U pripremi prvi inventar barijera na rekama u Srbiji

Ekološko udruženje Rzav, će uz podršku European Open Rivers Programme, u narednih godinu dana raditi na izradi inventara barijera na slivu Velikog Rzava.

Mnoge barijere, brane, ustave i druge prepreke na rekama više ne služe svrsi ili je obnova takvih objekata u pojedinim slučajevima neisplativa. To su  uglavnom stare barijere sagrađene za potrebe ribnjaka koji nisu više u funkciji, pregrade za odbranu od poplava ili barijere koje su nelegalno izgrađene, kao i sve one koje više ne obavljaju funkciju za koju su napravljenje.

Kako je na osnovu studije zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine 2022. godine  pokrenulo postupak zaštite 51 kilometra toka Velikog Rzava i uspostavljanje Specijalnog rezervata prirode I. kategorije zaštite od međunarodnog i nacionalnog značaja cilj Ekološkog udruženja Rzav je da se upravo na ovom području načini prvi korak u identifikaciji i potencijalnom uklanjanju nefunkcionalnih barijera.

Uklanjanje svih negativnih pritisaka na ovom području Udruženje je započelo još 2020. godine kroz usvajanje Odluke od strane Skupštine opštine Arilje kojom je zabranjena izrada planskih i urbanističkih dokumenata za razradu lokacija za izgradnju 18 malih hidroelektrana na slivu Velikog Rzava.

Radi se o slivu koji obiluje visokim stepenom biodiverziteta, a njegove pritoke predstavljaju važna staništa i prirodna plodišta za populacije riba te se samim tim kao prioritet nameće očuvanje dobrog ekološkog statusa vode.

“Drago nam je da je European Open Rivers Programme prepoznao Ekološko udruženje Rzav kao relevatnog partnera koja će u narednom periodu sprovoditi ovaj proces u Srbiji. Reč je o prvom ovakvom projektu, kojim će se istražiti stanje, uticaj i broj nefunkcionalnih barijera. Kako sistematizovani podaci o lokacijama i broju barijera inače u Srbiji ne postoje, pored toga što će projekat imati značajni doprinos za buduću zaštitu ovog područja, predstavljaće i osnov da nastavimo sa inventarom svih barijera na ostalim rekama u Srbiji. Takođe, analize koje ćemo sprovesti, predstavljaće preduslov za dodatna finansiranja za njihovo buduće uklanjanje,” izjavila je Nataša Milivojević, predsednica Ekološkog udruženja Rzav..

Projekat će takođe razmatrati nacionalno zakonodavstvo i obveze koje je Srbija preuzela kroz međunarodne dokumente, posebno kroz Zelenu agendu za Zapadni Balkan i Strategiju Evropske unije o biodiverzitetu do 2030. godine, kao i Globalnim strateškim planom za biodiverzitet.

Konkretno, nadležnim institucijama će ukazati na potrebu za sprovođenjem mera za obnavljanje procesa prirodnog pronosa sedimenata, uključujući uklanjanje barijera tamo gde ne služe fukciji, a kojima se  poboljšava ekološki status vodnih tela unutar postojećih zakona i pravilnika, radi uspostavljanja  integrisanog upravljanja vodama.

“Ovaj projekat je direktan doprinos ciljevima postavljenim u Zakonu Evropske unije o obnovi prirode kojim je predviđena revitalizacija 25,000 kilometara reka. Uklanjanjem ili prilagođavanjem barijera vraćaju se prirodne funkcije reka te protoka vode i sedimenata. Tim zakonom prepoznato je da ulaganja u revitalizaciju reka mogu imati veliki uticaj na društvene i ekonomske aktivnosti, zaštitu od poplava i povećanje kvaliteta vode,” dodaje Milivojević.