Reka Lim na spisku prioritetnih za zaštitu

Reka Lim nalazi se među 29 reka u Srbiji, a 88 u regionu, koje su nominovane za Emerald mrežu zaštićenih staništa biljnih i životinjskih vrsta. Emerald mrežu uspostavio je Savet Evrope 1989. godine za zemlje koje nisu članice Evropske unije, kako bi se očuvale biljne i životinjske vrste u njihovim prirodnim staništima. Rečicu Gračanicu, koja je pritoka Lima, nastanjuje endemska vrsta ribe svetlica. To je i jedini nalaz ove ribe u Srbiji, koji je tokom istraživanja pronašao Insititut za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta iz Kragujevca.

Naučnici i predstavnici nevladinih organizacija iz 11 zemalja predstavili su listu 88 reka za koje smatraju da im je neophodna prioritetna zaštita i pozvali zemlje Zapadnog Balkana, koje su potpisale Evropsku konvenciju o očuvanju divlje flore i faune i prirodnih staništa, da prošire Emerald mrežu u regionu. Među potpisnicima ove inicijative je i predsednica Ekološkog udruženja „Rzav“ iz Arilja Nataša Milivojević. Za reku Lim kaže da poseduje endemske vrste koje je neophodno zaštiti.

Ono što je značajno da napomenem je da kada smo mi pre neku godinu radili hidrobiološke analize na reci Lim i Gračanici kao jednoj o pritoka Lima, našli smo jednu vrstu koja se nalazi na samo ovom području, a nalizi se i u gornjem toku Lima u Crnoj Gori (riba svetlica) – ističe saradnica Svetske organizacije za prirodu Nataša Milivojević.
Primena Emerald mreže je važan korak prema pristupanju Evropskoj uniji. Time se otvara mogućnost i da Emerald područja postanu kandidati za uključivanje u mrežu Natura 2000.

Tu je reč o jednoj od najvećih mreža zaštićenih područja na svetu, radi očuvanja bioloških i predeonih raznovrsnosti, odnosno tipova staništa od posebnog značaja za očuvanje i unapređenje i obnavljanje tih staništa, ali i kako bi se na neki način prevazišli ti negativni uticaji čoveka. Taj uticaj se pokazuje danas kroz zagađenja i izgradnju nekih hidroenergetskih objekata – priča Milivojević o suštinskom značaju učešća u ovakvim mrežama.
Velike štete pretrepele su reke izgradnjom hidroelektrana, čime je uništena brojna riblja populacija. Stavljanjem reka pod okrilje Emerald mreže, jedan je od načina da se odustane od ove loše prakse, ali to je i prilika za održivi razvoj zajednica koje uz njih žive i od njih zavise. Veliki problem za ostvarenje tog cilja je neusaglašenost prostornog planiranja i zaštite životne sredine. Jedan od ciljeva je da se iz prostornih planova izbace lokacije predviđene za izgradnju hidroelktrana.

Kada je Opština Prijepolje u pitanju, mi smo 2021. godine podneli zahtev za izbacivanje iz prostornog plana, ali i za zabranu izrade planskih i urbanističkih dokumenata za izgradnju malih hidroelektrana. Međutim, nismo dobili nikakav povratni odgovor. SO Prijepolje je potpuno ignorisala tu inicijativu i zahtev. Ponovo smo to uradili pre nekoliko meseci, jer je došlo do promene nekih zakonskih okvira. Očekujemo da će SO Prijepolje shvatiti konačno da se ovakve reke koje su na ovom području izuzetno vredne, da je neophodno da se na neki drugi način valorizuju i da dođemo do toga da se izvrši izmena i dopuna prostornog plana i da se te lokacije za minihidroelektrane konačno izbrišu.
Naša sagovornica napominje da je ovo vrlo moguće, a kao primer navodi opštinu Arilje koja je 2020. godine donela ovakvu odluku. Osiguravanje zaštite reka i pravilnog sprovođenja Emerald mreže u regionu dugotrajan je proces koji zahteva saradnju između vlada, stručnjaka, nevladinih organizacija i lokalnih zajednica.

Izvor: TV FORUM