Odgovor PAKT-a na primedbe RDV-a

Poštovani/a,

dana 07.02.2018. godine primili smo vaš dopis Primedbe na publikaciju teksta – Prirodni resursi i koruptivne prakse od 02.02.2018. zavedenog pod brojem 07-00-00050/2018-07, koji ste pored naše organizacije (koautora) uputili i donatoru „Beogradskoj otvorenoj školi“, iako jasno na prvoj strani publikacije stoji u fusnoti da „izneti stavovi i mišljenja ne predstavljaju nužno i stavove donatora“.

Pošto smo u sadržini primedbi uočili niz nelogičnosti i krivih (nadamo se nenamernih) tumačenja iznetih stavova autora, dužni smo vam pružiti dodatnu argumentaciju i pojašnjenja koja u kompletu možete pronaći na link-u.

PRIMEDBA 1 (strana 7, stav 1.):

Na pomenutoj strani nepotpuno citirate zaključak i u krivi kontekst dovodite rečenicu:

„Iz republičke Direkcije za vode navode da nemaju dovoljno raspoloživih inspekcijskih kapaciteta za adekvatnu kontrolu, kao i da eksploatatori uglavnom uredno prijavljuju iskopane količine. A da li je sve zaista tako?“

U dostavljenoj primedbi se navodi da je izjava u prvom delu citirane rečenice potpuno tačna, što ni sam autor u nastavku publikacije niti jednom tvrdnjom ili iznetom činjenicom ne dovodi u pitanje. Pitanje „A da li je zaista sve tako?“ odnosi se upravo na drugi deo rečenice u kojoj se kaže da „eksploatatori uglavnom redovno prijavljuju iskopane količine“. Odgovor na naše pitanje maltene dajete i sami na strani 4 u pasusu 1 u kojem navodite da su neophodna češća geodetska snimanja kada je u pitanju kontrola rečnog korita vodotoka na kojem se vrši eksploatacija.

Na samom kraju ipak, argument koji se tiče malog broja službenika nije argument koji se po bilo kom osnovu može uvažiti, koliko i da nedovoljan broj zdravstvenih radnika‎ opravdava puštanje pacijenata da umru.

PRIMEDBA 2 (strana 7, stav 2):

„Autori bez dovoljno argumenata, u smislu koliko je izdato vodoprivrednih (vodnih) saglasnosti pre 2010. godine, iznose neke konstatacije kao na primer da se kopao šljunak i pre devedesetih“

Međutim, sporni pasus glasi ovako, u originalu:

„Kao što se vidi sa spiska korisnika eksploatacija u lozničkom kraju, sve do 2014. godine izdate su svega četiri saglasnosti. Pre dve godine ova tema nekako dospeva u žižu javnosti i od tog perioda primetno je da se eksploatatori češće odlučuju da pribavljaju saglasnost o eksploataciji. Međutim, lokalni poznavaoci prilika, pretežno ribolovci tvrde da se šljunak uveliko kopao još od kraja devedesetih. Javnosti je poznat slučaj građanske pobune prilikom pokušaja firme „Stobex“ da prekopava „Žićinu plažu“ u Banji Koviljači. Poznato je i da je delegacija ministarstva inostranih poslova dolazila u Loznicu kada se osim razgraničenja sa Bosnom razgovaralo i o ugroženosti mosta tj, graničnog prelaza na Šepku od nekontrolisane eksploatacije šljunka.“

Dakle, nije tačna tvrdnja iz primedbi RDV u kojoj se navodi da je autor u publikaciji tvrdio „da se kopao šljunak i pre devedesetih“, već krajem devedesetih. Upravo u tom kontekstu navodimo i primer građanskog protesta protiv firme „Stobex“ koja je nelegalno krenula da prekopava popularnu „Žićinu plažu“ u Banji Koviljači. Nismo smatrali da je previše bitno šta se dešavalo u tom periodu, pa je samo ovaj primer spomenut, ali ako je potrebno, možemo pronaći na stotine, ne desetine, svedoka koji će svedočiti u prilog našim navodima. U prilog našim iznetim tvrdnjama na potezima Jarcan u Lozničkom Polju i Žičko polje u Lešnici svedoče i brojni krateri i bare/starače koje su ostale nakon enormnih eksploatacija koje su se odvijale van domašaja zakona krajem devedestih i početkom 2000-ih godina.

