa, uništavanje reka i živog sveta u njima. Posledice su takve jer država, prema istrazivanju Insajdera, bez jasnog plana pokušava da ispuni uslove koje je postavila Energetska zajednica jugoistočne Evrope– da do 2020. godine 27 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora energije.  U obnovljive izvore energije spada energija vetra, vode, sunca, biomasa.

Međutim, u praksi najveći problem je kod izgradnje malih hidroelektrana, jer s jedne strane investitor mora da dobije 20 dozvola za izgradnju i uslove za zaštitu životne sredine, a s druge strane biroktratske procedure su komplikovane toliko da ni nadležne inspekcije ne reaguju kada neko počne da gradi bez dozvole. Istovremeno, dok se s jedne strane, u nedostatku jasnog plana i propisa uništava životna sredina, s druge strane zarada za investitore je sigurna, jer EPS mora od njih, kao povlašćenih proizvođača „zelene energije“ da kupuje struju po daleko višim cenama od tržišne. Jedan od primera kako sistem ne funkcioniše, dok investitor gradi bez dozvole, a inspekcija objasnjava da je blagonaklona zbog komplikovanih procedura jeste izgradnja male hidroelektrane "Jovanovići" na reci Panjici, u Zapadnoj Srbiji.

Iščupano drveće, klizišta, buka, oštećen lokalni put, suženo rečno korito, zamućena reka... Tako danas izgleda deo reke Panjice u Zapadnoj Srbiji na kojoj su početkom 2017. započeti radovi na izgradnji MHE. Iako ona nije završena, posledice su već katastrofalne. Životinjskog sveta gotovo da nema na delu reke gde se gradi ovo postrojenje.

Mimo zakona, bez građevinske dozvole i reakcije nadležnih institucija, investitor mesecima gradi. Nesmetano je podigao temelje mašinske zgrade u kojoj bi trebalo da proizvodi struju, ukopao betonske cevi pored rečnog korita i započeo radove na vodozahvatu koji služi za prikupljanje vode iz reke.

Sve to investitor ne bi mogao da uradi da su nadležne institucije reagovale u skladu sa zakonom. Osim što je izgradnja bez građevinske dozvole krivično delo za koje je predviđena kazna zatvora od šest mesci do pet godina, prema Zakonu o ozakonjenju objekat koji je izrađen bez građevinske dozvole ne može biti legalizovan. Jedina predviđeno rešenje u takvim situacijama je rušenje objekta. Uprkos kršenju zakona, građevinska inspekcija takvo rešenje nije donela.

Građevinska inspekcija: “Malo smo blagonaklono gledali”

Građevinski inspektor u Opštini Arilje Zoran Radojević kaže za Insajder da je građevinska inspekcija “prvo delovala preventivno”.

“Malo smo blagonaklono gledali, pustili smo ga da dobije dozvolu, jer on nije čovek koji ne može da dobije dozvolu. Može da dobije dozvolu. Nije problem čoveka kazniti, to možemo lako. Poenta je preventivno delovati, upozoriti ga da radi nešto što je nezakonito, zatim ga naterati da uđe u tokove, a potom ako ne sluša to, onda kaznena politika”, poručuje inspektor.

Iako investitor radi na objektima male hidroelektrane skoro pola godine, građevinska inspekcija nije preduzela nikakve mere kako bi sprečila nelegalnu gradnju. Na teren su izašli tek pre dva meseca i tada je investitoru, umesto rešenja o rušenju, dostavljeno rešenje kojim se nalaže obustava radova. Uprkos zabrani, radovi su nastavljeni, ponovo bez sankcija za investitora.

 

Na pitanje Insajdera kako je inspekciji promaklo da je investitor radio uprkos zabrani, Radojević kaže da zapravo i nije promaklo.

“Nije promaklo. Mi smo sve to videli. Mi smo stavili zabranu i zatvorili gradilište. Sledeća stvar su kaznene mere. Mi ćemo sada rešenje o zabrani gradilišta dostaviti policiji. Šta će policija da radi sa tim – ja ne znam. Mi da stojimo tamo i da stažarimo ne možemo”, kazao je Radojević.

Investitor računao da neće biti problema

Mala hidroleketrana "Jovanovići" se gradi delom na parcelama koje je investitor prethodno otkupio od meštana, a delom na zemljištu kojim upravlja javno preduzeće Srbijavode, sa kojim je sklopio ugovor o zakupu na 10 godina. Investitor Duško Đedović je time rešio imovinsko-pravne odnose, ali nakon toga nije dobio građevinsku dozvolu, i prema zakonu nije mogao da otpočne gradnju.

Đedović kaže da je počeo da gradi bez građevinske dozvole jer je “računao da neće biti nikavih problema” i da će “sve ići efikasno”.

“Ne mislim da sam ja pogrešio, jedina je greška što sam računajući da ću dobiti dozvolu počeo da radim“, navodi investitor.

Na pitanje zašto je nastavio da radi i uprkos zabrani inspekcije, Đedović opet ponavlja da je “očekivao da će dobiti potreban papir”.

“Ja sam napravio grešku, rekao sam Vam da sam napravio grešku što sam počeo da radim bez građevinske dozvole. Ja sam ušao u prekršaj“, kaže on.

Opština Arilje je do sada pet puta odbila da izda građevinsku dozvolu investitoru, a on za to krivi komplikovane procedure.

„Administracija i birokratija su me doveli do ovoga da sam odmakao sa radovima iščekujući da ću dobiti tu građevinsku dozvolu, eto to je jedini razlog“, kaže Đedović.

Na pitanje da li zna da je građevinska dozvola uslov bez kojeg gradnja ne može biti započeta, kaže: “Znam, znam”.

Reka nekada i sada

Pored kršenja zakona, u ovom slučaju sporna je i zaštita životne sredine, koja je investitorima, po pravilu, na poslednjem mestu. Kako je reka izgledala nekada a kako danas svedoče meštani sela Dobrače..

 “Imao je poneki rak, imalo je potočne pastrmke najviše i one su redovno iskakale. Ova reka je tekla slapovima. Oni su povadili ovo kamenje. Imalo je puno pastrmke, sad nema uopšte životinjskog sveta odavde dva kilomentra. Od početka njihovih radova do uliva Panjice u Moravicu, nema živog sveta. Imalo je zečeva, lisica, imalo je jazavaca u pećini ovde. Sada se samo poneki gavran ponekad pojavi, nema ni ptica više”, kaže meštanin Dragan Jovanović.

Imajući sve ovo u vidu stiče se utisak da država nema koristi od malih hidroelektrana a da je jedini vidljivi rezultat trenutno urušavanje životne sredine.  Korist, s druge strane, imaju investitori koji su povlašćeni proizvođači električne energije, jer od njih EPS struju otkupljuje po znatno višoj ceni od tržišne. A sve to plaćaju svi građani Srbije, preko računa za struju. 

 www.insajder.net


0
0
0
s2sdefault

Na II Međunarodnom film/foto festivalu ''Voda i Čovjek'' koji se održao u perodu od 02.-04.11.2018. godine u Zavidovićima, u Bosni i Hercegovini, dve nagrade su otišle ekološkom udruenju ''Rzav''. U kategoriji Ekologija  3. mesto je osvojila fotografija ''Sonjine čari-Rzav, Arilje'' autora Slađane Kostić Pejčić, kao i dokumentarni film ''Neka Rzav (ne)mirno teče''  koji je osvojio 2. mesto.

 

Izveštaj sa Festivala


0
0
0
s2sdefault

 

 

Evropska Unija od Srbije ne očekuje samo prilagođavanje evropskim standardima, već da u ovu zajednicu unese novu vrednost i nov kvalitet“

Florent Marciacq

Deputy Secretary General & Research Fellow, Austro-French Centre for Rapprochement in Europe

(Beograd, 13.09.2018. „Move.Link.Engage“ – Beogradska otvorena škola)

Mlečni put popločan kajmakom...

U svetlu enormnog pritiska na eksploataciju prirodnih resursa u Srbiji poslednjih godina, planirani ogromni broj mini-hidro elektrana, proširenja kapaciteta termo-elektrana, novu  termo-elektranu iz kineskog kredita, privatizaciju RTB Bora, privatizaciju PKB-a, nove hidro-elektrane na Drini, dolazak Rio Tinta u Loznicu radi eksploatacije litijuma, 95 nerešenih lokacija sa opasnim otpadom, preko 4000 nelegalnih smetlišta itd. itd., pitam se, kakav bi to Srbija „novi kvalitet“ mogla uneti u evropsku zajednicu? Ima li još nešto da nismo zagadili i uništili, da li smo već sve svoje vrednosti i autentičnosti izgubili, da li je sav kvalitet odavno „izvezen“ na zapad? Uveren sam da su nam i postojeći evropski standardi u oblasti zaštite životne sredine jako daleko, a o novim vrednostima i kvalitetima...hvala, nekom drugom prilikom!

U Srbiji se trenutno u civilnom sektoru odvija žučna debata oko toga da li su štetnije termo ili hidroelektrane, ili na primer da li je na mestu slogan „Odbranimo reke Stare planine“ ili bi trebali da po „difoltu“ stojimo na braniku svih reka Srbije!? Jedni pregovaraju sa ministarstvom, drugi su eksplicitno protiv davanja legitimiteta donosiocima odluka, treći uporno i isto tako bezuspešno „kucaju na vrata zaboravljenih asova“ u Briselu, četvrti neće da rade za dolare, peti silaze do reke, šesti kažu neka voda nosi u zaborav...

Razjedinjeni, samoljubivi i sujetni, ekološki civilni sektor u Srbiji je baš onakav kakvog bi ga svaka vlast u Srbiji poželela...čast izuzetcima!

Svetlosne godine...

I dok se Srbija kreće ka Evropi i evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine, a donosioci odluka pompezno najavljuju i govore o novim stranim i ređe domaćim investitorima, ne mareći previše u ovom trenutku za zaštitu životne sredine, na svetskom nivou se sve više diskutuje o odnosu/neskladu kapitalizma i globalne održivosti. Mnogi naučnici angažovani od strane UN u svojim studijama konstatuju hitnu potrebu reindustrijalizacije u svetlu sve češćih pojava velikih prirodnih katastrofa. Nije potrebno veliko naučno obrazovanje za zaključak da pogoršavanje klimatskih promena ima drastičan uticaj na ekosisteme i biodiverzitet, uz kombinaciju sa simptomima „nesvesnog“ kapitalizma poput sve uočljivije i narastajuće nejednakosti, nezaposlenosti i sve većih javnih dugova na makro nivou. Svi navedeni faktori utiču na destabilizaciju društva, i ako hoćete, planete u celini.

I dok svet traga za rešenjem specifičnog ekonomskog sistema koji bi zamenio postojeći „samoljubivi“ kapitalistički model, naučnici su jednoglasni u zaključku da bi bilo neophodno transformirati načine na koje se proizvodi i konzumira energija, transport, hrana i stanovanje, s cilјem postizanja proizvodnje i potrošnje koja pruža pristojne mogućnosti za dobar život, a dramatično smanjuje opterećenje prirodnim ekosistemima. (O'Neill et al. 2018)

Reklo bi se da je prva prilika za skretanje pažnje na neophodnost reindustrializacije propuštena 2008. godine sa pojavom Svetske ekonomske krize. Sklon sam mišljenju da su u tom periodu bitnu ulogu odigrale centralne banke SAD i Evrozone primenjivajući nekonvencionalne mere kao što su otkupi značajnih iznosa javnih dugova i uvođenje negativnih kamatnih stopa. Ovakav vid mera oslobodio je na kratak vremenski period određeni ekonomski pritisak i produžio agoniju, ali je istovremeno propuštena velika šansa da se razviju novi široko primenjivi ekonomski modeli za predstojeću eru.

Sve su glasnija mišljenja da bi bilo neophodno sprovesti globalni Marshallov plan, kako je ranije ove godine predložio profesor atmosferske hemije Harvardskog univerziteta James Anderson. U idealnom slučaju, takav plan bi značio saradnju između zemalјa širom sveta kako bi se kolektivno prestrukturiralo društvo, i u  krajnjem cilјu u potpunosti eliminisanja emisija uglјen-dioksida. Istraživači daju rok Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi da smanjuju emisije uglјen-dioksida na nultu emisiju do 2040. godine, a ostataku sveta do 2050. godine. Dodatni problem može predstavljati svrstavanje Kine (svetskog „prvaka“ emisija ugljen-dioksida) u kategoriju „ostatak sveta“.

Međutim, kako bi ispunili ovaj cilј, naučnici izražavaju sumnju na sposobnost obnovlјivih izvora energije da održavaju i trenutnu potrošnju energije čovečanstva.

Autostoperski vodič kroz galaksiju

ENERGIJA - Eri „jeftinih“ fosilnih goriva polako dolazi kraj. Trenutno, oko 80% svetskog neto snabdevanja primarnom energijom potiče od fosilnih goriva - nafte, prirodnog gasa i uglјa (IEA 2017). Dobar kvalitet i laka raspoloživost fosilnih goriva decenijama su napajala industrijalizaciju nacija širom sveta. Sada, cela energetska infrastruktura mora biti transformisana. Povrat energije smanjuje se kroz zamenu - nekonvencionalnog goriva i  nuklearne energije sa obnovlјivim izvorima koji vraćaju manje energije u proizvodnju nego uobičajena goriva. Društvo mora napustiti fosilna goriva zbog njihovog uticaja na klimu. Obnovlјivi izvori imaju niži povrat energije i samim tim različite tehničke uslove, pa se tako javlja potreba za izgradnjom objekata za skladištenje energije. Zadovolјavanje postojeće ili rastuće energetske potrebe u narednih nekoliko decenija, uz nisko-uglјenična rešenja biće izuzetno teško, ako ne i nemoguće. Stoga postoji značajan pritisak da se smanji ukupna upotreba energije. Razvoj proizvodnje energije takođe treba da bude usko povezan sa razvojnim sistemima i praksama potrošnje energije (Murphi 2014, Lambert i sar. 2014, Hall i sar. 2014, Hall i sar., 2009).

