PREDLOG ZA DOPUNU NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Koalicija organizacija protiv korupcije u zaštiti životne sredine podnela je Agenciji i Ministarstvu predlog za Dopunu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije koji uvažava uočene pojavne oblike korupcije u segmentu zaštite životne sredine.

PREDLOG DOPUNE

NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

3.10. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

a) opis stanja

Građani Srbije trpe veliku štetu zbog neodgovarajućih rešenja u oblasti zaštite životne sredine. Nedostatak antikorupcijskih politika u ovoj oblasti direktno utiče na kvalitet života i zdravlja građana. Prema projekcijama „Nacionalne strategije“ i Fiskalnog saveta, izdvajanja za zaštitu životne sredine će u narednom periodu konstantno rasti, da bi u periodu od 2020-2025. bili na nivou od 2,5-3,0% bruto domaćeg proizvoda. Veliki rast ekoloških troškova iz javnih izvora će u značajnoj meri doprineti porastu koruptivnih rizika. Kako bi se predupredila transformacija koruptivnih rizika u koruptivnu praksu, a sredstva namenjena zaštiti životne sredine svrsishodno trošila i obezbedila nedostajuća za primenu ekoloških standarda, potrebno je značajnu pažnju posvetiti mapiranju, otkrivanju i suzbijanju pojavnih oblika korupcije u ovoj oblasti.

Propisi u oblasti šumarstva, rudarstva i voda ili ne regulišu ili neadekvatno uređuju pitanje učešća javnosti u kreiranju, primeni i nadgledanju javnih politika. Tamo gde regulativa i ostavlja mogućnosti za uključivanje zainteresovane javnosti, uspostavljena je praksa koja demotiviše građane i organizacije građanskog društva da se uključe u ove procese, zbog čega je nivo transparentnosti izuzetno nizak a koruptivni rizici visoki. Neperfektuiran pravni sistem u oblasti eksploatacije prirodnih resursa i upravljanja šumama, nedovoljna obučenost državnih službenika i zloupotrebe u primeni prava neminovno dovode do šteta u oblasti životne sredine. U predhodnom periodu uočene su mnoge nepravilnosti i zloupotrebe u oblastima eksploatacije rečnih nanosa ali i poljoprivrednog zemljišta, izgradnje mini hidrocentrala, odlaganja otpada, skladištenja i uklanjanja opasnih materija, seče šuma, evedencije požara i sl. Sa druge strane, u oblasti krivičnog prava, u kojoj su propisana brojna krivična dela protiv životne sredine i zdravlja, uočljiv je zanemarljiv broj postupaka koji se vode protiv izvršilaca, pri čemu se takvi procesi po pravilu završavaju nagodbama tužilaštava i okrivljenih, bez ikakve krivičnopravne posledice po okrivljene. Skromna sudska praksa u oblasti ekološkog kriminaliteta pokazala je da tužilaštva i sudovi nisu osposobljeni za efikasno procesuiranje krivičnih dela koja se odnose na oblast životne sredine. Uočava se kolizija između krivičnog propisa koji propisuje određena krivična dela (krivično delo sa svojim bitnim elementima) i blanketnih normi sadržanih u sektorskim propisima u oblasti životne sredine. Vidljivi su i elementi sistemske korupcije koji su posledica okolnosti da su u ovoj oblasti angažovani veliki finansijski resursi javnog i privatnog sektora.

b) ciljevi

3.10.1. Dalja harmonizacija propisa u oblasti ekološke regulative radi ojačavanja položaja zainteresovane javnosti i efikasnije primene propisa u oblasti zaštite životne sredine;

3.10.2. Izmena i dopuna krivičnopravnog zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine radi efikasnijeg procesuiranja okrivljenih;

3.10.3. Izmena pravnog okvira, tako da se otklone koruptivni rizici u propisima kojima se uređuje postupak i kontrola eksploatacije prirodnih resursa, uključujući i kreiranje propisa koji jasno definišu nadležnosti komunalne, vodne, šumarske i inspekcije u oblasti zaštite životne sredine.

3.10.5. Podizanje antikorupcijskih kapaciteta predstavnika javnog sektora angažovanih u oblasti zaštite životne sredine, zainteresovanih građana i medija.

3.10.5. Uspostavljanje nezavisnog „Zelenog fonda“ za zaštitu životne sredine koji za svoj rad odgovara Skupštini Republike Srbije.