Publikacija„Prirodni resursi i koruptivne prakse-analiza antikorupcijskih politika u oblasti zaštite životne sredine“ svedoči o nizu propusta u sistemu eksploatacije prirodnih resursa, koji godišnje koštaju Srbiju i nekoliko miliona evra.

Analiza sa studijama slučaja koju su uradili programski partneri Beogradske otvorene škole, Podrinjski Antikorupcijski tim-PAKT iz Loznice i Ekološko udruženje ''Rzav-God Save Rzav'' iz Arilja, u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU“ osvetljava niz negativnih primera prilikom eksploatacije prirodnih resursa i donosi pravnu analizu sistema i antikorupcijskih politika u oblasti zaštite životne sredine.

Obzirom da vode i šume predstavljaju opšte dobro i zajedničko bogatstvo, njihovo korišćenje, privredna primena i ekonomsko vrednovanje treba da budu planski usmereni i namenski kontrolisani.

Kroz rad na ovom projektu, Partneri su identifikovali probleme i potrebe koje se odnose na prirodne resurse, na koje ova publikacija želi da pruži adekvatne odgovore. Preporuke koje sadrži ova publikacija imaju za cilj da :

1. utiču na podizanje kapaciteta organizacija civilnog društva i medija po pitanju antikorupcijske politike u oblasti životne sredine;

2. ukažu na propuste u zakonskim okvirima, nejasnoće i preplitanje nadležnosti, inspekcijski nadzor, kao i na ulogu koje prihodi od eksploatacije šljunka, peska i šuma imaju u budžetu lokalnih samouprava;

3. predstavljanjem studija slučaja ukažu na sistemske probleme nastale kao posledica nekontrolisane eksploatacije prirodnih resursa.

Proces pristupanja Srbije Evropskoj Uniji ima ogroman uticaj kako na nacionalni tako i na lokalni nivo. Glavni izazov za lokalne vlasti predstavlja implementacija obimnog i ambicioznog poglavlja zaštite životne sredine, prvenstveno u pogledu finansijskih resursa potrebnih za dostizanje evropskih standarda u ovoj oblasti, a zatim i administrativnih. Proces evropskih integracija inače donosi ogromne mogućnosti za poboljšanje stanja životne sredine na lokalnom nivou, što će uticati na unapređenje javnog zdravlja i održivi razvoj. Sprovođenjem antikorupcijskih zakonskih propisa na polju zaštite životne sredine, otvara se prostor za  transparentnost, odgovornost i učešće javnosti na lokalnom nivou.

„Lokalna samouprava je pravo građana da upravlјaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama lokalne samouprave, kao i pravo i sposobnost organa lokalne samouprave da, u granicama zakona, uređuju poslove i upravlјaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo.''

Međutim, u jedinicama lokalnih samouprava, nedostatak strateških dokumenata, nizak kvalitet ili njihovo nesprovođenje naročito je vidljiv u zaštiti životne sredine i klimatskih promena, i programskom budžetiranju. Izveštaj za 2016. godinu u kome je izneta ocena da je Srbija „u ranoj fazi priprema u oblasti životne sredine i klimatskih promena“, predstavlja najnižu moguću ocenu.

Na bilateralnom skriningu Republika Srbija je iznela prvu procenu ukupnih troškova sprovođenja koji su predviđeni u Nacionalnoj strategiji za aproksimacije u oblasti životne sredine u iznosu od 10,58 milijardi evra do kraja 2030. godine. Međutim, skorašnje procene govore da se radi o iznosu od preko 15 milijardi eura. Tokom pregovora, Srbija treba da dokaže da primenjuje zakone u praksi odnosno da ima jasan plan kako će postići potpunu implementaciju određenih propisa nakon stupanja u članstvo u EU. S tim u vezi, uloga lokalne samouprave je klјučna, s obzirom da je deo nadležnosti prenet na nju putem domaćih propisa.

Inicijativama koje ćemo u narednom periodu uputiti lokalnim samoupravama, a koje se tiču obaveze namenskog trošenja sredstava naknada za korišćenje javnih dobara, kao i inicijativa upućenih Skupštini Republike Srbije za promenu zakonskih okvira, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o vodama, promene Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i lista projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, odnosno obavezu procene uticaja za sve projekte sa liste dva, ukazujemo na propuste, koji su preneti na lokalnu samoupravu koje ukoliko se ne dopune, utiču na održivost decentralizacije poslova u životnoj sredini.

Publikaciju „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ možete preuzeti OVDE, a programski partneri javnosti na uvid nude i„Policy Brief“ na srpskom engleskom jeziku, urađen u sažetku za potrebe javnog zagovaranja.

               

0
0
0
s2sdefault

Projekat “Snaga zajednice: Unapređenje kapaciteta organizacija civilnog društva u zaštiti životne sredine i prirodnih resursa” se izvodi u okviru projekta CO-SEED „Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj“, koji finansira Evropska unija, kroz Program za civilno društvo i medije Evropske unije 2014-2015-Podrška regionalnim tematskim mrežama organizacija civilnog društva.

Projekat se bavi problemom niskog kvaliteta uticaja procene na životnu sredinu i nedovoljnim kapacitetima zainteresovanih strana za učešće u procesu donošenja odluka vezano za zaštitu životne sredine, i ima za cilj da podrži razvoj održive i odgovorne politike zaštite životne sredine u Srbiji, koja je u skladu sa standardima i dobrim praksama Evropske unije (EU).