TRANSPORT – Već je evidentna tendencija većih gradova i metropola u promociji pešačenja i biciklizma, a preostali javni ili polu-javni saobraćaj u gradovima i između gradova zasnivaće se uglavnom na elektrifikaciji. Ovo će zahtevati promene u urbanističkom planiranju,  proizvodnji vozila, saobraćajnoj infrastrukturi kao što su železnice, putevi i električne stanice za punjenje automobilskih baterija, ali i proizvodnji i skladištenju energije. Zbog smanjene potrebe i kapaciteta za brz tranzit, sveukupno rezultat će najverovatnije biti manje transporta, a ne više (Banister 2011, Geels 2012). Pored toga, međunarodni transport tereta i avijacija ne mogu nastaviti da rastu po trenutnim stopama, zbog potrebe da se smanje emisije, a uz nedostatak nisko-uglјeničnih alternativa trenutnim tehnologijama.

HRANA - U zemlјama u razvoju, režim izvoza uskog odabira najkvalitetnije robe, sirovine i materijala, a uvoz jeftinih osnovnih namirnica nisu bili u funkciji lokalne zajednice. Širok spektar istraživanja pokazuju da zemlјe u razvoju treba da se fokusiraju na pružanje raznovrsne ishrane za svoje lјude čime će povećati mogućnosti za život u zajednici i pobolјšati socio-materijalne uslove. Istovremeno, većina bogatih i razvijenih zemalјa suočavaju se sa velikim izazovima u proizvodnji hrane. Trenutne okolnosti govore o prevelikom riziku prilikom oslanjanja na uzgoj samo nekoliko glavnih prehrambenih namirnica u proizvodnim oblastima. Ovakve okolnosti imaće reperkusije u međunarodnoj trgovini hranom, ponajviše u Evropi i SAD, prognoziraju stručnjaci. U međunarodnoj trgovini hranom očekuje se povratak ka klјučnoj komponenti-bezbednosti hrane, i odustajanje od principa tržišta roba.

STANOVANJE - U građevinarstvu trenutno dominiraju beton i čelik, čija proizvodnja i drugi procesi životnog ciklusa kao veoma energetski intenzivni, uzrokuju značajne klimatske emisije i druge vrste otpada (ECORIS 2014). Značajan pomak prema korišćenju drveta u građevinarstvu zahtevalo bi promene u čitavoj proizvodnoj mreži, počevši od šumarstva, u kome se upotreba konstrukcija takmiči na primer sa papirnom i energetskom upotrebom. Dodatno proizvodnja, hlađenje i grejanje su najznačajniji pokretači životnih emisija iz stanova. Kao za transport i hranu nivo emisija izazvan hlađenjem i grejanjem je usko povezan sa režimom rada proizvodnje energije, s jedne strane, i stambenim praksama sa druge strane (Shove 2003).

Doviđenja i hvala na ribama...

Zamišljena i pretpostavljena, brza ekonomska tranzicija usmerena ka obnovljivim izvorima energije zahtevaće proaktivno upravljanje. To znači da su otklonjene i poslednje sumnje da će takvu stvar izvesti slobodno tržište samo od sebe, naprotiv jasno je da je za tako nešto potrebno jako političko upravljanje, što opet podrazumeva nezavisnost političkih aktera od uticaja velikih multinacionalnih kompanija. Sa druge strane, civilni sektor ima prioritetni zadatak da se aktivno uključi u promociju energetske efikasnosti kao preduslova za početak reindustrijalizacije, a tek na drugo mesto dolazi odlučnija i zajednička borba protiv interesa multinacionalnih kompanija, borba protiv korupcije u zaštiti životne sredine i zagovarački proces usmeren ka poboljšanju i pojednostavljenju zakonskih rešenja.

Ko misli da je zadatak teško ostvariv – upravu je, ko misli da je nemoguć – srećan mu (mlečni) put!

I još jednom, hvala mu na ribama...

 

0
0
0
s2sdefault


U ''Izveštaju o (ne)napretku'' Srbije u Poglavlju 27, u delu o provođenju propisa u oblasti ''Kvalitet voda'', našli su se i rezultati istraživanja koje su Podrinjski antikorupcijski tim, i Ekološko udruženje ''Rzav-God Save Rzav'', sproveli u sklopu projekta ''Prirodni resursi i koruptivne prakse'', a koji se odnose na probleme u primeni i sprovođenju planskih i zakonskih dokumenata u oblasti upravljanja vodama. Samo neki od njih su:

  • Kriterijumi za odlučivanje o eksploatacijama su izrazito niski. Bez obzira na očigledni uticaj na vodne i prirodne resurse, prolaznost zahteva je veoma visoka. Prema raspoloživim informacijama, ne postoji primer eksploatacije šljunka za koju je rađena studija procene uticaja na životnu sredinu;
  • nedostatak i slab kvalitet inspekcijske kontrole korisnika šljunkara;
  • neadekvatno prijavljivanje iskopanih količina (korisnici sami prijavljuju količine), pa to prouzrokuje neodgovarajuću naplatu taksi za korišćenje javnih dobara; 
  • nepoštovanje propisanih uslova (vodni uslovi, uslovi zaštite prirode). 

Promocija petog godišnjeg Izveštaja Koalicije 27 o napretku Srbije u poglavlju 27, ove godine simbolično nazvanog "Izveštaj o (ne)napretku", održana je u ponedeljak, 14. maja, u Botaničkoj bašti Jevremovac u Beogradu. Promociji su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Delegacije Evropske unije u Srbiji, civilnog društva i medija. Ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan i državni sekretar Ivan Karić, učestvovali su u diskusiji organizovanoj u sklopu promocije Izveštaja.

Opširnije o predstavljanju Izveštaja Koalicije 27 o napretku Srbije u Poglavlju 27, OVDE

 

 

 


0
0
0
s2sdefault

„Prijavi ekološki problem“ je aplikacija koja treba da na jednom mestu objedini ekološke krizne tačke u Srbiji i ponudi mogućnost zainteresovanim da bez instalacije prijave ekološki problem u svojoj bližoj okolini, tako što će uočeni problem fotografisati, u ponuđenoj opciji dodati naziv i opis problema, a na GPRS mapi obeležiti markerom lokaciju prijavljenog problema. Nakon toga organizacije PAKT, RZAV i Koalicija ekoloških udruženja jugozapadne Srbije proveravaće i ukazivati nadležnim institucijama na probleme i izveštavati javnost i podnosioca prijave o toku rešavanja istih.

Na ponuđenoj aplikaciji zainteresovani građani i organizacije mogu prijavljivati postojanje: divljih deponija, zagađenje vode, nelegalne eksploatacije prirodnih dobara, izgradnja mini hidroelektrana, nelegalan lov ptica i divljači, nelegalan izlov ribe, požare i nelegalne seče šuma, postojanje opasnih materija, korupciju u životnoj sredini itd. i to na celoj teritoriji Republike Srbije.

Na ovaj način, građani će se ohrabriti da šire informacije i ukazuju na ugrožavanje životne sredine u lokalnim sredinama, i daju konkretan doprinos u težnji ka nultoj toleranciji na korupciju u oblasti životne sredine, samim tim i smanjenju značajnih ulaganja koja su potrebna za dostizanje standarda Evropske unije.

Aplikacija „Prijavi ekološki problem“ nastala je u okviru projekta koji se u drugoj godini realizacije zove „Razvoj antikorupcijskih mehanizama u oblasti zaštite životne sredine“. Projekat koji u partnerstvu realizuju Pakt iz Loznice i Rzav iz Arilja podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.


0
0
0
s2sdefault

A group of 100 activists and members of different rafting clubs from Serbia, Bosnia-Herzegovina, Montenegro, took a raft down the Veliki Rzav river. We have held a regatta annually since 2013 but this year we expand it and use the occasion to deliver a more direct political message to politicians and investors to keep their hands off our rivers. The occasion was perfect and we used it to create short video-clips and photos with activists and recreational rafters holding banners or making statements, that we were used in the framework of the campaign.

VI International regatta was supported by Het Actiefonds as a part of project ''Campaign of the protection of river in Serbia'' 


0
0
0
s2sdefault


Konsultativni sastanak pod nazivom “Obnovljivi izvori energije i zaštita prirodnih resursa” održan je u Arilju, u petak 20. aprila. Sastanku, održanom u hotelu “Mlinarev san”, prisustvovale su organizacije civilnog društva, stručnjaci i aktivisti za zaštitu životne sredine iz Arilja, Jošaničke banje, Prijepolja, Priboja, Loznice, Valjeva, Zavidovića (BiH) i Beograda. Pored njih, sastanku su prisustvovali i predstavnici medija: Centra za istraživačko novinarstvo Srbije CINS, Radio Beograda 2, kao i dopisništva Slobodne Evrope iz BiH. Tema sastanka bili su projekti izgradnje mini-hidrocentrala, njihov uticaj na prirodne resurse, kao i iskustva prisutnih predstavnika civilnog društva u korišćenju dostupnih mehanizama učešća javnosti radizalaganja za zaštitu prirode i očuvanje prirodnih resursa.

 

Konsultativni sastanak je organizovala Beogradska otvorena škola, Ekološko udruženje „Rzav – God save Rzav“, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Svetski fond za prirodu – WWF.

Sastanak je organizovan u okviru projekta „CO-SEED – Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj“, koji je podržan od strane Evropske unije.


0
0
0
s2sdefault

Radio Beograd 2 i Pokret gorana Vojvodine, zajednički organizuju akciju „Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine“. Reč je o najvećoj i najstarijoj ekološkoj akciji u Srbiji, koja traje 35 godina. Pokrenuli su je i organizovali 1983. godine Ekološki magazin „Čekajući vetar“ Radio Beograda 2 i Društvo za čistoću vazduha Srbije. Pokret gorana Vojvodine akciji pridružio se 2010. godine. Akcija se odvija tokom cele godine, a završna manifestacija održava se krajem aprila u Sremskim Karlovcima.
Cilj akcije je istovremeno nagrađivanje napora pojedinaca ili kolektiva, u očuvanju i unapređenju životne sredine i ukazivanje na subjekte i pojave koje utiču i dovode do njene degradacije. Žiri, Radio Beograda 2 i Pokreta gorana Vojvodine primenjuje vrednosna merila, procenjujući konkretan učinak kandidata u neposrednoj praksi, odnosno ubedljivost i značaj njihovog delovanja na razvijanje ekološke svesti putem masovnih medija, interneta, predavanja, kampanja i ekološko-umetničkih projekata.
Sadašnji organizatori su ovom akcijom značajno doprineli podizanju svesti o potrebi zaštite, očuvanja i unapređenja prirodnog okruženja u našoj zemlji. Posebno je dodela „CRNOG LISTA“ uticala na ponašanje dotadašnjih zagađivača, od kojih su neki posebnim angažovanjem, u relativno kratkom razdoblju, za dve-tri godine, postali dobitnici „Zelenog lista“.
U akciji mogu učestvovati svi zainteresovani građani: pojedinci, novinari, udruženja, organizacije, institucije i drugi, tako što će popuniti PRIJAVNE FORMULARE, koji su dostupni dnu teksta. Popunjeni aplikacioni fomulari se primaju na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. zaključno sa 15. aprilom 2018. godine.
Završna svečanost, na kojoj će biti uručeno 10 povelja „Zeleni list“ zaštitnicima životne sredine i jedna povelja „Crni list“ zagađivaču godine (za godinu 2017.) održaće se 24. aprila 2018. u Sremskim Karlovcima.

Molimo predstavnike medija koji su zainteresovani da daju podršku ovoj akciji da na svojim sajtovima ponude formular (koji vam prilažemo uz ovo obaveštenje), kako bi žiri dobio što veći broj dobro osmišljenih nominacija iz cele zemlje, kao i da sami predlože kandidate za povelje „Zeleni list“ i „Crni list“.

Prijava Zeleni list

Prijava Crni list


0
0
0
s2sdefault

   Autor fotografije Nataša Milivojević

Odbor za privredu i finansije  Vlade Republike Srbije, na sednici od 9.marta 2018. godine, usvojio je Program javne rasprave na Nacrt zakona o klimatskim promenama.

U skladu sa navedenim programom, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o klimatskim promenama, sa ciljem prikupljanja komentara i sugestija koji će dodatno unaprediti postojeći tekst Nacrta zakona. Zbog toga Ministarstvo zaštite životne sredine poziva sve zainteresovane strane da učestvuju u postupku javne rasprave u periodu od 15. marta do 20. aprila 2018. godine. Svoje komentare i sugestije možete poslati na OBRASCU na adresu: danijela.bozanic[at]ekologija.gov.rs .

Nakon javne rasprave Ministarstvo će analizirati sve primedbe, komentare i sugestije učesnika i objaviti izveštaj na internet prezentaciji Ministarstva

Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) i Programom rada Vlade predviđena je obaveza donošenja Zakona o klimatskim promenama u drugom kvartalu 2018. godine. U postupku pripreme ovog zakona kojim se uređuje oblast klimatskih promena, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o klimatskim promenama i prateće obrazloženje, a prema programu koji možete preuzeti OVDE.

