Matična banka EU priznala prekršaj sopstvenih ekoloških standarda na projektu male hidroelektrane Komalj u Parku prirode ‘’Zlatibor’’

18 april 2023. godine – Evropska investiciona banka (EIB) je prekršila sopstvene ekološke standarde tokom procesa odobrenja izgradnje male hidroelektrane Komalj u Parku prirode ‘’Zlatibor’’, zaključio je žalbeni mehanizam banke u nedavno objavljenom izveštaju.^[1]

Ovo je rezultat žalbe koju su još u januaru 2022. godine^[2] Ekološko udruženje “Rzav” i CEE Bankwatch Network, uz podršku svetske organizacije za zaštitu prirode WWF Adria, podneli na rad Evropske investicione banke (EIB).

Naime, u pitanju su investicije za izgradnju dve male hidroelektrane, Beli Kamen i Komalj, koje su povezane tzv. bajpasom, uzimajući vodu iz reka Ribnice i Crnog Rzava, i koje se nalaze u II stepenu zaštite Parka prirode „Zlatibor“, proglašenom 2017. godine.

Ove projekte, koji su započeli sa radom 2016. i 2018. godine, finansirala je Evropska investiciona banka kroz kredite za mala i srednja preduzeća preko Banca Intesa Beograd i Credit Agricole Srbija^[3].

Iako je ovo područje još 2006. godine izdvojeno kao područje od posebnog interesa za očuvanje ugroženih biljnih i životinjskih vrsta i određenih tipova u okviru Emerald ekološke mreže, i predstavlja jedno od staništa od nacionalnog i međunarodnog značaja sa aspekta očuvanja biološke raznovrsnosti, pre njihove izgradnje nisu urađene studije o proceni uticaja na životnu sredinu, čime je dozvoljeno da ove dve male hidroelektrane unište 9,2 kilometra rečnog toka.

Podsećamo da je Ekološko udruženje Rzav  u saradnji sa WWF Adria 2020. godine izvršilo detaljne hidrobiološke analize^[4] na osam reka u Srbiji, uključujući i Crni Rzav, koji se inače nalazi na listi objekata hidrološkog nasleđa Srbije. Rezultati studije ukazali su na zabrinjavajuće promene staništa poput drastičnog smanjenja količine vode duž vodotoka na kome su izgrađeni ovi hidroenergetski objekti, prevelike produkcije algi, a posebno je, u  poređenju sa podacima iz prethodnog perioda, primetan drastičan pad biodiverziteta na lokalitetu ispod druge MHE.

Žalbeni mehanizam banke, uspostavljen radi procene i pregleda žalbi u vezi sa projektima koje finansira Evropska investiciona banka, utvrdio je da ona nije ispoštovala sopstvene standarde koji zahtevaju da takvi projekti budu u skladu sa nacionalnim zakonima i propisima EU. Naime, banka je propustila da donese odluku o neophodnosti procene uticaja na životnu sredinu kada je MHE Komalj u pitanju.

Prema Izveštaju organizacije Bankwatch^[5] iz oktobra 2021. godine, banka je u jugoistočnoj Evropi, počevši od 2010. godine, obezbedila najmanje 27 kredita za male hidroelektrane preko komercijalnih banaka, iako tačan broj i nazivi hidroelektrana ostaju nepoznanica usled netransparentnosti odluka banke.

„Evropska investiciona banka je u julu 2022. godine objavila novu odluku koja praktično sprečava komercijalne banke da finansiraju visoko rizične projekte kao što su hidroelektrane.^[6] Potez je bio veoma pohvalan jer banke posrednici često nisu u stanju da pravilno procene usklađenost sa zakonodavstvom EU, ali banka takođe treba da pomogne u ublažavanju štete izazvane projektima koje je već finansirala”, ističe Andrej Ralev, stručnjak za biodiverzitet iz organizacije Bankwatch.

Dodatno je zabrinjavajuća činjenica da je zakonodavni okvir u Srbiji, kada je u pitanju procena uticaja na životnu sredinu, i dalje neusaglašen sa zakonodavstvom EU, što je u suprotnosti sa Ugovorom o energetskoj zajednici.^[7]

„Ako žele da ostvare pozitivan uticaj, međunarodni banke ne mogu da se pretvaraju da se ovde primenjuju standardi EU – naprotiv, one moraju da se drže niskorizičnih investicija umesto da posežu ka visokorizičnim poput hidroelektrana. U ovom slučaju, EIB je odobrila projekat znajući da postoji razlika između zakonodavstva u Srbiji i EU, i pritom nije tražila od banke posrednika dodatne dokaze o usklađenosti sa ekološkim standardima EU”, zaključila je Nataša Milivojević iz Ekološkog udruženja Rzav.

Iako su spomenute organizacije istoga dana uputile dodatna pitanja na izveštaj žalbenog mehanizma, ostaje nejasno zbog čega je EIB donela odluku da se područje lokacije MHE Beli Kamen, koje je predloženo za uključivanje u Emerald mrežu, tretira drugačije od lokacije koja je već deo mreže, i na osnovu kojih tekstova ili preporuka Bernske konvencije je odluka doneta.

 

^[1]  Izveštaj je dostupan ovde: https://www.eib.org/en/about/accountability/complaints/cases/small-hydropower-projects-serbia-sg-e-2022-03

^[2] Više o hidroelektranama i navodima: https://bankwatch.org/blog/new-complaint-on-hidden-eib-hydropower-financing-in-serbia-shows-need-for-tighter-standards

^[3] EIB je odobrila kreditnu liniju pod nazivom Intesa za mala i srednja preduzeća i prioritetni projekti II u decembru 2012. godine i Credit Agricole kredit za mala i srednja preduzeća i druge prioritete II u novembru 2014. Investitor Zlatiborske elektrarne d.o.o. Čačak, posebno je preko ovih posrednika aplicirao za kredite za male hidroelektrane Beli Kamen i Komalj

^[4] Sažetak rezultata iz studije o Crnom Rzavu: Scientific studies reveal river ‘sickness’ from small hydropower plants in Serbia. Studiju u celosti, koju je pripremila WWF Adria, možete preuzeti ovde.

^[5] Public money vs. pristine rivers – The European Investment Bank’s hydropower financing and the need for tighter environmental and social standards, Oktobar, 2021

^[6] U julu 2022. godine, EIB je objavila novu listu koja isključuje banke posrednike sa više korisnika iz financiranja hidroenergetskih projekata, osim u retkim slučajevima kada EIB može izričito da odobri izuzetke.

^[7] U novembru 2021. godine, Ministarski savet Energetske zajednice proglasio je da je Srbija prekršila Ugovor zbog netransponovanja Direktive 2014/52/EU o izmenama i dopunama Direktive 2011/92/EU. Srbija u međuvremenu nije otklonila ovaj prekršaj.