Deo projektnih aktivnosti je i Kampanja kojom želimo da utičemo na uvećanje odgovornosti vlasti u sprovođenju procene uticaja na životnu sredinu, a koju u partnerstvu realizuju Beogradska otvorena škola i Ekološko udruženje "Rzav-God Save Rzav" iz Arilja, u saradnji sa udruženjem građana ''Čuvari prirode'' iz Požege, održavanjem dva istraživačka kampa na slivu Velikog Rzava na kojima su učestvovali studenti Naučno-istraživačko društvo studenata biologije i ekologije ''Josif Pančić'' Biološkog fakulteta u Novom Sadu.

Tako su od 27.-30. jula  i 16.-18 avgusta održani Istraživački kampovi biljnog i životinjskog sveta na potesu Svračkovo-Roge upravo na delu Velikog Rzava na kome je planirana izgradnja HE ''Svračkovo'', kao i Drežnik-Orlovača.

Podstaknuti donošenjem rešenja o usvajanju Studije o proceni uticaja izgradnje HE ''Svračkovo'' na životnu sredinu, tadašnjeg nadležnog Ministarstva, u nekoliko navrata smo se pismenim putem obraćali nadležnim organima za detaljno istraživanje celokupnog sliva Velikog Rzava, a odgovor koji smo dobili je bio da će ''u budućem periodu sliv Velikog Rzava biti uvršćen u Program zaštite'', a od tada je prošlo nekoliko godina.

A upravo je u Studiji o proceni uticaja izgradnje HE ''Svračkovo'' na životnu sredinu (2011), delu-Mere za sprečavanje i smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu, navedeno da su ''Predviđena detaljna istraživanja flore i faune, kao jedinstvenog ekološkog lanca, obzirom na očekivane izmene ekoloških uslova na prostoru buduće akumulacije i njenoj okolini'', kao i da je ''Pre izgradnje sistema potrebno snimanje postojećeg stanja prirodnih ekosistema, detaljno istraživanje flore, faune i ihtiofaune, kao jedinstvenog lanca, kako bi se mogle pratiti promene u novonastalom stanju'', a Zavod za zaštitu prirode u Uslovima, je predvideo obavezu detaljne analize i ocene postojećeg stanja životne sredine pre početka izgradnje sistema, tzv. izvođenje ''nultog stanja'' od strane nadležnih institucija, koje treba da angažuje Investitor''.

Tako i dan danas sliv Velikog Rzava nije zakonski definisan, čime se, pored potpune devastacije prirode na potesu Roge-Svračkovo usled izgradnje hidroakumulacije, ostvaruje mogućnost i za razne neekološke radnje koje vrše uništenje reke i priobalja, živog sveta u reci, ribljeg fonda krivolovom, kao i ilegalne eksploatacije šljunka i peska, što se sve ukupno odražava na očuvanje prirode i održivi razvoj.

''Na oba kampa je učestvovao veliki broj istraživača i mogu da kažem da su svi uradili odličan posao. Takođe, organizatori kampa su odradili odličan posao i drago nam je da smo uspostavili saradnju sa organizacijama koje dele isti cilj kao mi. Visoke temperature, i male količine padavina, su imale uticaja na organizme, ali koliko, i u kojoj meri, videćemo kada budemo obradili rezultate. Sledeći kamp je planiran početkom proleća te se nadamo da ćemo imati mogućnost da pokrijemo još više grupa organizama i imati još bolje rezultate''-Nikola Milić, botaničar.

0
0
0
s2sdefault

U petak, 22.09.2017. godine, je u Arilju, održan je Okrugli sto pod nazivom „Održivo upravljanje vodama i šumama u Zapadnoj Srbiji” u organizaciji Ekološkog udruženja „Rzav-God Save Rzav”iz Arilja, „Podrinjskog antikorupcijskog tima” iz Loznice, i udruženja građana Forum civilne akcije FORCA iz Požege.

Pored predstavnika Beogradske otvorene škole, Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), Odbora za životnu sredinu Regionalne razvojne agencije „Zlatibor”, Zelenih Saveta iz Bajine Bašte, Užica i Arilja, predstavnika organa lokalne samouprave Arilje, JP „Srbijašuma”, iako su potvrdile, predstavnice Odeljenja vodne inspekcije Republičke Direkcije za vode, iz Beograda i Kraljeva, su svoj dolazak otkazale.

Jedan od organizatora Okruglog stola, Miroslav Tamburić iz mreže Ekonet, je u uvodnom delu ukazao na značaj saradnje, kao i jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo aktivnije uključivanje u procese kreiranja lokalnih politika u oblasti zaštite životne sredine.

Nismo izdali rešenje/saglasnost/dozvolu za eksploataciju peska/šljunka na teritoriji opštine Arilje za reke Veliki Rzav i Moravicu, u periodu od 2010. , zaključno sa 2016. godinom, jer nije bilo podnetih zahteva, započela je izlaganje dobijenim Dopisom od Republičke Direkcije za vode, članica Projektnog tima Nataša Milivojević, koja se u prethodnom periodu bavila istraživanjem ekploatacije šljunka i peska na Velikom Rzavu i Moravici, u okviru projekta „Prirodni resursi i koruptivne prakse”.