Nacrt Zakona, koji možete preuzeti OVDE, sačinjen je u okviru rada radnih grupa koje su obrazovane rešenjem ministra nadležnim za pitanja životne sredine, kao nosioca aktivnosti. Učesnici u radnim grupama bili su predstavnici institucija Vlade i Autonomne Pokrajine Vojvodine, Privredne komore Srbije, javnih preduzeća, Stalne konferencije gradova i opština i organizacija civilnog društva. 


0
0
0
s2sdefault

Podrinjski antikorupcijski tim PAKT i ekološko udruženje RZAV podneli su Ministarstvu finansija primedbe i predloge na Nacrt Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Novim zakonom koji je do 05. marta u procesu javne rasprave, zakonodavac želi da na jednom mestu grupiše sve naknade za korišćenje javnih dobara, među kojima su i naknade za prenamenu poljoprivrednog i šumskog zemljišta, naknade za eksploataciju prirodnih resursa i naknade za štetu nanetu životnoj sredini.

Načelne primedbe podnosioca Podrinjskog antikorupcijskog tima odnose se na visinu pojedinih naknada za eksploataciju prirodnih resursa, kao i na visinu naknada za prenamene poljoprivrednog i šumskog zemljišta.

Građani Srbije trpe veliku štetu nerešavanjem pitanja životne sredine. Loše ekološke politike direktno utiču i na loš kvalitet života građana. Poslednje procene govore da će Srbiji u procesu ispunjenja standarda za Poglavlje 27 biti potrebno oko 15 milijardi evra. Iz fondova EU u najoptimističnijim prognozama, Srbija može očekivati pomoć od 3-5 milijardi evra, dok se ostatak novca za prilagođavanje evropskim standardima mora pronaći iz drugih izvora. Radi se o iznosu koji predstavlja skoro trećinu ukupnog godišnjeg bruto društvenog proizvoda Srbije. S' tim u vezi, podnosioci primedbi smatraju da država Srbija nema taj „komoditet“ da dozvoli jeftinu eksploataciju prirodnih resursa i još jeftiniju prenamenu poljoprivrednog i šumskog zemljišta, što predstavlja značajan izvor prihoda iz kojih bi se finansiralo dostizanje standarda iz Poglavlja 27.

Organizacija PAKT u predhodnom periodu je istraživala kroz primere iz prakse u eksploataciji šljunka i peska i slučajeve prenamene poljoprivrednog zemljišta za potrebe eksploatacije. Gotovo u svim primerima koje smo istraživali, saglasnost Uprave za poljoprivredno zemljište o prenameni poljoprivrednog zemljišta u nadležnim odeljenjima lokalne samouprave nije sprovedeno. Pored hroničnog nedostatka kadrova u inspekcijskim službama, konstatovali smo i nedostatak motiva u JLS da sprovode do kraja ovaj vid procedura, jer su naknade izuzetno niske. Sa druge strane, situacija na terenu govori o ekstremnom bogaćenju eksploatatora koji kopaju pesak i šljunak sa poljoprivrednog zemljišta, pa je procena, da ovako predloženo povećanje neće predstavljati problem eventualnim investitorima. Predlagaču posebno skrećemo pažnju na IPARD program Evropske Unije koji u našoj zemlji sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za agrarna plaćanja, gde se kao jedan od uslova navodi ukrupnjavanje poljoprivrednog zemljišta, pa je sa tim u vezi neophodno i da predložene izmene na neki način deluju demotivišuće.

Država Srbija daleko zaostaje za prosekom Evropske Unije po pošumljenosti svoje teritorije (25-27% u odnosu na evropski prosek 47%). Sa druge strane, izvorne prihode JP „Srbijašume“ 97% čine prihodi od prodaje drvnog materijala. Ideja PAKT-a je da se kroz povećanje visine naknada za korišćenje šuma ostvareni prihod usmeri na proizvodnju sadnog materijala i pošumljavanje. Na ovaj način potrebno je izmeniti strukturu prihoda JP „Srbijašume“, smanjiti pritisak na seču i korišćenje šuma i na taj način povećavati i šumski fond.

Država Srbija ima jednu od najnižih rudnih renti u Evropi. U svetlu nedostajućih oko 10 miliona evra za prilagođavanje standardima EU, predlagač izmena predlaže povećanje naknada za korišćenje podataka i dokumentacije osnovnih geoloških istraživanja i primenjenih istraživanja. Na ovaj način obezbeđuje se deo nedostajućih sredstava za zaštitu životne sredine, koji između ostalog treba i da kompenzuje narušavanje okoline od strane eksploatatora nikla, olova i litijuma (Jaradita),koji se najavljuju u Srbiji.

PAKT i RZAV kao predlagači izmena žele da ukažu i na sveprisutnu tendenciju prenosa nadležnosti sa nacionalnog na lokalni nivo, nasuprot sve većem trendu centralizovanja javnih prihoda. U takvoj konstalaciji stvari, jedinice lokalne samouprave nisu u stanju da nove dodeljene nadležnosti sprovedu na pravi nači u delo. Pravednijom redistribucijom javnih prihoda, pruža se šansa JLS da u punom kapacitetu realizuju i sprovedu poverene nadležnosti.

Predlog izmena Nacrta zakona za korišćenje javnih dobara (koji možete u kompletu pogledati na LINKu) sačinjen je u okviru projekta „Razvoj antikorupcijskih mehanizama u oblasti zaštite životne sredine“. Projekat koji u partnerstvu realizuju Pakt iz Loznice i Rzav iz Arilja podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.


0
0
0
s2sdefault

Uprkos protestima, u protekle dve godine i osam meseci je više nego udvostručen broj malih hidroelektrana u Srbiji od kojih država otkupljuje struju po povlašćenim cenama. EPS takođe obnavlja svoje male hidroelektrane iz kredita EBRD-a, ali projekat kasni, a do oktobra 2017. ovo javno preduzeće je platilo više od milion evra naknade na neiskorišćena sredstva

Opširnije na: EPS krije informacije o obnovi malih hidroelektrana

 


0
0
0
s2sdefault

Poštovani/a,

dana 07.02.2018. godine primili smo vaš dopis Primedbe na publikaciju teksta – Prirodni resursi i koruptivne prakse od 02.02.2018. zavedenog pod brojem 07-00-00050/2018-07, koji ste pored naše organizacije (koautora) uputili i donatoru „Beogradskoj otvorenoj školi“, iako jasno na prvoj strani publikacije stoji u fusnoti da „izneti stavovi i mišljenja ne predstavljaju nužno i stavove donatora“.

Pošto smo u sadržini primedbi uočili niz nelogičnosti i krivih (nadamo se nenamernih) tumačenja iznetih stavova autora, dužni smo vam pružiti dodatnu argumentaciju i pojašnjenja koja u kompletu možete pronaći na link-u.

PRIMEDBA 1 (strana 7, stav 1.):

Na pomenutoj strani nepotpuno citirate zaključak i u krivi kontekst dovodite rečenicu:

„Iz republičke Direkcije za vode navode da nemaju dovoljno raspoloživih inspekcijskih kapaciteta za adekvatnu kontrolu, kao i da eksploatatori uglavnom uredno prijavljuju iskopane količine. A da li je sve zaista tako?“

U dostavljenoj primedbi se navodi da je izjava u prvom delu citirane rečenice potpuno tačna, što ni sam autor u nastavku publikacije niti jednom tvrdnjom ili iznetom činjenicom ne dovodi u pitanje. Pitanje „A da li je zaista sve tako?“ odnosi se upravo na drugi deo rečenice u kojoj se kaže da „eksploatatori uglavnom redovno prijavljuju iskopane količine“. Odgovor na naše pitanje maltene dajete i sami na strani 4 u pasusu 1 u kojem navodite da su neophodna češća geodetska snimanja kada je u pitanju kontrola rečnog korita vodotoka na kojem se vrši eksploatacija.

Na samom kraju ipak, argument koji se tiče malog broja službenika nije argument koji se po bilo kom osnovu može uvažiti, koliko i da nedovoljan broj zdravstvenih radnika‎ opravdava puštanje pacijenata da umru.

PRIMEDBA 2 (strana 7, stav 2):

„Autori bez dovoljno argumenata, u smislu koliko je izdato vodoprivrednih (vodnih) saglasnosti pre 2010. godine, iznose neke konstatacije kao na primer da se kopao šljunak i pre devedesetih“

Međutim, sporni pasus glasi ovako, u originalu:

„Kao što se vidi sa spiska korisnika eksploatacija u lozničkom kraju, sve do 2014. godine izdate su svega četiri saglasnosti. Pre dve godine ova tema nekako dospeva u žižu javnosti i od tog perioda primetno je da se eksploatatori češće odlučuju da pribavljaju saglasnost o eksploataciji. Međutim, lokalni poznavaoci prilika, pretežno ribolovci tvrde da se šljunak uveliko kopao još od kraja devedesetih. Javnosti je poznat slučaj građanske pobune prilikom pokušaja firme „Stobex“ da prekopava „Žićinu plažu“ u Banji Koviljači. Poznato je i da je delegacija ministarstva inostranih poslova dolazila u Loznicu kada se osim razgraničenja sa Bosnom razgovaralo i o ugroženosti mosta tj, graničnog prelaza na Šepku od nekontrolisane eksploatacije šljunka.“

Dakle, nije tačna tvrdnja iz primedbi RDV u kojoj se navodi da je autor u publikaciji tvrdio „da se kopao šljunak i pre devedesetih“, već krajem devedesetih. Upravo u tom kontekstu navodimo i primer građanskog protesta protiv firme „Stobex“ koja je nelegalno krenula da prekopava popularnu „Žićinu plažu“ u Banji Koviljači. Nismo smatrali da je previše bitno šta se dešavalo u tom periodu, pa je samo ovaj primer spomenut, ali ako je potrebno, možemo pronaći na stotine, ne desetine, svedoka koji će svedočiti u prilog našim navodima. U prilog našim iznetim tvrdnjama na potezima Jarcan u Lozničkom Polju i Žičko polje u Lešnici svedoče i brojni krateri i bare/starače koje su ostale nakon enormnih eksploatacija koje su se odvijale van domašaja zakona krajem devedestih i početkom 2000-ih godina.

PRIMEDBA 3 (strana 7, stav 3)

„Autor iznosi da je vodnim saglasnostima odobrena navedena količina i potom preračunava na osnovu Uredbe i naveden je ukupan iznos koji bi trebalo da se slije u budžet, a zatim upućuje kritiku da nije sprovedena kontrola i primenjena kaznena politika“.

Međutim, sporni zaključak u tekstu glasi, citat :

„Neadekvatna kontrola i gotovo nepostojeća kaznena politika za one koji se ne pridržavaju pravila, navodi javnost da sumnja da su iskopane količine šljunka mnogo veće od onih koje se određuju i da eventualno postoji nelegalna eksplatacija.“

Naime, ne slažemo se sa vašim ocenama da termin „neadekvatna kontrola“ znači isto što i „nije sprovedena kontrola“, kao i da „gotovo nepostojeća kaznena politika“ znači isto što i „nije primenjena kaznena politika“.

U daljem tekstu primedbe br. 3 kao kontraargument navodi se broj izvršenih inspekcijskih pregleda u 2017. godini, broj izdatih rešenja i podnetih prijava, što je priznaćemo, novi podatak za nas. PAKT  je naime u nekoliko navrata pokušavao doći do ovih podataka, ali su nam samo jednom, prilikom naše posete Direkciji, predočeni primeri zbirnih periodičnih inspekcijskih izveštaja za celu Srbiju (bez AP Vojvodina) iz kojih nismo mogli da izvedemo adekvatne zaključke. Međutim, i u ponuđenim novim informacijama ne može se zaključiti koliko je inspekcijskih pregleda obavljeno na teritoriji Mačvanskog okruga, tačnije reke Drine i Užičkog okruga, tačnije reka Veliki Rzav i Moravica, na kojima su autori sprovodili monitoring.

Na zaključak o neadekvatnoj kontroli ukazuju naši nalazi koji su priložni u istraživačkim tekstovima, a koji ukazuju na nesrazmere prijavljenih iskopa sa zatečenim stanjem na terenu prilikom monitoringa. Na ovakve zaključke mogli su doći i nadležni iz RDV prostom google pretragom terena. I ovom prilikom prilažemo uočene dokaze :

  1. „MN“ sa odobrenih 64.688 m3 (prijavili 14.380 m3)

 

Čak i na slici se mogu uočiti golim oko skladišta iskopanog šljunka bar duplo veća od prijavljene količine!!!

  1. „Đorđić iskop“ sa odobrenih 25.388,9 (nisu prijavili ništa!?)

 

Prostim uvidom u sliku nemoguće je ne zapitati se, kako je moguće da ovaj eksploatator (Đorđić iskop) nije prijavio, pa ni platio, ni metar kubni iskopanog šljunka, i šta su radile nadležne inspekcijske službe?

PRIMEDBA 4 (strane 7 i 8)

„Navodi se da se nije desilo da se neki zahtev odbije“...pa se zatim u nastavku primedbe kaže da PAKT ove podatke nije ni tražio od nadležnog Ministarstva i navodi Zaključak od 06.08.2015. kojim je odbačen zahtev preduzeća Stobex doo Loznica.