PRIMEDBA 3 (strana 7, stav 3)

„Autor iznosi da je vodnim saglasnostima odobrena navedena količina i potom preračunava na osnovu Uredbe i naveden je ukupan iznos koji bi trebalo da se slije u budžet, a zatim upućuje kritiku da nije sprovedena kontrola i primenjena kaznena politika“.

Međutim, sporni zaključak u tekstu glasi, citat :

„Neadekvatna kontrola i gotovo nepostojeća kaznena politika za one koji se ne pridržavaju pravila, navodi javnost da sumnja da su iskopane količine šljunka mnogo veće od onih koje se određuju i da eventualno postoji nelegalna eksplatacija.“

Naime, ne slažemo se sa vašim ocenama da termin „neadekvatna kontrola“ znači isto što i „nije sprovedena kontrola“, kao i da „gotovo nepostojeća kaznena politika“ znači isto što i „nije primenjena kaznena politika“.

U daljem tekstu primedbe br. 3 kao kontraargument navodi se broj izvršenih inspekcijskih pregleda u 2017. godini, broj izdatih rešenja i podnetih prijava, što je priznaćemo, novi podatak za nas. PAKT  je naime u nekoliko navrata pokušavao doći do ovih podataka, ali su nam samo jednom, prilikom naše posete Direkciji, predočeni primeri zbirnih periodičnih inspekcijskih izveštaja za celu Srbiju (bez AP Vojvodina) iz kojih nismo mogli da izvedemo adekvatne zaključke. Međutim, i u ponuđenim novim informacijama ne može se zaključiti koliko je inspekcijskih pregleda obavljeno na teritoriji Mačvanskog okruga, tačnije reke Drine i Užičkog okruga, tačnije reka Veliki Rzav i Moravica, na kojima su autori sprovodili monitoring.

Na zaključak o neadekvatnoj kontroli ukazuju naši nalazi koji su priložni u istraživačkim tekstovima, a koji ukazuju na nesrazmere prijavljenih iskopa sa zatečenim stanjem na terenu prilikom monitoringa. Na ovakve zaključke mogli su doći i nadležni iz RDV prostom google pretragom terena. I ovom prilikom prilažemo uočene dokaze :

  1. „MN“ sa odobrenih 64.688 m3 (prijavili 14.380 m3)

 

Čak i na slici se mogu uočiti golim oko skladišta iskopanog šljunka bar duplo veća od prijavljene količine!!!

  1. „Đorđić iskop“ sa odobrenih 25.388,9 (nisu prijavili ništa!?)

 

Prostim uvidom u sliku nemoguće je ne zapitati se, kako je moguće da ovaj eksploatator (Đorđić iskop) nije prijavio, pa ni platio, ni metar kubni iskopanog šljunka, i šta su radile nadležne inspekcijske službe?

PRIMEDBA 4 (strane 7 i 8)

„Navodi se da se nije desilo da se neki zahtev odbije“...pa se zatim u nastavku primedbe kaže da PAKT ove podatke nije ni tražio od nadležnog Ministarstva i navodi Zaključak od 06.08.2015. kojim je odbačen zahtev preduzeća Stobex doo Loznica.