No, situacija na ovim, naizgled malim rekama u odnosu na Drinu, je sasvim drugačija. Kao što se i moglo pretpostaviti, obilaskom u više navrata obe reke, uočeno je na desetine površina koje su zauzete iskopima, pretvorene u jezera, devastirane, ugroženih obala, na kojima se svakodnevno vrše iskopi. U Prezentaciji su predstavljene fotografije nalaza, kao i snimci Google Earth, radi verodostojnosti lokacija. Ona je napomenula da je ispred Ekološkog udruženja „Rzav-God Save Rzav”, još početkom avgusta meseca, uputila Zahtev Republičkoj Direkciji za vode, Odeljenju vodne inspekcije, za hitan izlazak i obilazak lokacija radi utvrđivanja ilegalne eksploatacije, ali da se nakon skoro dva meseca, niko od nadležnih nije pojavio.

Na komentar da se takođe nadležni u lokalnoj samoupravi ne bave ovim izuzetno velikim problemom (iako obe reke pripadaju kategoriji i reda, i u nadležnosti su Republičke direkcije za vode), ukazujući na činjenicu da ovakve planinske reke prave izuzetno veliki problem Zapadnoj Moravi usled velikih kiša i poplava, inspektorka za ekologiju lokalne samouprave Arilje, je žustro odgovorila kako je „u kontaktu” sa Republičkom inspektorkom nadležnom nad Zlatiborskim okrugom, međutim, demantovana je činjenicom da je ista, više od godinu dana na porodiljskom bolovanju.

Još je gora situacija na Drini, u području koje pripada opštini Loznica, na kojoj je 11 firmi dobilo vodne saglasnosti, ali ni jedna nije ispoštovana od strane eksploatatora. „Eksploatatorima šljunka i peska iz rečnih korita važeći Zakon o vodama u članu 89. dozvoljava („obavezuje ih”!?) da svakog 5-og u mesecu prijave količinu iskopa za predhodni mesec, što je nesvojstven i retko viđen oblik poverenja države prema onima koji eksploatišu prirodna bogatstva koja pripadaju svim građanima Srbije. Nalazi do kojih su, realizujući projekat „Prirodni resursi i koruptivne prakse”, došli programski partneri PAKT i „Rzav-God save Rzav” mogu se svrstati u domen „Verovali ili ne”, a koji na adekvatan način oslikava stanje u kojem se trenutno nalazi eksploatacija prirodni resursa u Srbiji, nadovezao se Miroslav Mijatović, ispred Podrinjskog Antikorupcijskog tima.

Ništa bolja situacija nije ni kada su šume u pitanju. Na osnovu informacija o planovima seče i požarima koji su se dogodili u periodu od 2011. do 2017. godine, kao i informacijama o požarima na teritoriji koju obuhvata Šumsko Gazdinstvo „Užice”.od strane Sektora za vandredne situacije, utvrđene su nelogičnosti u predstvljenim površinama koje su bile obuhvaćene požarima, i koje bude sumnju u zloupotrebe prilikom ekoloških akcidenata poput požara. Oštru kritiku ovom zapažanju, izneo je predstavnik JP „Srbijašume”, koji je ukazao na površan uviđaj koji vrše nadležni u Sektoru za vandredne situacije, dok je Načelnik Sektora za vandredne situacije u telefonskom razgovoru još tokom vršenja istraživanja, izneo činjenice da se opožarene površine utvrđuju u saradnji sa JP „Srbijašume”.

Zaključeno je da većina lokalnih samouprava ne donosi Godišnji program korišćenja sredstava od korišćenja šuma i šumskog zemljišta, te da će Projektni tim u narednom periodu uputiti inicijative lokalnim samoupravama za obavezno uvođenje izrade Programa, iako ih Zakon o budžetskom sistemu na obavezuje, kao da je i neophodna jača saradnja civilnog i javnog sektora u kontroli korišćenja i eksploatacije šuma, unapređenja stanja postojećih šuma i povećanje površina pod šumom.

Argumentovane zaključke i preporuke učesnika kada su oblasti voda i šuma u pitanju, Projektni tim je uvrstio u Publikaciju „Analiza antikorupcijskih politika u u oblasti zaštite životne sredine sa studijama slučaja”.

Aktivnost je deo projekta „Prirodni resursi i koruptivne prakse”, koji „Podrinjski antikorupcijski tim” iz Loznice i Ekološko udruženje „Rzav-God Save Rzav” iz Arilja, realizuju u u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji”, uz podršku Švedske.

0
0
0
s2sdefault

Ozbiljne stručne procene govore da je vrednost nelegalne seče šuma u Srbiji oko 4 miliona evra na godišnjem nivou. Međutim, dugoročna šteta nastala pustošenjem šumskog fonda u Srbiji procenjuje se na frapantnih nekoliko milijardi evra. Postoje slučajevi koji nisu obuhvaćeni zvaničnom statistikom, jer se pokrivaju ekološkim akcidentima poput požara. Ovakve situacije, po nepisanom pravilu vezane su za državne šume gde se u određenom vremenskom periodu obavlja nelegalna seča, koja se na kraju „pokriva“ izazvanim-kontrolisanim požarom. Kada se požar ugasi, manjak drvne mase opravda se uvećanom štetom od požara i proglašava (otpisuje) opožarenom drvnom masom. Nije na odmet reči i da se „opožarena drvna masa“ potom prodaje po znatno umanjenoj ceni...