Da je Zaključkom od 06.08.2015. odbijen zahtev preduzeća Stobex od strane RDV, za nas jeste nova informacija, ali nije nije tačna tvrdnja da PAKT od RDV nije tražio ove podatke. Konkretno, za podatke o odbačenim zahtevima obraćali smo se RDV prilikom naše posete direkciji (podsećamo vas i da se usmeno pitanje tumači Zakonom o pristupu informacijamaod javnog značaja kao relevatno i važeće), pa vas podsećamo da je PAKT-u već tada bio onemogućen pristup većini dokumenata vezanih za preduzeće Stobex, jer je policija u tom periodu sprovodila istražnje radnje protiv ovog preduzeća. Međutim, na vaš naknadni odgovor o postojanju Zaključka za zahtev preduzeća Stobex, gledamo samo kao na izuzetak koji potvrđuje pravilo. U konačnici, iz tvrdnje da nepostoji zahtev koji je odbijen u monitorisanom periodu, PAKT kao koautor publikacije nije izvlačio posebne zaključke, već je ta informacija navedena u prilog sagledavanja šire slike stanja posmatranih procedura RDV.

PRIMEDBA 5 ( strana 8)

„Autori teksta ponovo navode da nema kontrole“...uz „opravdanje“ da vodna inspekcija nema potreban broj vodnih inspektora. Dalje RDV u primedbi navodi opšte podatke da su vodni inspektori nakon utvrđivanja činjeničnog stanja nalagali mere rešenjem o otklanjanu utvrđene nepravilnosti...

Na ovu primedbu delimično smo već odgovorili u izjašnjenju na primedbu 1. Ovom prilikom PAKT podseća RDV da je u nekoliko navrata tražio kopije izveštaja vodnih inspektora za područje Drine, a da smo svaki put samo dobijali zbirne nepregledne statističke podatke za celokupnu teritoriju uže Srbije, koji nam apsolutno ništa nisu značili. I u ovoj primedbi RDV ponavlja da su NEKI inspektori utvrđivali NEKO činjenično stanje i nalagali NEKE mere o otklanjanu NEKIH  nepravilnosti. Ovakvi odgovori i argumenti su apsolutno neprihvatljivi.

PRIMEDBA 6 (strana 9, stav 1i 2)

„Navodi se da su za 11 vodnih saglasnosti izdata Rešenja da nije potrebna izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu“...i pritom ističe da nije nadležan za pomenute saglasnosti.

PAKT (autor) nigde u publikaciji ne navodi da je za saglasnosti o Studiji uticaja na životnu sredinu nadležna RDV, već naprotiv, Ministarstvo za zaštitu životne sredine ( u tom trenutku  Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine), pa s’ toga, i ova primedba nije baš najjasnija.

PRIMEDBA 7 (strana 9, stav 3)

„Navodi se da je investitor u obavezi da podatke o količini izvađenog rečnog nanosa dostavlja do 5. u mesecu za predhodni mesec“...i u daljem tekstu konstatuje da je ovo pitanje definisano Zakonom o vodama

Apsolutno ne razumemo šta je ovde primedba? Sve navedeno u tekstu publikacije je tačno, a sam komentar je u ovom smislu komentar na lošu odredbu Zakona o vodama.

PRIMEDBA 8 (strana 9, stav 4)

U vezi obaveze geodetskog snimanja izvedenih radova..

U sadržini ove primedbe, RDV daje pojašnjenje na koji način se utvrđuje količina iskopanog materijala (peska i šljunka) i priznaje da su potrebne češće kontrole od strane RDV i javnog vodoprivrednog preduzeća kada je u pitanju eksploatacija iz rečnog toka,ali ne opovrgava naše sumnje, i ne iznosi tačne podatke da li se prijavljene količine od strane eksploatatora podudaraju sa rezultatima koje su pokazala geodetska snimanja.

PRIMEDBA 9 (strana 10)

„..izneta je paušalna konstatacija da grad Loznica nije dobio sredstva od naknada za vađenje rečnih nanosa“

Nije tačna iznešenja tvrdnja, odnosno, autor se u navedenom odeljku pita „da li je moguće?“ da grad Loznica ne ostvaruje prihode i u daljem tekstu navodi da je iz Direkcije za vode dobio informaciju da se novac u lokalne saouprave vraća preko projekata, a potom navodi da iz Odeljenja za finansije grada Loznice nisu dobili odgovor na postavljeno pitanje. Dakle, tvrdnja RDV da je izneta paušalna ocena je netačna, krivo i pogrešno izvedena iz konteksta.

 PRIMEDBA 10 i 11 (strana 10)

„..navodi se da su oštećeni budžeti grada Loznice i Republike Srbije...“

Autor u ovom pasusu navodi primer preduzeća „Kat kop sistem“ koje za dve dobijene dozvole i saglasnosti o prenameni poljoprivrednog zemljišta, nije u potpunosti sprovelo postupak prenamene pred nadležnim Odeljenjem za privredu grada Loznice, pa je samim tim, nastala šteta po budžete Republike Srbije i grada Loznice, jer se ovaj prihod prema zakonu deli u procentu R.Srbija 60% - grad Loznica 40%. Sadržaj primedbe nije u potpunosti jasan i niti u jednom delu ne pobija navode autora, osim što podseća da izneti navodi ne potpadaju pod ingerenciju RDV. Ideja autora je bila i da ukaže da je RDV nakon prve dozvole iz 2012. godine i nepoštovanja procedura eksploatatora, i 2015. godine istom preduzeću izdala i drugu dozvolu, bez predhodne provere da li su sve obaveze iz prve dozvole ispoštovane. Ovo su primedbe autora na postojeća zakonska rešenja, a ne na postupanje RDV.

 PRIMEDBA 12 (strana 15, 16 i 17)

„..ukidanje vodne saglasnosti preduzeću Stobex“

Autor u istraživačkoj priči prikazuje tok izdavanja jedne sporne saglasnosti. RDV (nije nam jasno šta je ovde primedba) tumači ovaj primer kao „Greška u obradi predmeta“. Podsećamo vas da se „greškom u obradi predmeta“ smatra slučaj kada je preduzeću izdata saglasnost u septembru na osnovu predugovora koji je istekao u aprilu. Prema tome, niste naveli da li je službenik koji je obrađivao taj predmet snosio adekvatne posledice za učinjenu štetu, kako privatnom licu, tako verujemo i ugledu institucije kao što je RDV.

 PRIMEDBA 13 ( strana 18, stav 2)

„...navodi se da je prva saglasnost sporna jer nisu pribavljena sva dokumenta u vezi prenamene poljoprivrednog zemljišta.:“...u daljem tekstu RDV navodi da navedena tvrdnja nije tačna!

Svoju tvrdnju RDV potkrepljuje izjavom da Direkcija nije nadležna za postupak prenamene. Ovo je apsolutno poznato autoru, koji je u nekoliko navrata naveo da je za ovaj postupak nadležna Uprava za poljoprivredno zemljište. U tekstu je dokazano da postupak prenamene nije izvršen, i za autora je sa tog aspekta saglasnost sporna, što niti jednim dokazom RDV ne demantuje. Autor je želeo da kroz ovaj primer ukaže na manjkavosti zakonskih odredbi i lošu kordinaciju nadležnih republičkih i lokalnih institucija, ni u jednom delu ne okrivljujući jedino RDV za takvo stanje.

 PRIMEDBA 14 (strana 18, poslednji pasus)

„..navodi se da je izdata vodna saglasnost Đorđić iskop za lokaciju koja se nalazi u drugoj državi..“  i u daljem tekstu primedbe se tvrdi da iznesena tvrdnja ne odgovara stvarnim činjenicama

 A stvarne činjenice izgledaju ovako :

Svoju primedbu RDV gradi na neurednom Katastru nepokretnosti RS, koji obeležene parcele na slici (žuta boja) vodi u kat.opštini Loznica, a koje se nalaze čitav kilometar na levoj obali reke Drine, odnosno u Bosni i Hercegovini !!! Podsećamo i da Granična Policija Republike Srbije ima ingerencije samo do sredine toka reke Drine. O ovoj i ovakvoj primedbi RDV ne bi dalje raspravljali.

PRIMEDBA 15 ( strana 19, poslednji stav)

„..navodi se da je vodna saglasnost izdata bez predhodne saglasnosti Republike Srpske...“

Autor u istraživačkom tekstu nigde nije izneo ni sličnu tvrdnju, pa pretpostavljamo da su neki navodi iz teksta krivo protumačeni. Autor jedino navodi da se može razmišljati i u pravcu da je oštećen i budžet R.Srpske ili BiH, jer je iskopani materijal završio najverovatnije na njihovom tržištu, na šta bi eksploatator morao platiti dažbine uvoza robe u drugu državu, ako je već dobio vodnu saaglasnost od organa Republike Srbije.

PRIMEDBA 16 (strana 26)

Izražena sumnja u stručnost i sposobnost autora da se uopšte bavi ovom problematikom, kroz argumentaciju o ugovoru o koncesijama i tvrdnjama da ni jedno Rešenje o izdavanju vodne saglasnosti nije izdato bez potrebne dokumentacije

Autor niti u jednom delu teksta ne spominje i ne bavi se koncesijama, pa ova primedba ne može biti shvaćena kao ozbiljna. RDV potom demantuje zaključke autora kroz tvrdnju da ni jedno rešenje o izdavanju vodne saglasnosti nije izdato bez potrebne dokumentacije, iako autor primedbi u „Primedbi 12“ sam navodi i priznaje da je preduzeću Stobex izdato Rešenje nakon „Greške službenika u obradi predmeta“, pa i ova primedba ne stoji.

Zatim RDV navodi primedbu i na konstataciju autora na „šturo i neodređeno odgovaranje ili neodgovaranje na zahteve za informacijama od javnog značaja“. Iznoseći ovaj zaključak, autor se rukovodio celokupnim iskustvom u istraživačkom postupku koji je obuhvatao osim RDV i JVP „Srbijavode“, JP „Srbijašume“ kao i područna gazdinstva, Uprave za poljoprivredno zemljište, Uprave za šume, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, lokalnih samouprava u Loznici, Arilju i Užicu i Odseka za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije. Činjenica je, da se prilikom istraživačkog procesa najviše informacija prikupilo od RDV, ali moramo istaći i da smo u nekim slučajevima i kod Direkcije nailazili na „gordijev čvor“, prvenstveno vezano za izveštaje o nadzoru inspekcijski službi, tokova novca i dokumentacije oko preduzeća Stobex. S tim u vezi, naša ocena je odmerena i u potpunosti tačna!

PRIMEDBA 17 (strana 26 – ustvari strana 27)

„..u zaključku se navodi da je pravni okvir nedovoljno regulisan i nesposoban da spreči zloupotrebe“

RDV međutim ne osporava jasno naše navode i zaključke, već se kao argumentacijom služi Izmenama i dopunama Zakona o vodama iz 2016. godine koji predviđa uspostavljanje novih mehanizama. S’ obzirom da je tekst publikacije završen u avgustu 2017. godine, a da u tom trenutku još nisu bila donešena i usvojena prateća dokumenta i podzakonski akti, kao što je plan vađenja rečnih nanosa, naš komentar se odnosio na primenu starih zakonskih odredbi, uz napomenu da je potreban određeni vremenski period primene novih zakonskih rešenja, kako bi se moglo ući u analizu postignutih efekata.

„U drugom zaključku stoji da primena prava u oblasti vađenja rečnih nanosa zaostaje za regulativom u ovoj oblasti. Nije jasno (navode iz RDV) za kojom regulativom zaostaju naši propisi?“

Data primedba autora o zaostatku PRIMENE PRAVA za regulativom ‎ne odnosi se na manjkavosti regulative, već suprotno, što komentator u nedostatku tumačenja značenja onoga što je napisano, nije razumeo.

„U trećem zaključku se izražava sumnja u državne službenike, u postupku izdavanja vodnih saglasnosti. Ovo je jedan netačan i vrlo štetan zaključak...“ navode iz RDV.

U izraženoj primedbi navodi se i da autori u istraživačkim tekstovima nisu pružili dovoljno „valjane argumente“ u prilog zaključku. Naprotiv, autori istraživačkih tekstova smatraju da su istim pružili niz dovoljno jakih i dokumentovanih argumenata (dokumentacija i slike Geozavoda) o postojanju niza nepravilnosti u eksploataciji šljunka i peska na području reka Drina i Rzav, da bi se mogla izraziti sumnja u nepravilnosti u radu nadležnih državnih službenika. Uočene nepravilnosti vezane su za nedozvoljenu eksploataciju bez adekvatnih dozvola, nepoštovanje uslova iz vodnih saglasnosti, izdavanje saglasnosti bez adekvatne dokumentacije, nesprovođenje procedura oko prenamene poljoprivrednog zemljišta i izdavanje saglasnosti za lokacije koje se nalaze na levoj obali Drine duboko u teritoriji Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine. Primedbe vezane za sumnje u postojanje korupcije, vidimo kao veliku neprijatnost za komentator‎a, bez ijednog argumenta u nepostojanje koruptivne prakse.

„I u četvrtom zaključku autori izražavaju sumnju u rad državnih organa, posebno inspekcije.“

U obrazloženju, komentator navodi i da inspekcijski organi nisu zaduženi da utvrđuju postojanje krivičnog dela, kao i da vodna inspekcija nema svoj budžet i ne snosi troškove dokazivanja, kao i da prava i pravni interes imaju samo vlasnici i korisnici vodnog zemljišta. Autor ovom prilikom pita komentatora, a šta je sa javnim interesom i ko njega zastupa? Pored navedenih primera u predhodnom pasusu, ističemo i da je koautor UG Rzav nakon prijave nelegalne eksploatacije koja je dokumentovana slikama sa lica mesta i registarskim brojem vozila, dobila izveštaj od nadležne vodne inspekcije, da se na prijavljenoj lokaciji nije odvijala nelegalna eksploatacija.