Da je Zaključkom od 06.08.2015. odbijen zahtev preduzeća Stobex od strane RDV, za nas jeste nova informacija, ali nije nije tačna tvrdnja da PAKT od RDV nije tražio ove podatke. Konkretno, za podatke o odbačenim zahtevima obraćali smo se RDV prilikom naše posete direkciji (podsećamo vas i da se usmeno pitanje tumači Zakonom o pristupu informacijamaod javnog značaja kao relevatno i važeće), pa vas podsećamo da je PAKT-u već tada bio onemogućen pristup većini dokumenata vezanih za preduzeće Stobex, jer je policija u tom periodu sprovodila istražnje radnje protiv ovog preduzeća. Međutim, na vaš naknadni odgovor o postojanju Zaključka za zahtev preduzeća Stobex, gledamo samo kao na izuzetak koji potvrđuje pravilo. U konačnici, iz tvrdnje da nepostoji zahtev koji je odbijen u monitorisanom periodu, PAKT kao koautor publikacije nije izvlačio posebne zaključke, već je ta informacija navedena u prilog sagledavanja šire slike stanja posmatranih procedura RDV.

PRIMEDBA 5 ( strana 8)

„Autori teksta ponovo navode da nema kontrole“...uz „opravdanje“ da vodna inspekcija nema potreban broj vodnih inspektora. Dalje RDV u primedbi navodi opšte podatke da su vodni inspektori nakon utvrđivanja činjeničnog stanja nalagali mere rešenjem o otklanjanu utvrđene nepravilnosti...

Na ovu primedbu delimično smo već odgovorili u izjašnjenju na primedbu 1. Ovom prilikom PAKT podseća RDV da je u nekoliko navrata tražio kopije izveštaja vodnih inspektora za područje Drine, a da smo svaki put samo dobijali zbirne nepregledne statističke podatke za celokupnu teritoriju uže Srbije, koji nam apsolutno ništa nisu značili. I u ovoj primedbi RDV ponavlja da su NEKI inspektori utvrđivali NEKO činjenično stanje i nalagali NEKE mere o otklanjanu NEKIH  nepravilnosti. Ovakvi odgovori i argumenti su apsolutno neprihvatljivi.

PRIMEDBA 6 (strana 9, stav 1i 2)

„Navodi se da su za 11 vodnih saglasnosti izdata Rešenja da nije potrebna izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu“...i pritom ističe da nije nadležan za pomenute saglasnosti.

PAKT (autor) nigde u publikaciji ne navodi da je za saglasnosti o Studiji uticaja na životnu sredinu nadležna RDV, već naprotiv, Ministarstvo za zaštitu životne sredine ( u tom trenutku  Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine), pa s’ toga, i ova primedba nije baš najjasnija.

PRIMEDBA 7 (strana 9, stav 3)

„Navodi se da je investitor u obavezi da podatke o količini izvađenog rečnog nanosa dostavlja do 5. u mesecu za predhodni mesec“...i u daljem tekstu konstatuje da je ovo pitanje definisano Zakonom o vodama

Apsolutno ne razumemo šta je ovde primedba? Sve navedeno u tekstu publikacije je tačno, a sam komentar je u ovom smislu komentar na lošu odredbu Zakona o vodama.

PRIMEDBA 8 (strana 9, stav 4)

U vezi obaveze geodetskog snimanja izvedenih radova..

U sadržini ove primedbe, RDV daje pojašnjenje na koji način se utvrđuje količina iskopanog materijala (peska i šljunka) i priznaje da su potrebne češće kontrole od strane RDV i javnog vodoprivrednog preduzeća kada je u pitanju eksploatacija iz rečnog toka,ali ne opovrgava naše sumnje, i ne iznosi tačne podatke da li se prijavljene količine od strane eksploatatora podudaraju sa rezultatima koje su pokazala geodetska snimanja.

PRIMEDBA 9 (strana 10)

„..izneta je paušalna konstatacija da grad Loznica nije dobio sredstva od naknada za vađenje rečnih nanosa“

Nije tačna iznešenja tvrdnja, odnosno, autor se u navedenom odeljku pita „da li je moguće?“ da grad Loznica ne ostvaruje prihode i u daljem tekstu navodi da je iz Direkcije za vode dobio informaciju da se novac u lokalne saouprave vraća preko projekata, a potom navodi da iz Odeljenja za finansije grada Loznice nisu dobili odgovor na postavljeno pitanje. Dakle, tvrdnja RDV da je izneta paušalna ocena je netačna, krivo i pogrešno izvedena iz konteksta.