Požar na obroncima planine Cer 05. decembra 2011. godine, jedan je od akcidenata sa mnogo atributa sumnjivog događaja, a sva raspoloživa dokumentacija ne daje adekvatne odgovore na i dalje nerazjašnjena pitanja. Prema raspoloživim podacima, gorelo je preko 30 hektara šume, desio se u netipičnom terminu (daleko izvan sezone požara), ugašen je za 24 časa sa sedam vatrogasnih vozila i 35 kubnih metara vode. Svi slični požari ovih razmera gašeni su više dana, ali je jako teško upoređivati ih zbog raznolikosti i pristupačnosti terena na kojima su buktili, ali i vremenskim prilikama koje su ih pratile.

Petog decembra 2011. godine, oko 6:50 h Milun Ristanović, meštanin Gornje Badanje, sela na obroncima planine Cer, prijavio je požar. Intervencija se zavodi pod rednim brojem 1216/249. U akciji gašenja učestvuju vatrogasne jedinice iz Šapca, Loznice i Krupnja, sa ukupno 23 vatrogasca i 7 vatrogasnih vozila, a pomagali su im radnici Šumskog gazdinstva „Boranja“ i četiri vatrogasca Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Vidojevica“ iz Lešnice sa još jednim vatrogasnim vozilom. Gorelo je 30,63 hektara prema ocenama iz dokumenta koji nam je dostavljen br. 13771/2015-1 JP „Srbijašume“, odnosno 30 do 50 hektara kako se navodi u evidencionom listu događaja izdatom od strane MUP Republike Srbije – Sektora za vanredne situacije.

U arhivama se navodi da je 05.12.2011. maksimalna temperatura na planini Cer iznosila 9 stepeni celzijusa, a da se u toku noći i jutra spuštala i do ispod nule. Požar je dakle izbio nešto ranije od trenutka kada je prijavljen u ranim jutarnjim časovima i gotovo je nemoguće da je izbio bez uticaja ljudskog faktora, odnosno prirodnim putem.

Оd našeg izvora bliskog ekipi vatrogasaca koji su među prvim stigli na lice mesta, saznali smo da se ustvari radilo o dve lokacije na kojima je požar gašen, jedne u samom podnožju planine Cer i jedne na vrhu. Kako naš izvor navodi „moguće je da je prostor-površina između dva požara i iznosila oko 30 hektara, ali svakako nije gorela kompletna šuma na toj površini“.

Prema podacima iz MUP Republike Srbije – Sektora za vanredne situacije (evidencioni list događaja), požar ovakvog obima lokalizovan je istog dana oko 17 časova, a potpuno ugašen narednog dana u 7h, što znači da je požar koji je „besneo“ na 30 hektara šume, ugašen sa samo sedam vatrogasnih vozila bez pomoći iz vazduha za samo 24 časa sa neverovatno skromnih 35 kubnih metara vode.

Prilikom istraživanja stupili smo u kontakt sa Milunom Ristanovićem koga evidencioni list Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije navodi kao osobu koja je prijavila požar. Razgovor sa Ristanovićem obilovao je iznenađenjima, a on nam je potvrdio da je prijavio požar koji se prema njegovim tvrdnjama desio u julu mesecu, ali nikako u decembru.

Pored šuma nestaju i kamioni, stanovi...

Državna revizorska institucija u Izveštaju za 2013. godinu navodi da je Preduzeće, šumsko gazdinstvo „Boranja“ – Loznica, na dan 31.12.2013. godine iz poslovnih knjiga isknjižilo ukradeni kamion FAP 2635 B/45 invetarski broj 4957 i registarske tablice LO-034-BK u iznosu od 4.989.000 dinara, na teret rashoda bez odluke Nadzornog odbora Preduzeća. Takođe, šumsko gazdinstvo „Boranja“- Loznica poseduje stan u Valјevu u ulici Sinđelićeva broj 45-47 ukupne površine 80,77 m2, koji nije evidentiran u poslovnim knjigama.Ugovorom o udruživanju sredstava radi izgradnje stana zaklјučenog dana 03.03.2004. godine sa preduzećem „GATE“, Valјevo, utvrđena je ugovorena vrednost stana od 49.430 EUR u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate. U toku 2004. godine izvršena je otplata ugovorene vrednosti stana u celosti, odnosno u dinarskoj protivvrednosti u iznosu od 3.564.000 dinara. Dana 31.12.2004. godine stan u Valјevu u ulici Sinđelićeva broj 45-47 ukupne površine 80,77 m2 je isknjižen iz poslovnih knjiga Preduzeća.

___________

Zanimljivo je da se čak podaci iz istih izvora u različitim dokumentima ne poklapaju. Pa tako JP „Srbijašume“ u odgovoru  kažu da je prilikom požara došlo do oštećenja drvne mase u bruto iznosu od oko 5.900 kubnih metara, da bi u narednom dostavljenom dokumentu mesec dana kasnije  naveli da je u postupku sanacije posečeno ukupno 6.012,40 metara kubnih drveta.

U postupku sanacije opožarene površine koja je izvršena 2013. godine, prema dokumentu JP „Srbijašuma“, posečeno je ukupno 6.012,40 kubnih metara drveta, od čega 4.443,61 prostornog drveta što predstavlja skoro 7% ukupno posečenog drveta za 2013. godinu u ovom šumskom gazdinstvu i 1.568,79 kubnih metara tehničkog drveta što je 3,58% od ukupno posečenog tehničkog drveta.