 PRIMEDBA 18 (43, stav 2)

„...navodi se da stranke u postupku izdavanja vodnih saglasnosti nisu priložili svu potrebnu dokumentaciju...“

Komentator u primedbi tvrdi da ovo nije tačno, a kao argument ističe nenadležnost u pogledu primene postupka prenamene poljoprivrednog zemljišta. Međutim, autor je u iznetom zaključku mislio na rešenje RDV br. 325-04-837/2016-07 od 13.07.2016. kojom je izdata vodna saglasnost preduzeću Stobex, bez adekvatnog ugovora o zakupu predmetne parcele, pa se smatra da komentator nije na pravi način shvatio ovaj zaključak.

 U pogledu konačno iznetog zaključka od strane RDV u kojoj se iznosi niz uvreda na račun autora publikacije, smatramo da se autor u ovakvoj vrsti publikacije držao u umereno provokativnoj noti, koja je preko potrebna društvu u tranziciji od totalitarnog ka prosvetljenom, a koja je izazvala (ne)očekivanu ali svakako dobrodošlu reakciju onih koji su se u njoj prepoznali.

S poštovanjem,

Autori publikacije : Miroslav Mijatović, Nataša Milivojević i advokat Sreten Đorđević

U Loznici, 01.03.2018.                                                                                                  

Miroslav Mijatović

predsednik UG PAKT - Loznica

Nataša Milivojević – EU „Rzav“

ispred Koalicije ekoloških udruženja jugozapadne Srbije“

Dana 07. februara 2018. na adresu Podrinjskog antikorupcijskog tima stigle su primedbe od strane Republičke direkcije za vode na pojedine delove publikacije „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ zavedene pod brojem 07-00-00050/2018-07.

Publikacija „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ sačinjena je u okviru istoimenog projekta, koji se u drugoj godini realizacije zove „Razvoj antikorupcijskih mehanizama u oblasti zaštite životne sredine“. Projekat koji u partnerstvu realizuju Pakt iz Loznice i Rzav iz Arilja podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.


0
0
0
s2sdefault

07.02.2018. na adresu Podrinjskog antikorupcijskog tima stigle su primedbe od strane Republičke direkcije za vode na pojedine delove publikacije „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ zavedene pod brojem 07-00-00050/2018-07.

*zgrada Republičke direkcije za vode na Novom Beogradu 

Sadržina primedbi odnosi se na istraživačke tekstove, ali i zaključke koji su autori na osnovu projektnih nalaza izneli u pregledu praktičnih politika.

Republička direkcija za vode u zaključku ocenjuje da je publikacija „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ napisana nestručno, neargumentovano, bez dovoljno relevatnih podataka, tendeciozno i uvredljivo. RDV ocenjuje i da su autori tekstova i publikacije iskazali veliko nepoznavanje materije, „imali su neargumentovane činjenice u opisanim situacijama i sve u svemu, naneta je šteta ovom državnom organu“ – ocenjuje se u zaključku Direkcije, čije primedbe u celisto možete pročitati OVDE.

PAKT neočekivanu ali svakako dobrodošlu reakciju Republičke direkcije za vode, dobronamerno tumači kao svojevrstan doprinos u daljem poboljšanju i uspostavljanju antikorupcijskih mehanizama u oblasti zaštite životne sredine.

Međutim, pošto se autor primedbi (RDV) nije uzdržala od uvreda i rečnika koji ne priliči jednoj republičkoj instituciji tog nivoa, Podrinjski antikorupcijski tim će podnosiocu primedbi ali i široj javnosti, u narednim danima pružiti podrobniji odgovor na sve neosnovane primedbe.

Publikacija „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ sačinjena je u okviru istoimenog projekta, koji se u drugoj godini realizacije zove„Razvoj antikorupcijskih mehanizama u oblasti zaštite životne sredine“. Projekat koji u partnerstvu realizuju Pakt iz Loznice i Rzav iz Arilja podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.


0
0
0
s2sdefault

U organizaciji Podrinjskog antikorupcijskog tima i ekološkog udruženja “Rzav”, u Beogradu je 15. i 16. februara održan okrugli sto - “Antikorupcijske politike u oblasti zaštite životne sredine”. Prvom sastanku neformalne Koalicije ekoloških organizacija jugozapadne Srbije prisustvovali su predstavnici organizacija : “Pakt”- Loznica, “Rzav”- Arilje, “Hrast” – Priboj, PSK “Kolovrat”- Prijepolje, Eko pokret Kosjerić, Ekološko udruženje “Čuvari prirodne” – Požega, RZORA “Raft”, “Prijatelji Brodareva” i “Green Bear” – Bajina Bašta.

Prvo ovogodišnje okupljanje ekoloških udruženja jugozqapadne Srbije poslužilo je da se u dva dana napravi presek trenutnog stanja u oblasti zaštite životne sredine na području jugozapadne Srbije, dogovore zajednički pravci delovanja, razrade kanali komunikacije i zajedničkih nastupa u eventualnim kriznim situacijama.

Za sada neformalna, Koalicija ekoloških udruženja jugozapadne Srbije na okupljanju je ocenila da je izdavanje publikacije “Prirodni resursi i koruptivne prakse” naišlo na izuzetan odziv kod javnosti, ali i nadležnih institucija. Na skupu je dogovoren i nastavak saradnje organizacija na istraživanju u oblasti eksploatacije prirodnih resursa u jugozapadnoj Srbiji.

Opširnije na Antikorupcijske politike u oblasti zaštite životne sredine


0
0
0
s2sdefault

Zahvaljujući aktivnostima Nataše Milivojević kao i članovima ekološkog udruženja “Rzav - God Save Rzav”, u prethodnom periodu je zaustavljena izgradnja dve male hidrocentrale na teritoriji opštine Arilje.

Rekli bi – bitka je dobijena po drugi put, ali “rat” svakako nije gotov, obzirom da je na Velikom Rzavu,njegovim pritokama i ostalim rekama, planirana izgradnja tri velike akumulacije kao i 14 malih hidroelektrana. U svom autorskom tekstu za CO SEED Nataša Milivojević otkriva kako je zaustavljena izgradnja dve male HE ali i ukazuje na niz problema koji prate ovu problematiku.

Cilj Ekološkog udruženja “Rzav-God Save Rzav''  je da se izvrši zaštita i unapređenje životne sredine, biološke i geološke  raznovrsnosti,  sprovode mere kojima se sprečavaju neželjene promene prirodnih i kulturno-istorijskih dobara, ili uništavanje značajnih obeležja predela,  njihove raznovrsnosti,  jedinstvenosti i estetske vrednosti i omogući njihov tradicionalni način korišćenja, što su i ciljevi definisani u Prostornom planu opštine Arilje u pogledu zaštite i  korišćenja prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara.U svim Strategijama opštine Arilje, Veliki Rzav je predstavljen kao resurs ekoturizma, a naša osvedočenost ka putu prema Evropskoj Uniji daje nam za pravo da podsetimo da je zaštita životne sredine jedan od prioretita u strategiji razvoja Evrope. I to ODRŽIVOG razvoja koji ne iscrpljuje resurse generacijama koje će doći posle nas. Obzirom na to da u Srbiji socio-ekonomski razvoj nosi prevagu nad zaštitom sredine, gotovo da više i ne možemo pričati o konceptu održivog razvoja, i njegovih osnovnih načela.

Opširnije na ČUVARI REKE RZAV


0
0
0
s2sdefault

Ekološko udruženje Rzav-God Save Rzav'' bilo je jedan od organizatora okruglih stolova koji su tokom 2014. godine na teme upotrebe vode u energetske svrhe kroz male hidroelektrane održani u Arilju i na Zlatiboru, a na kojima su učestvovali i predstavnici nadležnih institucija. Prema zaključcima sa ovih skupova, jedan od najvećih problema izgradnje malih hidroelektrana je upravo uticaj na životnu sredinu: „Najviše su ugrožene rečna fauna i flora, pretvaranjem prirodnih tokova u kanalsku mrežu dugačkim cevovodima i velikim brojem MHE u jednom rečnom toku“.

Autor fotografije Nataša Milivojević

Uprkos protestima, u protekle dve godine i osam meseci je više nego udvostručen broj malih hidroelektrana u Srbiji od kojih država otkupljuje struju po povlašćenim cenama. EPS takođe obnavlja svoje male hidroelektrane iz kredita EBRD-a, ali projekat kasni, a do oktobra 2017. ovo javno preduzeće je platilo više od milion evra naknade na neiskorišćena sredstva

Opširnije na EPS krije informacije o obnovi malih hidroelektrana


0
0
0
s2sdefault

Bila je odlična prilika da u subotu, 23. novembra 2017. godine, na Biološkom fakultetu u Novom Sadu, u sklopu Konferencije Ekobiomorfa 2017, u organizaciji NIDSBE "Josif Pančić", kroz panel diskusiju ''Saradnja javnog i civilnog sektora u zaštiti prirode-kako do zajedničkog cilja?'', govorimo, i tako upoznamo Branislava Blažića, državnog sekretara novoformiranog Ministarstva zaštite životne sredine, o velikim problemima u životnoj sredini, nekontrolisanoj eksploataciji prirodnih resursa (male i velike hidroelektrane, šume), značaju zaštite prirodnih dobara, lošim kaznenim merama, neusklađenim zakonskim okvirima, korupcijom u životnoj sredini, izvorima finansijskih resursa za dostizanje standarda u ovoj oblasti, nenamenskim trošenjem sredstava od naknada, značaju učešća javnosti u donošenju odluka u oblasti unapređenja i zaštite životne sredine kroz Zelene savete u lokalnim samoupravama, položaju biologa i ekologa, i mnogim drugim temama..

Istoga dana, Katarina Kulić, član NIDSBE ''Josif Pančić'',predstavila rezultate rada sa istraživalkog kampa koji je održan u toku leta sa temom '' Procena srednjeg dela toka Velikog Rzava na osnovu zajednice makroinverterbrata''


0
0
0
s2sdefault

Na Prvom medjunarodnom filmskom festivalu ekologije i sporta '"Voda i covjek" u Zavidovicima u Bosni i Hercegovini, u kategoriji ekologije, "Rzav Veliki" je osvojio prvo mesto i "Kristalnu kap"!

Autori filmova i fotografija iz BiH, Srbije i Hrvatske, ukazali na značaj voda i posljedice nebrige očuvanja ovog resursa.

U Zavidovićima je, u organizaciji Centra za kulturu i kluba “Atom“, održan prvi Međunarodni film festival sporta i ekologije „Voda i čovjek“. Pokrovitelji događaja su Ministarstvo za prostorno uređenje, promet i komunikacije i zaštitu okoline ZE-DO kantona i  Općna Zavidovići.

S namjerom da se ukaže na značaj voda, odnosa čovjeka prema ovom daru prirode, značaju vodenog sporta i istraživačkog dijela, te promoviranju prirodnih ljepota, učešće na Festivalu uzeli su domaći autori i gosti iz Srbije i Hrvatske.

Opširnije na  U Zavidovićima održan prvi Međunarodni film festival ekologije i vode „Voda i čovjek“


0
0
0
s2sdefault

 Preliminarnim prolazom,‘’Visočkim kanjonom’’, obavljenim tokom jeseni 2017. godine, na kom je Katastrom malih hidroelektrana iz 1987. godine, kao i Prostornim planom opštine Arilje, određena jedna od potencijalnih lokacija za izgradnju MHE na ovoj reci. 


0
0
0
s2sdefault

Publikacija„Prirodni resursi i koruptivne prakse-analiza antikorupcijskih politika u oblasti zaštite životne sredine“ svedoči o nizu propusta u sistemu eksploatacije prirodnih resursa, koji godišnje koštaju Srbiju i nekoliko miliona evra.

Analiza sa studijama slučaja koju su uradili programski partneri Beogradske otvorene škole, Podrinjski Antikorupcijski tim-PAKT iz Loznice i Ekološko udruženje ''Rzav-God Save Rzav'' iz Arilja, u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU“ osvetljava niz negativnih primera prilikom eksploatacije prirodnih resursa i donosi pravnu analizu sistema i antikorupcijskih politika u oblasti zaštite životne sredine.

Obzirom da vode i šume predstavljaju opšte dobro i zajedničko bogatstvo, njihovo korišćenje, privredna primena i ekonomsko vrednovanje treba da budu planski usmereni i namenski kontrolisani.

Kroz rad na ovom projektu, Partneri su identifikovali probleme i potrebe koje se odnose na prirodne resurse, na koje ova publikacija želi da pruži adekvatne odgovore. Preporuke koje sadrži ova publikacija imaju za cilj da :

1. utiču na podizanje kapaciteta organizacija civilnog društva i medija po pitanju antikorupcijske politike u oblasti životne sredine;

2. ukažu na propuste u zakonskim okvirima, nejasnoće i preplitanje nadležnosti, inspekcijski nadzor, kao i na ulogu koje prihodi od eksploatacije šljunka, peska i šuma imaju u budžetu lokalnih samouprava;

3. predstavljanjem studija slučaja ukažu na sistemske probleme nastale kao posledica nekontrolisane eksploatacije prirodnih resursa.