 PRIMEDBA 10 i 11 (strana 10)

„..navodi se da su oštećeni budžeti grada Loznice i Republike Srbije...“

Autor u ovom pasusu navodi primer preduzeća „Kat kop sistem“ koje za dve dobijene dozvole i saglasnosti o prenameni poljoprivrednog zemljišta, nije u potpunosti sprovelo postupak prenamene pred nadležnim Odeljenjem za privredu grada Loznice, pa je samim tim, nastala šteta po budžete Republike Srbije i grada Loznice, jer se ovaj prihod prema zakonu deli u procentu R.Srbija 60% - grad Loznica 40%. Sadržaj primedbe nije u potpunosti jasan i niti u jednom delu ne pobija navode autora, osim što podseća da izneti navodi ne potpadaju pod ingerenciju RDV. Ideja autora je bila i da ukaže da je RDV nakon prve dozvole iz 2012. godine i nepoštovanja procedura eksploatatora, i 2015. godine istom preduzeću izdala i drugu dozvolu, bez predhodne provere da li su sve obaveze iz prve dozvole ispoštovane. Ovo su primedbe autora na postojeća zakonska rešenja, a ne na postupanje RDV.

 PRIMEDBA 12 (strana 15, 16 i 17)

„..ukidanje vodne saglasnosti preduzeću Stobex“

Autor u istraživačkoj priči prikazuje tok izdavanja jedne sporne saglasnosti. RDV (nije nam jasno šta je ovde primedba) tumači ovaj primer kao „Greška u obradi predmeta“. Podsećamo vas da se „greškom u obradi predmeta“ smatra slučaj kada je preduzeću izdata saglasnost u septembru na osnovu predugovora koji je istekao u aprilu. Prema tome, niste naveli da li je službenik koji je obrađivao taj predmet snosio adekvatne posledice za učinjenu štetu, kako privatnom licu, tako verujemo i ugledu institucije kao što je RDV.

 PRIMEDBA 13 ( strana 18, stav 2)

„...navodi se da je prva saglasnost sporna jer nisu pribavljena sva dokumenta u vezi prenamene poljoprivrednog zemljišta.:“...u daljem tekstu RDV navodi da navedena tvrdnja nije tačna!

Svoju tvrdnju RDV potkrepljuje izjavom da Direkcija nije nadležna za postupak prenamene. Ovo je apsolutno poznato autoru, koji je u nekoliko navrata naveo da je za ovaj postupak nadležna Uprava za poljoprivredno zemljište. U tekstu je dokazano da postupak prenamene nije izvršen, i za autora je sa tog aspekta saglasnost sporna, što niti jednim dokazom RDV ne demantuje. Autor je želeo da kroz ovaj primer ukaže na manjkavosti zakonskih odredbi i lošu kordinaciju nadležnih republičkih i lokalnih institucija, ni u jednom delu ne okrivljujući jedino RDV za takvo stanje.

 PRIMEDBA 14 (strana 18, poslednji pasus)

„..navodi se da je izdata vodna saglasnost Đorđić iskop za lokaciju koja se nalazi u drugoj državi..“  i u daljem tekstu primedbe se tvrdi da iznesena tvrdnja ne odgovara stvarnim činjenicama

 A stvarne činjenice izgledaju ovako :

Svoju primedbu RDV gradi na neurednom Katastru nepokretnosti RS, koji obeležene parcele na slici (žuta boja) vodi u kat.opštini Loznica, a koje se nalaze čitav kilometar na levoj obali reke Drine, odnosno u Bosni i Hercegovini !!! Podsećamo i da Granična Policija Republike Srbije ima ingerencije samo do sredine toka reke Drine. O ovoj i ovakvoj primedbi RDV ne bi dalje raspravljali.

