Projekat “Snaga zajednice: Unapređenje kapaciteta organizacija civilnog društva u zaštiti životne sredine i prirodnih resursa” se izvodi u okviru projekta CO-SEED „Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj“, koji finansira Evropska unija, kroz Program za civilno društvo i medije Evropske unije 2014-2015-Podrška regionalnim tematskim mrežama organizacija civilnog društva.
Projekat se bavi problemom niskog kvaliteta uticaja procene na životnu sredinu i nedovoljnim kapacitetima zainteresovanih strana za učešće u procesu donošenja odluka vezano za zaštitu životne sredine, i ima za cilj da podrži razvoj održive i odgovorne politike zaštite životne sredine u Srbiji, koja je u skladu sa standardima i dobrim praksama Evropske unije (EU).
Deo projektnih aktivnosti je i Kampanja kojom želimo da utičemo na uvećanje odgovornosti vlasti u sprovođenju procene uticaja na životnu sredinu, a koju u partnerstvu realizuju Beogradska otvorena škola i Ekološko udruženje „Rzav-God Save Rzav“ iz Arilja, u saradnji sa udruženjem građana “Čuvari prirode“ iz Požege, održavanjem dva istraživačka kampa na slivu Velikog Rzava na kojima su učestvovali studenti Naučno-istraživačko društvo studenata biologije i ekologije “Josif Pančić“ Biološkog fakulteta u Novom Sadu.
Tako su od 27.-30. jula i 16.-18 avgusta održani Istraživački kampovi biljnog i životinjskog sveta na potesu Svračkovo-Roge upravo na delu Velikog Rzava na kome je planirana izgradnja HE “Svračkovo“, kao i Drežnik-Orlovača.
Podstaknuti donošenjem rešenja o usvajanju Studije o proceni uticaja izgradnje HE “Svračkovo“ na životnu sredinu, tadašnjeg nadležnog Ministarstva, u nekoliko navrata smo se pismenim putem obraćali nadležnim organima za detaljno istraživanje celokupnog sliva Velikog Rzava, a odgovor koji smo dobili je bio da će “u budućem periodu sliv Velikog Rzava biti uvršćen u Program zaštite“, a od tada je prošlo nekoliko godina.
A upravo je u Studiji o proceni uticaja izgradnje HE “Svračkovo“ na životnu sredinu (2011), delu-Mere za sprečavanje i smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu, navedeno da su “Predviđena detaljna istraživanja flore i faune, kao jedinstvenog ekološkog lanca, obzirom na očekivane izmene ekoloških uslova na prostoru buduće akumulacije i njenoj okolini“, kao i da je “Pre izgradnje sistema potrebno snimanje postojećeg stanja prirodnih ekosistema, detaljno istraživanje flore, faune i ihtiofaune, kao jedinstvenog lanca, kako bi se mogle pratiti promene u novonastalom stanju“, a Zavod za zaštitu prirode u Uslovima, je predvideo obavezu detaljne analize i ocene postojećeg stanja životne sredine pre početka izgradnje sistema, tzv. izvođenje “nultog stanja“ od strane nadležnih institucija, koje treba da angažuje Investitor“.
Tako i dan danas sliv Velikog Rzava nije zakonski definisan, čime se, pored potpune devastacije prirode na potesu Roge-Svračkovo usled izgradnje hidroakumulacije, ostvaruje mogućnost i za razne neekološke radnje koje vrše uništenje reke i priobalja, živog sveta u reci, ribljeg fonda krivolovom, kao i ilegalne eksploatacije šljunka i peska, što se sve ukupno odražava na očuvanje prirode i održivi razvoj.
“Na oba kampa je učestvovao veliki broj istraživača i mogu da kažem da su svi uradili odličan posao. Takođe, organizatori kampa su odradili odličan posao i drago nam je da smo uspostavili saradnju sa organizacijama koje dele isti cilj kao mi. Visoke temperature, i male količine padavina, su imale uticaja na organizme, ali koliko, i u kojoj meri, videćemo kada budemo obradili rezultate. Sledeći kamp je planiran početkom proleća te se nadamo da ćemo imati mogućnost da pokrijemo još više grupa organizama i imati još bolje rezultate“-Nikola Milić, botaničar.