Proces pristupanja Srbije Evropskoj Uniji ima ogroman uticaj kako na nacionalni tako i na lokalni nivo. Glavni izazov za lokalne vlasti predstavlja implementacija obimnog i ambicioznog poglavlja zaštite životne sredine, prvenstveno u pogledu finansijskih resursa potrebnih za dostizanje evropskih standarda u ovoj oblasti, a zatim i administrativnih. Proces evropskih integracija inače donosi ogromne mogućnosti za poboljšanje stanja životne sredine na lokalnom nivou, što će uticati na unapređenje javnog zdravlja i održivi razvoj. Sprovođenjem antikorupcijskih zakonskih propisa na polju zaštite životne sredine, otvara se prostor za  transparentnost, odgovornost i učešće javnosti na lokalnom nivou.

„Lokalna samouprava je pravo građana da upravlјaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama lokalne samouprave, kao i pravo i sposobnost organa lokalne samouprave da, u granicama zakona, uređuju poslove i upravlјaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo.''

Međutim, u jedinicama lokalnih samouprava, nedostatak strateških dokumenata, nizak kvalitet ili njihovo nesprovođenje naročito je vidljiv u zaštiti životne sredine i klimatskih promena, i programskom budžetiranju. Izveštaj za 2016. godinu u kome je izneta ocena da je Srbija „u ranoj fazi priprema u oblasti životne sredine i klimatskih promena“, predstavlja najnižu moguću ocenu.

Na bilateralnom skriningu Republika Srbija je iznela prvu procenu ukupnih troškova sprovođenja koji su predviđeni u Nacionalnoj strategiji za aproksimacije u oblasti životne sredine u iznosu od 10,58 milijardi evra do kraja 2030. godine. Međutim, skorašnje procene govore da se radi o iznosu od preko 15 milijardi eura. Tokom pregovora, Srbija treba da dokaže da primenjuje zakone u praksi odnosno da ima jasan plan kako će postići potpunu implementaciju određenih propisa nakon stupanja u članstvo u EU. S tim u vezi, uloga lokalne samouprave je klјučna, s obzirom da je deo nadležnosti prenet na nju putem domaćih propisa.

Inicijativama koje ćemo u narednom periodu uputiti lokalnim samoupravama, a koje se tiču obaveze namenskog trošenja sredstava naknada za korišćenje javnih dobara, kao i inicijativa upućenih Skupštini Republike Srbije za promenu zakonskih okvira, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o vodama, promene Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i lista projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, odnosno obavezu procene uticaja za sve projekte sa liste dva, ukazujemo na propuste, koji su preneti na lokalnu samoupravu koje ukoliko se ne dopune, utiču na održivost decentralizacije poslova u životnoj sredini.

Publikaciju „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ možete preuzeti OVDE, a programski partneri javnosti na uvid nude i„Policy Brief“ na srpskom engleskom jeziku, urađen u sažetku za potrebe javnog zagovaranja.

               


0
0
0
s2sdefault

Projekat “Snaga zajednice: Unapređenje kapaciteta organizacija civilnog društva u zaštiti životne sredine i prirodnih resursa” se izvodi u okviru projekta CO-SEED „Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj“, koji finansira Evropska unija, kroz Program za civilno društvo i medije Evropske unije 2014-2015-Podrška regionalnim tematskim mrežama organizacija civilnog društva.

Projekat se bavi problemom niskog kvaliteta uticaja procene na životnu sredinu i nedovoljnim kapacitetima zainteresovanih strana za učešće u procesu donošenja odluka vezano za zaštitu životne sredine, i ima za cilj da podrži razvoj održive i odgovorne politike zaštite životne sredine u Srbiji, koja je u skladu sa standardima i dobrim praksama Evropske unije (EU).

Deo projektnih aktivnosti je i Kampanja kojom želimo da utičemo na uvećanje odgovornosti vlasti u sprovođenju procene uticaja na životnu sredinu, a koju u partnerstvu realizuju Beogradska otvorena škola i Ekološko udruženje "Rzav-God Save Rzav" iz Arilja, u saradnji sa udruženjem građana ''Čuvari prirode'' iz Požege, održavanjem dva istraživačka kampa na slivu Velikog Rzava na kojima su učestvovali studenti Naučno-istraživačko društvo studenata biologije i ekologije ''Josif Pančić'' Biološkog fakulteta u Novom Sadu.

Tako su od 27.-30. jula  i 16.-18 avgusta održani Istraživački kampovi biljnog i životinjskog sveta na potesu Svračkovo-Roge upravo na delu Velikog Rzava na kome je planirana izgradnja HE ''Svračkovo'', kao i Drežnik-Orlovača.

Podstaknuti donošenjem rešenja o usvajanju Studije o proceni uticaja izgradnje HE ''Svračkovo'' na životnu sredinu, tadašnjeg nadležnog Ministarstva, u nekoliko navrata smo se pismenim putem obraćali nadležnim organima za detaljno istraživanje celokupnog sliva Velikog Rzava, a odgovor koji smo dobili je bio da će ''u budućem periodu sliv Velikog Rzava biti uvršćen u Program zaštite'', a od tada je prošlo nekoliko godina.

A upravo je u Studiji o proceni uticaja izgradnje HE ''Svračkovo'' na životnu sredinu (2011), delu-Mere za sprečavanje i smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu, navedeno da su ''Predviđena detaljna istraživanja flore i faune, kao jedinstvenog ekološkog lanca, obzirom na očekivane izmene ekoloških uslova na prostoru buduće akumulacije i njenoj okolini'', kao i da je ''Pre izgradnje sistema potrebno snimanje postojećeg stanja prirodnih ekosistema, detaljno istraživanje flore, faune i ihtiofaune, kao jedinstvenog lanca, kako bi se mogle pratiti promene u novonastalom stanju'', a Zavod za zaštitu prirode u Uslovima, je predvideo obavezu detaljne analize i ocene postojećeg stanja životne sredine pre početka izgradnje sistema, tzv. izvođenje ''nultog stanja'' od strane nadležnih institucija, koje treba da angažuje Investitor''.

Tako i dan danas sliv Velikog Rzava nije zakonski definisan, čime se, pored potpune devastacije prirode na potesu Roge-Svračkovo usled izgradnje hidroakumulacije, ostvaruje mogućnost i za razne neekološke radnje koje vrše uništenje reke i priobalja, živog sveta u reci, ribljeg fonda krivolovom, kao i ilegalne eksploatacije šljunka i peska, što se sve ukupno odražava na očuvanje prirode i održivi razvoj.

''Na oba kampa je učestvovao veliki broj istraživača i mogu da kažem da su svi uradili odličan posao. Takođe, organizatori kampa su odradili odličan posao i drago nam je da smo uspostavili saradnju sa organizacijama koje dele isti cilj kao mi. Visoke temperature, i male količine padavina, su imale uticaja na organizme, ali koliko, i u kojoj meri, videćemo kada budemo obradili rezultate. Sledeći kamp je planiran početkom proleća te se nadamo da ćemo imati mogućnost da pokrijemo još više grupa organizama i imati još bolje rezultate''-Nikola Milić, botaničar.


0
0
0
s2sdefault


U petak, 22.09.2017. godine, je u Arilju, održan je Okrugli sto pod nazivom „Održivo upravljanje vodama i šumama u Zapadnoj Srbiji” u organizaciji Ekološkog udruženja „Rzav-God Save Rzav”iz Arilja, „Podrinjskog antikorupcijskog tima” iz Loznice, i udruženja građana Forum civilne akcije FORCA iz Požege.

Pored predstavnika Beogradske otvorene škole, Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), Odbora za životnu sredinu Regionalne razvojne agencije „Zlatibor”, Zelenih Saveta iz Bajine Bašte, Užica i Arilja, predstavnika organa lokalne samouprave Arilje, JP „Srbijašuma”, iako su potvrdile, predstavnice Odeljenja vodne inspekcije Republičke Direkcije za vode, iz Beograda i Kraljeva, su svoj dolazak otkazale.

Jedan od organizatora Okruglog stola, Miroslav Tamburić iz mreže Ekonet, je u uvodnom delu ukazao na značaj saradnje, kao i jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo aktivnije uključivanje u procese kreiranja lokalnih politika u oblasti zaštite životne sredine.

Nismo izdali rešenje/saglasnost/dozvolu za eksploataciju peska/šljunka na teritoriji opštine Arilje za reke Veliki Rzav i Moravicu, u periodu od 2010. , zaključno sa 2016. godinom, jer nije bilo podnetih zahteva, započela je izlaganje dobijenim Dopisom od Republičke Direkcije za vode, članica Projektnog tima Nataša Milivojević, koja se u prethodnom periodu bavila istraživanjem ekploatacije šljunka i peska na Velikom Rzavu i Moravici, u okviru projekta „Prirodni resursi i koruptivne prakse”.

No, situacija na ovim, naizgled malim rekama u odnosu na Drinu, je sasvim drugačija. Kao što se i moglo pretpostaviti, obilaskom u više navrata obe reke, uočeno je na desetine površina koje su zauzete iskopima, pretvorene u jezera, devastirane, ugroženih obala, na kojima se svakodnevno vrše iskopi. U Prezentaciji su predstavljene fotografije nalaza, kao i snimci Google Earth, radi verodostojnosti lokacija. Ona je napomenula da je ispred Ekološkog udruženja „Rzav-God Save Rzav”, još početkom avgusta meseca, uputila Zahtev Republičkoj Direkciji za vode, Odeljenju vodne inspekcije, za hitan izlazak i obilazak lokacija radi utvrđivanja ilegalne eksploatacije, ali da se nakon skoro dva meseca, niko od nadležnih nije pojavio.

Na komentar da se takođe nadležni u lokalnoj samoupravi ne bave ovim izuzetno velikim problemom (iako obe reke pripadaju kategoriji i reda, i u nadležnosti su Republičke direkcije za vode), ukazujući na činjenicu da ovakve planinske reke prave izuzetno veliki problem Zapadnoj Moravi usled velikih kiša i poplava, inspektorka za ekologiju lokalne samouprave Arilje, je žustro odgovorila kako je „u kontaktu” sa Republičkom inspektorkom nadležnom nad Zlatiborskim okrugom, međutim, demantovana je činjenicom da je ista, više od godinu dana na porodiljskom bolovanju.

Još je gora situacija na Drini, u području koje pripada opštini Loznica, na kojoj je 11 firmi dobilo vodne saglasnosti, ali ni jedna nije ispoštovana od strane eksploatatora. „Eksploatatorima šljunka i peska iz rečnih korita važeći Zakon o vodama u članu 89. dozvoljava („obavezuje ih”!?) da svakog 5-og u mesecu prijave količinu iskopa za predhodni mesec, što je nesvojstven i retko viđen oblik poverenja države prema onima koji eksploatišu prirodna bogatstva koja pripadaju svim građanima Srbije. Nalazi do kojih su, realizujući projekat „Prirodni resursi i koruptivne prakse”, došli programski partneri PAKT i „Rzav-God save Rzav” mogu se svrstati u domen „Verovali ili ne”, a koji na adekvatan način oslikava stanje u kojem se trenutno nalazi eksploatacija prirodni resursa u Srbiji, nadovezao se Miroslav Mijatović, ispred Podrinjskog Antikorupcijskog tima.

Ništa bolja situacija nije ni kada su šume u pitanju. Na osnovu informacija o planovima seče i požarima koji su se dogodili u periodu od 2011. do 2017. godine, kao i informacijama o požarima na teritoriji koju obuhvata Šumsko Gazdinstvo „Užice”.od strane Sektora za vandredne situacije, utvrđene su nelogičnosti u predstvljenim površinama koje su bile obuhvaćene požarima, i koje bude sumnju u zloupotrebe prilikom ekoloških akcidenata poput požara. Oštru kritiku ovom zapažanju, izneo je predstavnik JP „Srbijašume”, koji je ukazao na površan uviđaj koji vrše nadležni u Sektoru za vandredne situacije, dok je Načelnik Sektora za vandredne situacije u telefonskom razgovoru još tokom vršenja istraživanja, izneo činjenice da se opožarene površine utvrđuju u saradnji sa JP „Srbijašume”.

Zaključeno je da većina lokalnih samouprava ne donosi Godišnji program korišćenja sredstava od korišćenja šuma i šumskog zemljišta, te da će Projektni tim u narednom periodu uputiti inicijative lokalnim samoupravama za obavezno uvođenje izrade Programa, iako ih Zakon o budžetskom sistemu na obavezuje, kao da je i neophodna jača saradnja civilnog i javnog sektora u kontroli korišćenja i eksploatacije šuma, unapređenja stanja postojećih šuma i povećanje površina pod šumom.

Argumentovane zaključke i preporuke učesnika kada su oblasti voda i šuma u pitanju, Projektni tim je uvrstio u Publikaciju „Analiza antikorupcijskih politika u u oblasti zaštite životne sredine sa studijama slučaja”.

Aktivnost je deo projekta „Prirodni resursi i koruptivne prakse”, koji „Podrinjski antikorupcijski tim” iz Loznice i Ekološko udruženje „Rzav-God Save Rzav” iz Arilja, realizuju u u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji”, uz podršku Švedske.