Dana 18.06.2013. godine ŠG „Boranja“ sprovedi javnu licitaciju otvaranjem zatvorenih ponuda za prodaju drvnih sortimenata na panju sa opožarene površine u GJ „Cer-Vidojevica“ na osnovu koje je sa kupcem UUIŠ „Nategići“ iz Brštice zaključen kupoprodajni ugovor broj 7341 od 24.06.2013. godine. ŠG „Boranja“ štetu procenjuje na 10 miliona dinara, što bi značilo da je preko 6000 kubnih metara drveta prodato po približnoj  ceni od 1.663,33 dinara po kubnom metru. Trenutna cena drveta za grejnu sezonu u Loznici iznosi od 4000 do 4500 dinara po kubnom metru prostornog drveta.

Interesantno je napomenuti za ovaj period da je Vlada Republike Srbije dala saglasnost na Program poslovanja Preduzeća za 2013.godinu Rešenjem 05 broj 023-6620/2013-2 dana 25.08.2013. godine, što znači da do tada preduzeće nije imalo program poslovanja, pa se samim tim postavlja pitanje i na osnovu kog plana je sprovedena sanacija i prodaja gore pomenute drvne mase. Kako sami navode u svom odgovoru, ŠG „Boranja“ iz Loznice od Uprave za šume nije dobilo nikakva sredstva za sanaciju opožarene površine.

U Statističkom listu o evidentiranim događajima Sektora za vanredne situacije međutim stoji da „materijalna šteta ne postoji“, ali od Sektora nismo uspeli da dobijemo odgovor šta se u njihovom izveštaju tumači kao šteta. Dodatno zbunjuje podatak iz Evidencionog lista Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije da je  u požaru na Ceru bilo ugroženo 10 000 ari (100 hektara), da je spašeno 6000 ari (60 hektara), a da je požarom uništeno 4000 ari (40 hektara). Iz istog dokumenta vidimo da uprkos evidentiranoj šteti za ovaj događaj nije rađena operativna karta, kao ni analiza, nije utvrđeno kako je događaj izazvan, dok je uzrok događaja takođe nepoznat.  I pored svega navedenog u izveštaju Sektora za vanredne situacije stoji da uviđaj nije izvršen.

Iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije nisu želeli da odgovore na pitanje zbog čega nije rađena istraga za požar koji se desio u decembru mesecu.

Prema Nacionalnoj inventuri šuma Republike Srbije iz 2009. godine, 29,1% ukupne teritorije Srbije nalazi se pod šumom, što je daleko ispod evropskog proseka od 46%. Šumovitost jedne države od krucijalnog je značaja za stanje i kvalitet životne sredine u celini.

Istraživači : Ksenija Bošković i Nataša Milivojević

Autor : Miroslav Mijatović

*Svi navodi iz teksta ne predstavljaju stavove donatora Švedske Vlade i programskog partnera BOŠ, već su isključivo odgovornost istraživača PAKT-a i Ekološkog Udruženja "Rzav-God save Rzav"

0
0
0
s2sdefault

Na području Grada Loznice od 2010. godine Republička Direkcija za vode izdala je 11 rešenja o izdavanju vodne saglasnosti, za ukupno šest preduzeća iz Lozničkog kraja. Prema istraživanju PAKT-a, gotovo niti jedna izdata saglasnost nije poštovana od strane eksploatatora. Republički organi na postavljena pitanja odgovaraju „nemuštim jezikom“ i izgovore traže u nedostatku kadrova kada su inspekcijske službe u pitanju. A da li je sve baš tako ?

Eksploatatorima šljunka i peska iz rečnih korita važeći Zakon o vodama u članu 89. dozvoljava („obavezuje ih“!?) da svakog 5-og u mesecu prijave količinu iskopa za prethodni mesec, što je nesvojstven i retko viđen oblik poverenja države prema onima koji eksploatišu prirodna bogatstva koja pripadaju svim građanima Srbije. Nalazi do kojih su realizujući projekat „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ došli programski partneri PAKT i „Rzav-God save Rzav“ mogu se svrstati u domen „Verovali ili ne“, a jedan takav predstavljamo i u tekstu koji sledi, a koji na adekvatan način oslikava stanje u kojem se trenutno nalazi eksploatacija prirodni resursa u Srbiji.

Republička Direkcija za vode 18.08.2015. godine pod rednim brojem 317 izdala je Rešenje o izdavanju vodne saglasnosti Zanatskoj radnji „Đorđić iskop“ vlasnika Radivoja Đorđića iz Lipničkog Šora kod Loznice. Rešenjem, Direkcija utvrđuje da je Projekat eksploatacije rečnih nanosa iz inundacije reke Drine na lokaciji „Ada“ kod Loznice na katastarskim parcelama 14547/2 i 14544/2, urađen u skladu sa Rešenjem o izdavanju vodnih uslova ovog organa broj 325-05-707/2014-7 od 13.11.2014. godine. I sve navedeno ne bi predstavljalo nikakvu značajnu informaciju da se u pomenutom Rešenju ne navodi da će se eksploatacija vršiti na levoj obali reke Drine u količini od 25.388,90 m3. Ovo je inače jedino, od jedanaest izdatih rešenja, gde se količina iskopa navodi u decimalu, ali je na projektne istraživače poseban utisak ostavila informacija da će se eksploatacija obavaljati na levoj obali Drine, dakle u drugoj državi!

