Aktuelni projekti
Zajedno za reke
U pripremi prvi inventar barijera na rekama u Srbiji
“Ko pita-ne skita“
Krajem februara je uz Plivu u Jajcu, organizovan regionalni sastanak predstavnika 12 rafting klubova, odnosno organizatora rafting regata iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, na kome je potpisana Deklaracija o zaštiti i održivom korišćenju reka na Zapadnom Balkanu. Svojim potpisom, 12 organizacija se pridružilo WWF-ovoj kampanji za zaustavljanje podsticaja za proizvodnju električne energije iz malih hidroelektrana u zemljama regiona.
Ovo je tek početak, jer se sve više organizacija i pojedinaca pridružuje ovoj akciji, zajedno dižemo glas za divlje i netaknute reke Balkana i za sve dobrobiti koje nam one pružaju. Pratite nas kako bi bili u toku s najnovijim vestima!
Deklaracije o zaštiti i održivom korišćenju reka na Zapadnom Balkanu
PREAMBULA
U situaciji kada smo suočeni sa posledicama klimatskih promena i globalnog zagrevanja, od presudne je važnosti očuvanje slatkovodnih ekosistema, a posebno reka slobodnog toka. Osim što predstavljaju izvor pitke vode, reke regulišu temperaturu vazduha, prečišćavaju vodu, ublažavaju poplave, izvor su i hranjivih materija bez kojih život u morima i okeanima ne bi bio moguć, uz nemerljiv doprinos blagostanju i zdravlju, pored svih njihovih prirodnih, kulturnih, istorijskih, duhovnih i rekreativnih vrednosti. Sve navedeno je izuzetno važno obzirom na činjenicu da je više od 60% evropskih reka u lošem stanju[1], i da je naš region utočište poslednjim rekama slobodnog toka u Evropi.
Shodno ugovorima koje su zemlje Zapadnog Balkana potpisale sa Energetskom zajednicom, kojima su se obavezale Evropskoj komisiji na povećanje učešća obnovljive energije, koji direktno utiču na procenu i podršku u procesu evrointegracija i usklađivanja Zapadnog Balkana sa EU standardima u svim oblastima – pa i u oblasti energetike, zaštite životne sredine i povrh svega vladavine prava – došlo je do izuzetnog pritiska na rečne tokove i porasta broja projekata za gradnju malih hidroelektrana u regionu. Direktna je to posledica sistema podsticajnih mera za proizvodnju električne energije iz malih hidroelektrana.
Na rekama Zapadnog Balkana je u planu izgradnja čak 2.796 hidroelektrana[2] što može imati nesagledive posledice kako po prirodu i životnu sredinu, tako i po društva u celini.
Održivi razvoj hidroenergije, posebno kroz proizvodnju električne energije iz malih hidroelektrana[3] (MHE) se manifestovao kroz reke pretvorene u cevi, suva i beživotna korita koja ugrožavaju živote i osnovna ljudska prava lokalnih zajednica širom Regiona.
Ovakva situacija dovela je i do kontroverzi i otvorenih konflikata između građana, lokalnih zajednica i organizacija za zaštitu prirode s jedne, i investitora i vlasti sa druge strane, pri čemu svi imaju argumente “za“ i “protiv“ izgradnje MHE. Ako uzmemo u obzir sumnjive privatne interese i očigledno zanemarivanje potreba i želja lokalnog stanovništva, možemo samo zaključiti da je u zemljama Zapadnog Balkana sve spremno za uništavanje poslednjih evropskih reka slobodnog toka.
Hidroenergija se u javnosti predstavlja kao čista energija, ali praksa je do sada pokazala da izgradnja hidroelektrana dovodi do trajnog narušavanja životne sredine i uništavanja biodiverziteta koji zavisi od reka, ne donoseći nikakvu dobit za lokalne zajednice, čak ni u smislu zapošljavanja.
Hidroenergija će svakako nastaviti da igra značajnu ulogu u razvoju energetskog sektora, ali uticaj nekontrolisane izgradnje MHE na životnu sredinu i lokalne zajednice u zemljama Zapadnog Balkana nije u potpunosti sagledan.