0
0
0
s2sdefault

Ozbiljne stručne procene govore da je vrednost nelegalne seče šuma u Srbiji oko 4 miliona evra na godišnjem nivou. Međutim, dugoročna šteta nastala pustošenjem šumskog fonda u Srbiji procenjuje se na frapantnih nekoliko milijardi evra. Postoje slučajevi koji nisu obuhvaćeni zvaničnom statistikom, jer se pokrivaju ekološkim akcidentima poput požara. Ovakve situacije, po nepisanom pravilu vezane su za državne šume gde se u određenom vremenskom periodu obavlja nelegalna seča, koja se na kraju „pokriva“ izazvanim-kontrolisanim požarom. Kada se požar ugasi, manjak drvne mase opravda se uvećanom štetom od požara i proglašava (otpisuje) opožarenom drvnom masom. Nije na odmet reči i da se „opožarena drvna masa“ potom prodaje po znatno umanjenoj ceni...

Požar na obroncima planine Cer 05. decembra 2011. godine, jedan je od akcidenata sa mnogo atributa sumnjivog događaja, a sva raspoloživa dokumentacija ne daje adekvatne odgovore na i dalje nerazjašnjena pitanja. Prema raspoloživim podacima, gorelo je preko 30 hektara šume, desio se u netipičnom terminu (daleko izvan sezone požara), ugašen je za 24 časa sa sedam vatrogasnih vozila i 35 kubnih metara vode. Svi slični požari ovih razmera gašeni su više dana, ali je jako teško upoređivati ih zbog raznolikosti i pristupačnosti terena na kojima su buktili, ali i vremenskim prilikama koje su ih pratile.

Petog decembra 2011. godine, oko 6:50 h Milun Ristanović, meštanin Gornje Badanje, sela na obroncima planine Cer, prijavio je požar. Intervencija se zavodi pod rednim brojem 1216/249. U akciji gašenja učestvuju vatrogasne jedinice iz Šapca, Loznice i Krupnja, sa ukupno 23 vatrogasca i 7 vatrogasnih vozila, a pomagali su im radnici Šumskog gazdinstva „Boranja“ i četiri vatrogasca Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Vidojevica“ iz Lešnice sa još jednim vatrogasnim vozilom. Gorelo je 30,63 hektara prema ocenama iz dokumenta koji nam je dostavljen br. 13771/2015-1 JP „Srbijašume“, odnosno 30 do 50 hektara kako se navodi u evidencionom listu događaja izdatom od strane MUP Republike Srbije – Sektora za vanredne situacije.

U arhivama se navodi da je 05.12.2011. maksimalna temperatura na planini Cer iznosila 9 stepeni celzijusa, a da se u toku noći i jutra spuštala i do ispod nule. Požar je dakle izbio nešto ranije od trenutka kada je prijavljen u ranim jutarnjim časovima i gotovo je nemoguće da je izbio bez uticaja ljudskog faktora, odnosno prirodnim putem.

Оd našeg izvora bliskog ekipi vatrogasaca koji su među prvim stigli na lice mesta, saznali smo da se ustvari radilo o dve lokacije na kojima je požar gašen, jedne u samom podnožju planine Cer i jedne na vrhu. Kako naš izvor navodi „moguće je da je prostor-površina između dva požara i iznosila oko 30 hektara, ali svakako nije gorela kompletna šuma na toj površini“.

Prema podacima iz MUP Republike Srbije – Sektora za vanredne situacije (evidencioni list događaja), požar ovakvog obima lokalizovan je istog dana oko 17 časova, a potpuno ugašen narednog dana u 7h, što znači da je požar koji je „besneo“ na 30 hektara šume, ugašen sa samo sedam vatrogasnih vozila bez pomoći iz vazduha za samo 24 časa sa neverovatno skromnih 35 kubnih metara vode.

Prilikom istraživanja stupili smo u kontakt sa Milunom Ristanovićem koga evidencioni list Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije navodi kao osobu koja je prijavila požar. Razgovor sa Ristanovićem obilovao je iznenađenjima, a on nam je potvrdio da je prijavio požar koji se prema njegovim tvrdnjama desio u julu mesecu, ali nikako u decembru.

Pored šuma nestaju i kamioni, stanovi...

Državna revizorska institucija u Izveštaju za 2013. godinu navodi da je Preduzeće, šumsko gazdinstvo „Boranja“ – Loznica, na dan 31.12.2013. godine iz poslovnih knjiga isknjižilo ukradeni kamion FAP 2635 B/45 invetarski broj 4957 i registarske tablice LO-034-BK u iznosu od 4.989.000 dinara, na teret rashoda bez odluke Nadzornog odbora Preduzeća. Takođe, šumsko gazdinstvo „Boranja“- Loznica poseduje stan u Valјevu u ulici Sinđelićeva broj 45-47 ukupne površine 80,77 m2, koji nije evidentiran u poslovnim knjigama.Ugovorom o udruživanju sredstava radi izgradnje stana zaklјučenog dana 03.03.2004. godine sa preduzećem „GATE“, Valјevo, utvrđena je ugovorena vrednost stana od 49.430 EUR u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate. U toku 2004. godine izvršena je otplata ugovorene vrednosti stana u celosti, odnosno u dinarskoj protivvrednosti u iznosu od 3.564.000 dinara. Dana 31.12.2004. godine stan u Valјevu u ulici Sinđelićeva broj 45-47 ukupne površine 80,77 m2 je isknjižen iz poslovnih knjiga Preduzeća.

___________

Zanimljivo je da se čak podaci iz istih izvora u različitim dokumentima ne poklapaju. Pa tako JP „Srbijašume“ u odgovoru  kažu da je prilikom požara došlo do oštećenja drvne mase u bruto iznosu od oko 5.900 kubnih metara, da bi u narednom dostavljenom dokumentu mesec dana kasnije  naveli da je u postupku sanacije posečeno ukupno 6.012,40 metara kubnih drveta.

U postupku sanacije opožarene površine koja je izvršena 2013. godine, prema dokumentu JP „Srbijašuma“, posečeno je ukupno 6.012,40 kubnih metara drveta, od čega 4.443,61 prostornog drveta što predstavlja skoro 7% ukupno posečenog drveta za 2013. godinu u ovom šumskom gazdinstvu i 1.568,79 kubnih metara tehničkog drveta što je 3,58% od ukupno posečenog tehničkog drveta.

Dana 18.06.2013. godine ŠG „Boranja“ sprovedi javnu licitaciju otvaranjem zatvorenih ponuda za prodaju drvnih sortimenata na panju sa opožarene površine u GJ „Cer-Vidojevica“ na osnovu koje je sa kupcem UUIŠ „Nategići“ iz Brštice zaključen kupoprodajni ugovor broj 7341 od 24.06.2013. godine. ŠG „Boranja“ štetu procenjuje na 10 miliona dinara, što bi značilo da je preko 6000 kubnih metara drveta prodato po približnoj  ceni od 1.663,33 dinara po kubnom metru. Trenutna cena drveta za grejnu sezonu u Loznici iznosi od 4000 do 4500 dinara po kubnom metru prostornog drveta.

Interesantno je napomenuti za ovaj period da je Vlada Republike Srbije dala saglasnost na Program poslovanja Preduzeća za 2013.godinu Rešenjem 05 broj 023-6620/2013-2 dana 25.08.2013. godine, što znači da do tada preduzeće nije imalo program poslovanja, pa se samim tim postavlja pitanje i na osnovu kog plana je sprovedena sanacija i prodaja gore pomenute drvne mase. Kako sami navode u svom odgovoru, ŠG „Boranja“ iz Loznice od Uprave za šume nije dobilo nikakva sredstva za sanaciju opožarene površine.

U Statističkom listu o evidentiranim događajima Sektora za vanredne situacije međutim stoji da „materijalna šteta ne postoji“, ali od Sektora nismo uspeli da dobijemo odgovor šta se u njihovom izveštaju tumači kao šteta. Dodatno zbunjuje podatak iz Evidencionog lista Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije da je  u požaru na Ceru bilo ugroženo 10 000 ari (100 hektara), da je spašeno 6000 ari (60 hektara), a da je požarom uništeno 4000 ari (40 hektara). Iz istog dokumenta vidimo da uprkos evidentiranoj šteti za ovaj događaj nije rađena operativna karta, kao ni analiza, nije utvrđeno kako je događaj izazvan, dok je uzrok događaja takođe nepoznat.  I pored svega navedenog u izveštaju Sektora za vanredne situacije stoji da uviđaj nije izvršen.

Iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije nisu želeli da odgovore na pitanje zbog čega nije rađena istraga za požar koji se desio u decembru mesecu.

Prema Nacionalnoj inventuri šuma Republike Srbije iz 2009. godine, 29,1% ukupne teritorije Srbije nalazi se pod šumom, što je daleko ispod evropskog proseka od 46%. Šumovitost jedne države od krucijalnog je značaja za stanje i kvalitet životne sredine u celini.

Istraživači : Ksenija Bošković i Nataša Milivojević

Autor : Miroslav Mijatović

*Svi navodi iz teksta ne predstavljaju stavove donatora Švedske Vlade i programskog partnera BOŠ, već su isključivo odgovornost istraživača PAKT-a i Ekološkog Udruženja "Rzav-God save Rzav"


0
0
0
s2sdefault

Na području Grada Loznice od 2010. godine Republička Direkcija za vode izdala je 11 rešenja o izdavanju vodne saglasnosti, za ukupno šest preduzeća iz Lozničkog kraja. Prema istraživanju PAKT-a, gotovo niti jedna izdata saglasnost nije poštovana od strane eksploatatora. Republički organi na postavljena pitanja odgovaraju „nemuštim jezikom“ i izgovore traže u nedostatku kadrova kada su inspekcijske službe u pitanju. A da li je sve baš tako ?

Eksploatatorima šljunka i peska iz rečnih korita važeći Zakon o vodama u članu 89. dozvoljava („obavezuje ih“!?) da svakog 5-og u mesecu prijave količinu iskopa za prethodni mesec, što je nesvojstven i retko viđen oblik poverenja države prema onima koji eksploatišu prirodna bogatstva koja pripadaju svim građanima Srbije. Nalazi do kojih su realizujući projekat „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ došli programski partneri PAKT i „Rzav-God save Rzav“ mogu se svrstati u domen „Verovali ili ne“, a jedan takav predstavljamo i u tekstu koji sledi, a koji na adekvatan način oslikava stanje u kojem se trenutno nalazi eksploatacija prirodni resursa u Srbiji.

Republička Direkcija za vode 18.08.2015. godine pod rednim brojem 317 izdala je Rešenje o izdavanju vodne saglasnosti Zanatskoj radnji „Đorđić iskop“ vlasnika Radivoja Đorđića iz Lipničkog Šora kod Loznice. Rešenjem, Direkcija utvrđuje da je Projekat eksploatacije rečnih nanosa iz inundacije reke Drine na lokaciji „Ada“ kod Loznice na katastarskim parcelama 14547/2 i 14544/2, urađen u skladu sa Rešenjem o izdavanju vodnih uslova ovog organa broj 325-05-707/2014-7 od 13.11.2014. godine. I sve navedeno ne bi predstavljalo nikakvu značajnu informaciju da se u pomenutom Rešenju ne navodi da će se eksploatacija vršiti na levoj obali reke Drine u količini od 25.388,90 m3. Ovo je inače jedino, od jedanaest izdatih rešenja, gde se količina iskopa navodi u decimalu, ali je na projektne istraživače poseban utisak ostavila informacija da će se eksploatacija obavaljati na levoj obali Drine, dakle u drugoj državi!

U pomenutom Rešenju, između ostalog stoji i da se ono izdaje na osnovu „Informacije o lokaciji“ koju je na zahtev Radivoja Đorđića izdalo Odeljenje za planiranje i izgradnju Gradske uprave grada Loznice. Istraživački tim PAKT-a došao je do pomenutog dokumenta u kojem se između ostalog navodi da su katastarske parcele 14544/2 i 14547/2 u sastavu Katastarske opštine Loznica i da se nalaze na potesu „Turski lokanj“, a ne „Ada“ kako se navodi u Rešenju Direkcije za vode. Dalje se u Informaciji navodi da su u pitanju parcele „ratarsko-stočarskog“ zemljišta, a između ostalog da je na tim parcelama „Predviđena izgradnja objekata kompatibilnih osnovnoj nameni za razvoj intenzivne ili ekološke poljoprivredne proizvodnje i to u okviru poljoprivrednog zemljišta“.

Skandalozno je da je Republička direkcija za vode i pored ovakve konstatacije u Informaciji o lokaciji izdala Đorđiću vodnu saglasnost bez predhodne saglasnosti Ministarstva poljoprivrede o prenameni poljoprivrednog zemljišta, čime je direktno oštećen budžet Grada Loznice. Međutim, istražujući dalje, projektni istraživači su otkrili da nije samo oštećen budžet lokalne samouprave u Loznici, već da se od ove Vodne saglasnosti ni u Republički budžet nije slio niti jedan dinar! U dokumentu koji smo dobili od Republičke direkcije za vode, vidi se spisak prihoda sa teritorije Grada Loznice, u kojem od svih eksploatatora jedino „Đorđić iskop“ nije prijavljivao nikakve iskope, pa se postavlja logično pitanje : „Zašto je tražena vodna saglasnost kada za više od godinu dana nije iskopan ni kubik šljunka i peska?“. Prostom pretragom preko portala GeoSrbija jasno se mogu uočiti pomenute parcele i krateri kao sa Meseca (vidi slike), a slučaj verovatno ne bi ni ugledao svetlost dana, da se na pomenutoj lokaciji „Turski lokanj“ nisu pojavili naslednici pojedinih parcela koji su bili šokirani stanjem čitavog terena od nekoliko desetina hektara.