PRIMEDBA 15 ( strana 19, poslednji stav)

„..navodi se da je vodna saglasnost izdata bez predhodne saglasnosti Republike Srpske...“

Autor u istraživačkom tekstu nigde nije izneo ni sličnu tvrdnju, pa pretpostavljamo da su neki navodi iz teksta krivo protumačeni. Autor jedino navodi da se može razmišljati i u pravcu da je oštećen i budžet R.Srpske ili BiH, jer je iskopani materijal završio najverovatnije na njihovom tržištu, na šta bi eksploatator morao platiti dažbine uvoza robe u drugu državu, ako je već dobio vodnu saaglasnost od organa Republike Srbije.

PRIMEDBA 16 (strana 26)

Izražena sumnja u stručnost i sposobnost autora da se uopšte bavi ovom problematikom, kroz argumentaciju o ugovoru o koncesijama i tvrdnjama da ni jedno Rešenje o izdavanju vodne saglasnosti nije izdato bez potrebne dokumentacije

Autor niti u jednom delu teksta ne spominje i ne bavi se koncesijama, pa ova primedba ne može biti shvaćena kao ozbiljna. RDV potom demantuje zaključke autora kroz tvrdnju da ni jedno rešenje o izdavanju vodne saglasnosti nije izdato bez potrebne dokumentacije, iako autor primedbi u „Primedbi 12“ sam navodi i priznaje da je preduzeću Stobex izdato Rešenje nakon „Greške službenika u obradi predmeta“, pa i ova primedba ne stoji.

Zatim RDV navodi primedbu i na konstataciju autora na „šturo i neodređeno odgovaranje ili neodgovaranje na zahteve za informacijama od javnog značaja“. Iznoseći ovaj zaključak, autor se rukovodio celokupnim iskustvom u istraživačkom postupku koji je obuhvatao osim RDV i JVP „Srbijavode“, JP „Srbijašume“ kao i područna gazdinstva, Uprave za poljoprivredno zemljište, Uprave za šume, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, lokalnih samouprava u Loznici, Arilju i Užicu i Odseka za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije. Činjenica je, da se prilikom istraživačkog procesa najviše informacija prikupilo od RDV, ali moramo istaći i da smo u nekim slučajevima i kod Direkcije nailazili na „gordijev čvor“, prvenstveno vezano za izveštaje o nadzoru inspekcijski službi, tokova novca i dokumentacije oko preduzeća Stobex. S tim u vezi, naša ocena je odmerena i u potpunosti tačna!

PRIMEDBA 17 (strana 26 – ustvari strana 27)

„..u zaključku se navodi da je pravni okvir nedovoljno regulisan i nesposoban da spreči zloupotrebe“

RDV međutim ne osporava jasno naše navode i zaključke, već se kao argumentacijom služi Izmenama i dopunama Zakona o vodama iz 2016. godine koji predviđa uspostavljanje novih mehanizama. S’ obzirom da je tekst publikacije završen u avgustu 2017. godine, a da u tom trenutku još nisu bila donešena i usvojena prateća dokumenta i podzakonski akti, kao što je plan vađenja rečnih nanosa, naš komentar se odnosio na primenu starih zakonskih odredbi, uz napomenu da je potreban određeni vremenski period primene novih zakonskih rešenja, kako bi se moglo ući u analizu postignutih efekata.

„U drugom zaključku stoji da primena prava u oblasti vađenja rečnih nanosa zaostaje za regulativom u ovoj oblasti. Nije jasno (navode iz RDV) za kojom regulativom zaostaju naši propisi?“

Data primedba autora o zaostatku PRIMENE PRAVA za regulativom ‎ne odnosi se na manjkavosti regulative, već suprotno, što komentator u nedostatku tumačenja značenja onoga što je napisano, nije razumeo.

„U trećem zaključku se izražava sumnja u državne službenike, u postupku izdavanja vodnih saglasnosti. Ovo je jedan netačan i vrlo štetan zaključak...“ navode iz RDV.