U pomenutom Rešenju, između ostalog stoji i da se ono izdaje na osnovu „Informacije o lokaciji“ koju je na zahtev Radivoja Đorđića izdalo Odeljenje za planiranje i izgradnju Gradske uprave grada Loznice. Istraživački tim PAKT-a došao je do pomenutog dokumenta u kojem se između ostalog navodi da su katastarske parcele 14544/2 i 14547/2 u sastavu Katastarske opštine Loznica i da se nalaze na potesu „Turski lokanj“, a ne „Ada“ kako se navodi u Rešenju Direkcije za vode. Dalje se u Informaciji navodi da su u pitanju parcele „ratarsko-stočarskog“ zemljišta, a između ostalog da je na tim parcelama „Predviđena izgradnja objekata kompatibilnih osnovnoj nameni za razvoj intenzivne ili ekološke poljoprivredne proizvodnje i to u okviru poljoprivrednog zemljišta“.

Skandalozno je da je Republička direkcija za vode i pored ovakve konstatacije u Informaciji o lokaciji izdala Đorđiću vodnu saglasnost bez predhodne saglasnosti Ministarstva poljoprivrede o prenameni poljoprivrednog zemljišta, čime je direktno oštećen budžet Grada Loznice. Međutim, istražujući dalje, projektni istraživači su otkrili da nije samo oštećen budžet lokalne samouprave u Loznici, već da se od ove Vodne saglasnosti ni u Republički budžet nije slio niti jedan dinar! U dokumentu koji smo dobili od Republičke direkcije za vode, vidi se spisak prihoda sa teritorije Grada Loznice, u kojem od svih eksploatatora jedino „Đorđić iskop“ nije prijavljivao nikakve iskope, pa se postavlja logično pitanje : „Zašto je tražena vodna saglasnost kada za više od godinu dana nije iskopan ni kubik šljunka i peska?“. Prostom pretragom preko portala GeoSrbija jasno se mogu uočiti pomenute parcele i krateri kao sa Meseca (vidi slike), a slučaj verovatno ne bi ni ugledao svetlost dana, da se na pomenutoj lokaciji „Turski lokanj“ nisu pojavili naslednici pojedinih parcela koji su bili šokirani stanjem čitavog terena od nekoliko desetina hektara.

Pošto iz Republičke direkcije za vode tvrde da su sputani Vladinom Uredbom o zabrani zapošljavanja i da i sami prepoznaju kadrovske nedostatke u inspekcijskoj službi, ostaje nejasno gde je iskopani, a neprijavljeni šljunak završio? Ako je firma „Đorđić iskop“ iskopani šljunak vraćala u Srbiju (što je manje verovatna opcija) za to je morala postojati evidencija na obližnjem carinskom prelazu „Šepak“ i inspekcijske službe bi lako mogle da dođu do stvarne količine iskopanog šljunka. Ipak, veća je verovatnoća da je iskopani šljunak završio na tržištu Bosne i Hercegovine, a „srećni“ eskploatator svestan činjenice da je van domašaja inspekcijskog nadzora u Srbiji, nije prijavljivao iskope, a pri tom nije plaćao ni carinu na uvoz robe u drugu državu, jer je faktički rudu i iskopavao u istoj.

Pitanja granica i razgraničenja, nisu pitanja kojima se bave pregovaračka Poglavlja za pristupanje Srbije Evropskoj Uniji. 

straživači : Ksenija Bošković i Nataša Milivojević

Autor : Miroslav Mijatović

*Svi navodi iz teksta ne predstavljaju stavove donatora Švedske Vlade i programskog partnera BOŠ, već su isključivo odgovornost istraživača PAKT-a i Ekološkog Udruženja "Rzav-God save Rzav"

 

 

0
0
0
s2sdefault

Ministarstvo životne sredine obaveštava javnost i zainteresovane organe i organizacije da je ovaj organ doneo rešenje kojim se određuje obim sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Rekonstrukcije proizvodnih agregata i pripadajuće opreme hidroelektrane Potpeć, instalisane snage 3 x 20 MW, na reci Lim, na KP 4026, 4027, 40284029 i 4032 KO Banja, SO Priboj i projekta izgradnje dodatnog agregata na hidroelektrani Potpeć instalisane snage 13,3 MW na reci Lim, na KP 4026, 4027, 4028, 4029, 4032 i 4042 KO Banja, SO Priboj, nosioca projekta JP ELEKTROPRIVREDA SRBIJE, Sektor za ključne investicione projekte iz Beograda, Carice Milice 2, zaveden pod brojem 353-02-01488/2017-16 od 21.06.2017.

Uvid u doneto rešenje može se izvršiti svakog radnog dana od 11-14 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Novom Beogradu, Omladinskih brigada 1, soba 426, kao i na službenom sajtu Ministarstva u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Zainteresovana javnost i nosilac projekta mogu izjaviti žalbu Vladi Republike Srbije na doneto rešenje, putem ovog organa, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.