Uvažavajući principe o održivom razvoju koji su usvojeni na Konferenciji iz Rio de Janeiro 1992. godine;
Polazeći od toga da je Arhuska konvencija pravni osnov za primenu elemenata participatorne demokratije i da su sve zemlje Zapadnog Balkana usvojile zakone kojima su ova prava postala deo nacionalnih propisa u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja vodnim resursima;
Svesni da su efekti klimatskih promena evidentni na prostoru Zapadnog Balkana, kao i da su vode među najvažnijim, ali i najosjetljivijim prirodnim resursima;
Uočivši da su propisi u sferi ekološki prihvatljivog protoka nepotpuni ili se ne primenjuju adekvatno, uzrokujući velike posledice po vodna tela, biodiverzitet i lokalne zajednice;
Saglasni da reke i njihov bio- i geodiverzitet predstavljaju značajan prirodni resurs i potencijal za održivi i odgovorni razvoj lokalnih zajednica;
Ubeđeni da unaprjeđenje kvaliteta života i razvoj lokalnih zajednica ne može teći odvojeno od očuvanja jedinstvene prirode i zdrave životne sredine;
Prepoznali smo potrebu da zaštitimo vodne resurse Regiona od neodrživog korišćenja i sistemske degradacije, i ispitamo mogućnosti i proverimo spremnost donosioca odluka u svim zemljama regiona da učine odlučujuće korake u zaštiti reka i osiguranju budućnosti u kojoj ima mesta i za prirodu i ljude.
Naš rad na zaštiti prirode kao i održivi razvoj mora biti konstanta za uspešno savladavanje prepreka koje tome prete.
Posvećeni integralnom rešavanju izazova u zaštiti životne sredine, svesni smo neophodnosti razvoja obnovljivih izvora energije, ali isto tako smatramo da obnovljivi izvori energije ne moraju uvek biti održivi i da u odsustvu odgovarajućeg planiranja i razmatranja svih neophodnih aspekata mogu predstavljati ozbiljnu pretnju za prirodu i prirodne resurse;
U cilju zaštite predela, promocije netaknute prirode, očuvanog biodiverziteta, i skretanja pažnje na posledice degradacije vodnih resursa, svesni izuzetne važnosti i svoje odgovornosti da za buduće generacije sačuvamo reke koje ne poznaju granice, ali nas spajaju sa jednim ciljem,
Mi, predstavnici rafting klubova iz zemalja Zapadnog Balkana, izražavamo spremnost i dobru volju da
ĆEMO SE ZALAGATI ZA:
Trajno poništavanje ugovora o koncesijama i ukidanje podsticajnih mera za proizvodnju električne energije iz malih hidroelektrana;
Obezbeđenje uslova i uključivanje javnosti od ranih faza u procese donošenja odluka o izgradnji malih hidroelektrana;
Saradnju sa donosiocima odluka na proveri i poboljšavanju strategija/planova/programa koji imaju ili mogu imati posledice na životnu sredinu, uključujući procese praćenja stanja i primene novih javnih politika u oblasti zaštite okoline;
Ubrzanje procesa primene standarda Evropske unije, posebno onih koji su propisani Direktivom o staništima, Direktivom o pticama, Okvirnom direktivom o vodama i Direktivama o proceni uticaja na životnu sredinu, te stratešku procjenu na životnu sredinu;
Podsticanje lokalnih pokreta i spremnost zajednica da se zauzmu za očuvanje prirode;
Proširenje postojećih i uspostavljanje novih zaštićenih područja, uključujući i reke, i povećanje mreže zaštićenih područja i ekoloških koridora, koji će na taj način zemlje Zapadnog Balkana približiti evropskoj mreži “NATURA 2000”;
Usvajanje, primenu i obezbeđenje mehanizama primene propisa o ekološki prihvatljivom protoku, i uspostavljanje sistema stalnog i/ili automatskog praćenja stanja i da podaci praćenja budu dostupni u realnom vremenu;
Saradnju sa donosiocima odluka u cilju podrške sportskih aktivnosti na vodama, te tradicionalnih delatnosti i turizma u kontekstu održivog razvoja;
Negovanje i podsticanje pozitivnog odnosa prema prirodnim vrednostima kroz obrazovanje djece u oblasti zaštite i održivog korišćenja vodnih resursa;
Doslednu primenu kaznene politike za prekršioce propisa;
Sprečavanje razvoja očito neodržive hidroenergije, razvijanje mehanizama ublažavanja uticaja postojećih hidroelektrana, jačanje lokalnih inicijativa u zaštiti reka i podsticanje donosioca odluka da primene prirodna rešenja za efikasno upravljanje vodama i zaštitu od poplava;
Očuvanje prirodnih staništa, odnosno planete Zemlje, koja je već do te mere narušena zagađivanjem i uništavanjem okoline da smo i sami postali svedoci negativnih posledica od kojih je svakako najopasnija globalna promena klime koja u zadnje vreme dobija sve više medijskog prostora. i postaje očita i zabrinjavajuća.
Vreme je da se okrenemo novim tehnologijama i
iskoristimo snagu vetra i sunca za proizvodnju energije,
a reke sačuvajmo za buduća pokolenja!
U Jajcu, 07.03.2020. godine
[1]http://www.wwfadria.org/hr/sto_radimo/vode/rijeke_slobodnog_toka/
[2]Videti više na Blue Heart of Europe, https://www.balkanrivers.net/en/campaign#anchor4
[3] Iako ih se naziva ‘malima’, uticaj ovih hidroelektrana na životnu sredinu izuzetno je veliki