Panel diskusija pod nazivom “Mogućnost revitalizacije vodotokova u Srbiji, unapređenje odbrane od poplava i održivo upravljanje vodnim objektima”, koja je prethodnih dana održana u Užicu, okupila je predstavnike nadležnih institucija, republičkih inspekcija i lokalnih samouprava I gradova zapadne Srbije. Oni su, na osnovu predstavljenih stručnih terenskih istraživanja, rezutata i analiza koje su sprovedene na primeru sliva Veliki Rzav, Imali priliku da zajedno razmotre mogućnosti za revitalizaciju i ublažavanje pritisaka na vodotokove i smanjenje rizika od poplava, i diskutuju o mogućnostima unapređenja ekološkog statusa vodotokova i održivog upravljanja vodnim objektima, s obzirom na relativno velike padove na slivu korita reka u Zapadnoj Srbiji.
Na osnovu rezultata studije identifikacije barijera i njihovog trenutnog stanja, zaključeno je da su od 50 zatečenih vodnih objekata, na većini uočena oštećenja kako na objektu tako i u koritu reka u zoni uticaja, mnogi nemaju potrebne dozvole ili nisu u funkciji. Takođe, za veliki broj njih nije jasan vlasnički status, što predstavlja dodatan izazov u procesu održavanja i sanacije kako objekta tako i korita.
Zatečeni vodni objekti su u znatnoj meri fragmentisali vodotokove, što se moglo jasno videti kroz intenzivne erozione procese priobalja koji su doprineli zapunjavanju korita vodotokova, velikim nananosima sedimenata, zaustavljenu migraciju riba i drugih slatkovodnih vrsta usled nepostojanja ribljih staza, a na nekim lokacijama gde se objekti u koritu nalaze uz lokalne puteve, primetna su oštećenja i potkopavanja obala na kojima se nalazi put. S obzirom na njihovo stanje, takvi objekti predstavljaju ozbiljnu pretnju po urušavanje puta i povećavaju rizik od poplava, ali predstavljaju i ekološku pretnju. Sem toga, u periodima niskih voda, ovakvi vodni objekti mogu dodatno pogoršati i posledice suša, što može dovesti do povećanih restrikcija vode za lokalno stanovništvo.
Studija predstavljena u Užicu prva je takva studija koja je sprovedena u Srbiji i ukazuje na potrebu prikupljanja detaljnih podataka o stanju vodnih objekata u mnogim lokalnim samoupravama u Srbiji koje predstavljaju osnov za dalje planiranje i realizirovanje novih investicija za ublažavanje poplava.
U cilju poboljšanja situacije, predložene su mere koje uključuju uklanjanje zastarelih barijera, izgradnju ribljih staza i sanaciju oštećenih vodnih objekata. Okupljeni stručnjaci su na osnovu predstavljenih analiza zakonskih i podzakonskih akata, spoznali izazove i naglasili važnost međusektorske saradnje i usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa ključnim propisima Evropske unije iz ove oblasti, poput Evropske direktive o vodama, Strategije EU o zaštiti biodiverziteta i Zakona o obnovi prirode. U tim dokumentima predviđena je revitalizacija najmanje 25.000 kilometara vodotokova do 2030. godine, što bi doprinelo i zaštiti slatkovodnog biodiverziteta.
U narednom periodu Projektni tim će kroz intenzivnu saradnju stručnih saradnika, nadležnih institucija i lokalnih vlasti raditi na sprovođenju mera kako bi efikasno sproveli ciljeve zaštite prirode i održivog upravljanja vodnim resursima u Srbiji i na taj način doprineli procesima koji stoje pred Republikom Srbijom. To uključuje i dalji rad na uklanjanju barijera koje više ne vrše nikakvu funkciju, a predstavljaju pretnju za ljude i zabiodiverzitet.
Radionicu je organizovalo Ekološko udruženje Rzav u sklopu projekta “Prva identifikacija barijera na slivu Velikog Rzava”, koji je podržao European Open Rivers Programme, i projekta “Balkans Dam Safety”, koji je podržan od strane US Forest Service.