0
0
0
s2sdefault

Studijska grupa iz Srbije, sastavljena od 12 predstavnika lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, medija i obrazovnih institucija posetila je nedavno Zagreb, Ivanić grad i Križevce i reciklirano imanje u Vukomeriću , koje je zamišljeno kao edukativni centar za permakulturu i tehnologije održivog razvoja.

Poseta Hrvatskoj deo je projekta Fridrich Ebert Fondacije na temu energetske zadruge i razvoj projekata energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije.


0
0
0
s2sdefault

U periodu od 16. do 18. jula održan je program obuke za medije i organizacije civilnog društva „Prirodni resursi i koruptivne prakse”  u organizaciji Podrinjskog Antikorupcijskog Tima i ekološkog udruženja „Rzav-God Save Rzav”. U Velikoj Reci nadomak Ljubovije u seoskom domaćinstvu „Drinski raj” diskutovalo se o načinima i tehnikama istraživanja, pravnoj regulativi i smernicama u daljem radu organizacija civilnog društva, medija i zainteresovanih aktivista u oblasti zaštite životne sredine.Detaljnije na linku

 

0
0
0
s2sdefault

Dokumentarni serijal „Zelena patrola na delu“ posetila je prošle nedelje Loznicu i tom prilikom imala je priliku da zabeleži aktivnosti koje su do sad u okviru projekta koji finansira Švedska realizovali „Podrinjski Antikorupcijski Tim“ iz Loznice i „Rzav – God save Rzav“ iz Arilja.

O nelegalnoj eksploataciji šljunka na reci Drini i njenom priobalju, osim predstavnika Podrinjskog antikorupcijskog tima, govorili su i oštećeni građani i odbornici skupštine Grada Loznice.

Oko 200 stranica prikupljene dokumentacije u okviru projekta „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ govori o bahatom ponašanju i bogaćenju firmi koje se bave eksploatacijom šljunka, dok država nije zainteresovana da na adekvatan način reši ovaj problem.

Od 2010. godine na području Grada Loznica izdato je 11 rešenja o izdavanju vodnih saglasnosti za eksploataciju šljunka i peska. Na spisku eksploatatora nalaze se sledeće firme: Stobex doo iz Loznice (od 2016. god. x2), MN doo iz Loznice (od 2011.,2012. i 2015. god), Đorđić iskop iz Lipničkog Šora (od 2015.), KATKOP sistem iz Loznice (od 2013. i 2015.ugovo), Munja kop iz Grnčare kod Loznice (od 2012. i 2014.) i SZR Acika Mrgud iz Osečine (od 2014.). Vodne saglasnosti Republička direkcija za vode izdaje u trajanju od dve godine, a za to vreme, eksploatatori bez ikakve adekvatne kontrole na mesečnom nivou sami prijavljuju koju količinu šljunka i peska su iskopali.

Pod kakvim okolnostima se odvija ovo istraživanje, govori i podatak da je ekipu dokumentarnog serijala sa sagovornicima, dok su snimali sekvence za dokumentarac u tome pokušao da spreči jedan od radnika preduzeća koje se bavi iskopom šljunka u priobalju Drine. Sve se međutim nakon kratke rasprave završilo u najboljem redu.

Projekat „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ se realizuje u sklopu projekta Beogradske otvorene škole " Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji“ koji podržava Švedska Vlada.

 

0
0
0
s2sdefault

Podrinjski Antikorupcijski Tim u saradnji sa "Rzav - God save Rzav" organizuje obuku za predstavnike organizacija civilnog društva i medija koji su angažovani u oblasti zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije.

Program obuke odvija se u sklopu projekta "Prirodni resursi i koruptivne prakse" koji realizuju u partnerstvu UG Podrinjski Antikorupcijski Tim i UG "Rzav - God save Rzav" uz podršku Beogradske otvorene škole (BOŠ) u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima u oblasti evropskih integracija.Više o pozivu na sledećem linku

 

0
0
0
s2sdefault

0
0
0
s2sdefault

Preko 15 predstavnika organizacija civilnog društva (OCD) i medija, u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), JE od ponedeljka 5. juna do 09. juna, posetilo je institucije EU u Briselu, u okviru studijskog putovanja na Programu podrške civilnom društvu i medijima u oblasti evropskih integracija. Studijsko putovanje je održano u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, koji podržava Švedska. Na koji način civilno društvo može da doprinese uključivanju građana u proces evropskih integracija i da li je politika proširenja usporila svoj ritam, kako se u srpskoj javnosti percipira, pitanja su koja su učesnici imali prilike da postave zvaničnicima EU. Iako evropski zvaničnici u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i pregovore o proširenju ističu da je proširenje i dalje jedan od prioriteta Evropske unije, u Misiji Republike Srbije pri Evropskoj uniji ističu da je proces proširenja znatno usporen, usled interne krize same Unije. Poglavlja 23, 24 i 35, koja se tiču vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom, ostaju glavna pregovaračka poglavlja. Brzina pregovora jedne zemlje kandidata ne utiče na druge, niti je cilj EU da sve zemlje Balkana istovremeno uđu u Evropsku uniju. Stoga, brzina kojom će Srbija ući u EU ne zavisi od suseda koji takođe pregovaraju, već od same Srbije, kako su istakli u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i pregovore o proširenju. Vrlo je često slučaj da Srbija nema spremne pregovaračke pozicije za određena poglavlja, te je zato otvoreno svega nekoliko poglavlja iako pregovori traju od januara 2014. godine. Za određena poglavlja, poput poglavlja 27 koje se tiče životne sredine, Srbija će morati da uloži ogromna novčana sredstva, ali će EU prolongirati rok za primenu pravnih tekovina EU, u vezi sa ovim poglavljem, i nakon perioda kada Srbija postane članica EU. Učesnici studijskog putovanja, koji dolaze iz 15 lokalnih OCD i medija, dostaviće alternativne izveštaje Briselu, imajući u vidu da se na proleće 2018. očekuje naredni Izveštaj o napretku Srbije. Zaključak posete Briselu je da Srbija ima jednak izazov kao i sama EU da gradi poverenje građana u demokratiju i institucije, a ono se može graditi samo kroz dijalog na lokalu u kom ključnu ulogu imaju OCD i mediji.
0
0
0
s2sdefault