Pošto iz Republičke direkcije za vode tvrde da su sputani Vladinom Uredbom o zabrani zapošljavanja i da i sami prepoznaju kadrovske nedostatke u inspekcijskoj službi, ostaje nejasno gde je iskopani, a neprijavljeni šljunak završio? Ako je firma „Đorđić iskop“ iskopani šljunak vraćala u Srbiju (što je manje verovatna opcija) za to je morala postojati evidencija na obližnjem carinskom prelazu „Šepak“ i inspekcijske službe bi lako mogle da dođu do stvarne količine iskopanog šljunka. Ipak, veća je verovatnoća da je iskopani šljunak završio na tržištu Bosne i Hercegovine, a „srećni“ eskploatator svestan činjenice da je van domašaja inspekcijskog nadzora u Srbiji, nije prijavljivao iskope, a pri tom nije plaćao ni carinu na uvoz robe u drugu državu, jer je faktički rudu i iskopavao u istoj.

Pitanja granica i razgraničenja, nisu pitanja kojima se bave pregovaračka Poglavlja za pristupanje Srbije Evropskoj Uniji. 

straživači : Ksenija Bošković i Nataša Milivojević

Autor : Miroslav Mijatović

*Svi navodi iz teksta ne predstavljaju stavove donatora Švedske Vlade i programskog partnera BOŠ, već su isključivo odgovornost istraživača PAKT-a i Ekološkog Udruženja "Rzav-God save Rzav"

 

 


0
0
0
s2sdefault

Ministarstvo životne sredine obaveštava javnost i zainteresovane organe i organizacije da je ovaj organ doneo rešenje kojim se određuje obim sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Rekonstrukcije proizvodnih agregata i pripadajuće opreme hidroelektrane Potpeć, instalisane snage 3 x 20 MW, na reci Lim, na KP 4026, 4027, 40284029 i 4032 KO Banja, SO Priboj i projekta izgradnje dodatnog agregata na hidroelektrani Potpeć instalisane snage 13,3 MW na reci Lim, na KP 4026, 4027, 4028, 4029, 4032 i 4042 KO Banja, SO Priboj, nosioca projekta JP ELEKTROPRIVREDA SRBIJE, Sektor za ključne investicione projekte iz Beograda, Carice Milice 2, zaveden pod brojem 353-02-01488/2017-16 od 21.06.2017.

Uvid u doneto rešenje može se izvršiti svakog radnog dana od 11-14 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Novom Beogradu, Omladinskih brigada 1, soba 426, kao i na službenom sajtu Ministarstva u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Zainteresovana javnost i nosilac projekta mogu izjaviti žalbu Vladi Republike Srbije na doneto rešenje, putem ovog organa, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.


0
0
0
s2sdefault


Studijska grupa iz Srbije, sastavljena od 12 predstavnika lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, medija i obrazovnih institucija posetila je nedavno Zagreb, Ivanić grad i Križevce i reciklirano imanje u Vukomeriću , koje je zamišljeno kao edukativni centar za permakulturu i tehnologije održivog razvoja.

Poseta Hrvatskoj deo je projekta Fridrich Ebert Fondacije na temu energetske zadruge i razvoj projekata energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije.


0
0
0
s2sdefault

U periodu od 16. do 18. jula održan je program obuke za medije i organizacije civilnog društva „Prirodni resursi i koruptivne prakse”  u organizaciji Podrinjskog Antikorupcijskog Tima i ekološkog udruženja „Rzav-God Save Rzav”. U Velikoj Reci nadomak Ljubovije u seoskom domaćinstvu „Drinski raj” diskutovalo se o načinima i tehnikama istraživanja, pravnoj regulativi i smernicama u daljem radu organizacija civilnog društva, medija i zainteresovanih aktivista u oblasti zaštite životne sredine.Detaljnije na linku

 


0
0
0
s2sdefault


Dokumentarni serijal „Zelena patrola na delu“ posetila je prošle nedelje Loznicu i tom prilikom imala je priliku da zabeleži aktivnosti koje su do sad u okviru projekta koji finansira Švedska realizovali „Podrinjski Antikorupcijski Tim“ iz Loznice i „Rzav – God save Rzav“ iz Arilja.

O nelegalnoj eksploataciji šljunka na reci Drini i njenom priobalju, osim predstavnika Podrinjskog antikorupcijskog tima, govorili su i oštećeni građani i odbornici skupštine Grada Loznice.

Oko 200 stranica prikupljene dokumentacije u okviru projekta „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ govori o bahatom ponašanju i bogaćenju firmi koje se bave eksploatacijom šljunka, dok država nije zainteresovana da na adekvatan način reši ovaj problem.

Od 2010. godine na području Grada Loznica izdato je 11 rešenja o izdavanju vodnih saglasnosti za eksploataciju šljunka i peska. Na spisku eksploatatora nalaze se sledeće firme: Stobex doo iz Loznice (od 2016. god. x2), MN doo iz Loznice (od 2011.,2012. i 2015. god), Đorđić iskop iz Lipničkog Šora (od 2015.), KATKOP sistem iz Loznice (od 2013. i 2015.ugovo), Munja kop iz Grnčare kod Loznice (od 2012. i 2014.) i SZR Acika Mrgud iz Osečine (od 2014.). Vodne saglasnosti Republička direkcija za vode izdaje u trajanju od dve godine, a za to vreme, eksploatatori bez ikakve adekvatne kontrole na mesečnom nivou sami prijavljuju koju količinu šljunka i peska su iskopali.

Pod kakvim okolnostima se odvija ovo istraživanje, govori i podatak da je ekipu dokumentarnog serijala sa sagovornicima, dok su snimali sekvence za dokumentarac u tome pokušao da spreči jedan od radnika preduzeća koje se bavi iskopom šljunka u priobalju Drine. Sve se međutim nakon kratke rasprave završilo u najboljem redu.

Projekat „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ se realizuje u sklopu projekta Beogradske otvorene škole " Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji“ koji podržava Švedska Vlada.

 


0
0
0
s2sdefault

Podrinjski Antikorupcijski Tim u saradnji sa "Rzav - God save Rzav" organizuje obuku za predstavnike organizacija civilnog društva i medija koji su angažovani u oblasti zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije.

Program obuke odvija se u sklopu projekta "Prirodni resursi i koruptivne prakse" koji realizuju u partnerstvu UG Podrinjski Antikorupcijski Tim i UG "Rzav - God save Rzav" uz podršku Beogradske otvorene škole (BOŠ) u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima u oblasti evropskih integracija.Više o pozivu na sledećem linku

 


0
0
0
s2sdefault


Preko 15 predstavnika organizacija civilnog društva (OCD) i medija, u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), JE od ponedeljka 5. juna do 09. juna, posetilo je institucije EU u Briselu, u okviru studijskog putovanja na Programu podrške civilnom društvu i medijima u oblasti evropskih integracija. Studijsko putovanje je održano u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, koji podržava Švedska. Na koji način civilno društvo može da doprinese uključivanju građana u proces evropskih integracija i da li je politika proširenja usporila svoj ritam, kako se u srpskoj javnosti percipira, pitanja su koja su učesnici imali prilike da postave zvaničnicima EU. Iako evropski zvaničnici u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i pregovore o proširenju ističu da je proširenje i dalje jedan od prioriteta Evropske unije, u Misiji Republike Srbije pri Evropskoj uniji ističu da je proces proširenja znatno usporen, usled interne krize same Unije. Poglavlja 23, 24 i 35, koja se tiču vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom, ostaju glavna pregovaračka poglavlja. Brzina pregovora jedne zemlje kandidata ne utiče na druge, niti je cilj EU da sve zemlje Balkana istovremeno uđu u Evropsku uniju. Stoga, brzina kojom će Srbija ući u EU ne zavisi od suseda koji takođe pregovaraju, već od same Srbije, kako su istakli u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i pregovore o proširenju. Vrlo je često slučaj da Srbija nema spremne pregovaračke pozicije za određena poglavlja, te je zato otvoreno svega nekoliko poglavlja iako pregovori traju od januara 2014. godine. Za određena poglavlja, poput poglavlja 27 koje se tiče životne sredine, Srbija će morati da uloži ogromna novčana sredstva, ali će EU prolongirati rok za primenu pravnih tekovina EU, u vezi sa ovim poglavljem, i nakon perioda kada Srbija postane članica EU. Učesnici studijskog putovanja, koji dolaze iz 15 lokalnih OCD i medija, dostaviće alternativne izveštaje Briselu, imajući u vidu da se na proleće 2018. očekuje naredni Izveštaj o napretku Srbije. Zaključak posete Briselu je da Srbija ima jednak izazov kao i sama EU da gradi poverenje građana u demokratiju i institucije, a ono se može graditi samo kroz dijalog na lokalu u kom ključnu ulogu imaju OCD i mediji.

0
0
0
s2sdefault

Preko 30 predstavnika iz petnaest organizacija civilnog društva i medija, u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), od ponedeljka 22. maja, radilo je sa najboljim stručnjacima iz oblasti evropskih integracija, u okviru obuke „Jačanje programskih partnera za učešće u novom kontekstu evropskih integracija”. Obuka je održana u periodu 22-26. maja u Zrenjaninu. Neka od gorućih pitanja u procesu pristupanja EU, poput onih kako će se standardi i pravo Evropske unije primeniti na lokalnom nivou, na koji način građani mogu da učestvuju i daju svoj doprinos, koja je uloga medija u procesu pristupnih pregovora učesnici su razmatrali sa Tanjom Miščević, šeficom Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU, Srđanom Majstorovićem, zamenikom direktora Vladine Kancelarije za evropske integracije i mnogim drugim stručnjacima. Mnogi ocenjuju trenutnu situaciju kao izmenu politike EU prema Srbiji i tzv. pristup stabilokratije, a na uštrb razvoja demokratije. Koja je pregovaračka pozicija Srbije u trenutnom kontekstu i na koji način civilno društvo pronalazi svoju ulogu, okupljeni su, između ostalog, diskutovali i sa Tanjom Miščević, koja je istakla da ne postoji moderna, demokratska i razvijena evropska država čiji se građani ne pitaju i odlučuju o bitnim temama, stoga je glavni preduslov za Srbiju i proces pregovora koji država trenutno vodi, upravo uključivanje građana u demokratske procese. Iako „najskuplje poglavlje“, odnosno životna sredina, još uvek nije otvoreno, civilno društvo uveliko priprema preporuke za usklađivanje standarda Srbije sa EU, imajući u vidu značaj ove teme i loše stanje u Srbiji u ovoj oblasti. Skup je obeležila i diskusija o javnim nabavkama, borbi protiv korupcije, dečijim pravima i ruralnom razvoju, te stanju u Srbiji u ovim oblastima. Između 60 i 80 % propisa Evropske unije sprovodi na lokalnom nivou, a upravo je lokalna samouprava najmanje uključena u pristupne pregovore Srbije sa EU – jedna je od poruka ovog skupa, a upravo se u tome nalazi i potreba za ovakvim projektom, čiji je cilj da proces evropskih integracija spusti na lokalni nivo, kroz javnu debatu i veće učešće civilnog društva. Izazovi za Srbiju tek predstoje, pa je stoga od krucijalnog značaja učiniti proces evropskih integracija otvorenim za sve građane i tu civilno društvo pronalazi svoju ulogu i osnovni zadatak. U cilju doprinosa evropskim integracijama i demokratskom razvoju u Srbiji, BOŠ i partnerske organizacije civilnog društva i mediji zagovaraće unapređenje javnih politika u Srbiji i usklađivanje sa standardima i pravom EU. Obuka je održana u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, koji podržava Švedska. 


0
0
0
s2sdefault

Prva od četiri obuke za jačanje kapaciteta programskih partnera na projektu Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji (CS4EU), održana je od srede, 10. maja do petka, 12. maja 2017. godine u prostorijama Beogradske otvorene škole. Tokom trodnevne obuke, učesnici su diskutovali o zajedničkim ciljevima oko kojih ih je okupio projekat, mogućnostima za saradnju i prostoru za ostvarenje što boljih rezultata na ovom projektu. Pored trenerskog tima iz BOŠ-a, za program su bile zadužene i predavačice: Sanja Nikolin za temu strateškog planiranja i upravljanja organizacijama civilnog društva i medijima, Nadežda Milenković, marketing ekspertkinja sa kojom su učesnici obuke razgovarali o načinima komuniciranja evropske integracije i Ivana Đurić koja je predstavila svoje dvadesetogodišnje iskustvo rada u javnog upravi i na reformama koje su deo evrointegracija. Projekat Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji ima za cilj da kroz projektnu i institucionalnu podršku organizacijama civilnog društva i medijima, podrži njihovo aktivnije učešće u procesu pristupanja Srbije EU. BOŠ na ovom projektu ima 15 partnera iz Subotice, Novog Sada, Beograda, Niša, Prijepolja, Prokuplja, Užica, Loznice, Arilja, Majdanpeka koje kroz projekte žele da zajednički doprinesu evropskim integracijama i demokratskom razvoju u Srbiji putem jačanja uloge civilnog društva i medija. Realizaciju projekta podržala je Švedska.

0
0
0
s2sdefault


© 2019 Ekološko Udruženje RZAV - God Save Rzav. Sva prava zadržana. Uredjuje NETWARE
Portal je deo Projekta koji se realizuje u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru Programa ''Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji'', uz podršku Švedske.Za sadržaj Portala odgovoran je isključivo urednik i iskazani stavovi nisu nužno stavovi Beogradske otvorene škole, niti Kraljevine Švedske.
footer

footer