U izraženoj primedbi navodi se i da autori u istraživačkim tekstovima nisu pružili dovoljno „valjane argumente“ u prilog zaključku. Naprotiv, autori istraživačkih tekstova smatraju da su istim pružili niz dovoljno jakih i dokumentovanih argumenata (dokumentacija i slike Geozavoda) o postojanju niza nepravilnosti u eksploataciji šljunka i peska na području reka Drina i Rzav, da bi se mogla izraziti sumnja u nepravilnosti u radu nadležnih državnih službenika. Uočene nepravilnosti vezane su za nedozvoljenu eksploataciju bez adekvatnih dozvola, nepoštovanje uslova iz vodnih saglasnosti, izdavanje saglasnosti bez adekvatne dokumentacije, nesprovođenje procedura oko prenamene poljoprivrednog zemljišta i izdavanje saglasnosti za lokacije koje se nalaze na levoj obali Drine duboko u teritoriji Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine. Primedbe vezane za sumnje u postojanje korupcije, vidimo kao veliku neprijatnost za komentator‎a, bez ijednog argumenta u nepostojanje koruptivne prakse.

„I u četvrtom zaključku autori izražavaju sumnju u rad državnih organa, posebno inspekcije.“

U obrazloženju, komentator navodi i da inspekcijski organi nisu zaduženi da utvrđuju postojanje krivičnog dela, kao i da vodna inspekcija nema svoj budžet i ne snosi troškove dokazivanja, kao i da prava i pravni interes imaju samo vlasnici i korisnici vodnog zemljišta. Autor ovom prilikom pita komentatora, a šta je sa javnim interesom i ko njega zastupa? Pored navedenih primera u predhodnom pasusu, ističemo i da je koautor UG Rzav nakon prijave nelegalne eksploatacije koja je dokumentovana slikama sa lica mesta i registarskim brojem vozila, dobila izveštaj od nadležne vodne inspekcije, da se na prijavljenoj lokaciji nije odvijala nelegalna eksploatacija.

 PRIMEDBA 18 (43, stav 2)

„...navodi se da stranke u postupku izdavanja vodnih saglasnosti nisu priložili svu potrebnu dokumentaciju...“

Komentator u primedbi tvrdi da ovo nije tačno, a kao argument ističe nenadležnost u pogledu primene postupka prenamene poljoprivrednog zemljišta. Međutim, autor je u iznetom zaključku mislio na rešenje RDV br. 325-04-837/2016-07 od 13.07.2016. kojom je izdata vodna saglasnost preduzeću Stobex, bez adekvatnog ugovora o zakupu predmetne parcele, pa se smatra da komentator nije na pravi način shvatio ovaj zaključak.

 U pogledu konačno iznetog zaključka od strane RDV u kojoj se iznosi niz uvreda na račun autora publikacije, smatramo da se autor u ovakvoj vrsti publikacije držao u umereno provokativnoj noti, koja je preko potrebna društvu u tranziciji od totalitarnog ka prosvetljenom, a koja je izazvala (ne)očekivanu ali svakako dobrodošlu reakciju onih koji su se u njoj prepoznali.

S poštovanjem,

Autori publikacije : Miroslav Mijatović, Nataša Milivojević i advokat Sreten Đorđević

U Loznici, 01.03.2018.                                                                                                  

Miroslav Mijatović

predsednik UG PAKT - Loznica

Nataša Milivojević – EU „Rzav“

ispred Koalicije ekoloških udruženja jugozapadne Srbije“

Dana 07. februara 2018. na adresu Podrinjskog antikorupcijskog tima stigle su primedbe od strane Republičke direkcije za vode na pojedine delove publikacije „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ zavedene pod brojem 07-00-00050/2018-07.

Publikacija „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ sačinjena je u okviru istoimenog projekta, koji se u drugoj godini realizacije zove „Razvoj antikorupcijskih mehanizama u oblasti zaštite životne sredine“. Projekat koji u partnerstvu realizuju Pakt iz Loznice i Rzav iz Arilja podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

0
0
0
s2sdefault

prijaviproblem