Preko 30 predstavnika iz petnaest organizacija civilnog društva i medija, u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), od ponedeljka 22. maja, radilo je sa najboljim stručnjacima iz oblasti evropskih integracija, u okviru obuke „Jačanje programskih partnera za učešće u novom kontekstu evropskih integracija”. Obuka je održana u periodu 22-26. maja u Zrenjaninu. Neka od gorućih pitanja u procesu pristupanja EU, poput onih kako će se standardi i pravo Evropske unije primeniti na lokalnom nivou, na koji način građani mogu da učestvuju i daju svoj doprinos, koja je uloga medija u procesu pristupnih pregovora učesnici su razmatrali sa Tanjom Miščević, šeficom Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU, Srđanom Majstorovićem, zamenikom direktora Vladine Kancelarije za evropske integracije i mnogim drugim stručnjacima. Mnogi ocenjuju trenutnu situaciju kao izmenu politike EU prema Srbiji i tzv. pristup stabilokratije, a na uštrb razvoja demokratije. Koja je pregovaračka pozicija Srbije u trenutnom kontekstu i na koji način civilno društvo pronalazi svoju ulogu, okupljeni su, između ostalog, diskutovali i sa Tanjom Miščević, koja je istakla da ne postoji moderna, demokratska i razvijena evropska država čiji se građani ne pitaju i odlučuju o bitnim temama, stoga je glavni preduslov za Srbiju i proces pregovora koji država trenutno vodi, upravo uključivanje građana u demokratske procese. Iako „najskuplje poglavlje“, odnosno životna sredina, još uvek nije otvoreno, civilno društvo uveliko priprema preporuke za usklađivanje standarda Srbije sa EU, imajući u vidu značaj ove teme i loše stanje u Srbiji u ovoj oblasti. Skup je obeležila i diskusija o javnim nabavkama, borbi protiv korupcije, dečijim pravima i ruralnom razvoju, te stanju u Srbiji u ovim oblastima. Između 60 i 80 % propisa Evropske unije sprovodi na lokalnom nivou, a upravo je lokalna samouprava najmanje uključena u pristupne pregovore Srbije sa EU – jedna je od poruka ovog skupa, a upravo se u tome nalazi i potreba za ovakvim projektom, čiji je cilj da proces evropskih integracija spusti na lokalni nivo, kroz javnu debatu i veće učešće civilnog društva. Izazovi za Srbiju tek predstoje, pa je stoga od krucijalnog značaja učiniti proces evropskih integracija otvorenim za sve građane i tu civilno društvo pronalazi svoju ulogu i osnovni zadatak. U cilju doprinosa evropskim integracijama i demokratskom razvoju u Srbiji, BOŠ i partnerske organizacije civilnog društva i mediji zagovaraće unapređenje javnih politika u Srbiji i usklađivanje sa standardima i pravom EU. Obuka je održana u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, koji podržava Švedska. 

0
0
0
s2sdefault

Prva od četiri obuke za jačanje kapaciteta programskih partnera na projektu Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji (CS4EU), održana je od srede, 10. maja do petka, 12. maja 2017. godine u prostorijama Beogradske otvorene škole. Tokom trodnevne obuke, učesnici su diskutovali o zajedničkim ciljevima oko kojih ih je okupio projekat, mogućnostima za saradnju i prostoru za ostvarenje što boljih rezultata na ovom projektu. Pored trenerskog tima iz BOŠ-a, za program su bile zadužene i predavačice: Sanja Nikolin za temu strateškog planiranja i upravljanja organizacijama civilnog društva i medijima, Nadežda Milenković, marketing ekspertkinja sa kojom su učesnici obuke razgovarali o načinima komuniciranja evropske integracije i Ivana Đurić koja je predstavila svoje dvadesetogodišnje iskustvo rada u javnog upravi i na reformama koje su deo evrointegracija. Projekat Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji ima za cilj da kroz projektnu i institucionalnu podršku organizacijama civilnog društva i medijima, podrži njihovo aktivnije učešće u procesu pristupanja Srbije EU. BOŠ na ovom projektu ima 15 partnera iz Subotice, Novog Sada, Beograda, Niša, Prijepolja, Prokuplja, Užica, Loznice, Arilja, Majdanpeka koje kroz projekte žele da zajednički doprinesu evropskim integracijama i demokratskom razvoju u Srbiji putem jačanja uloge civilnog društva i medija. Realizaciju projekta podržala je Švedska.
0
0
0
s2sdefault

''Ljudi nama to ne treba!'' je prilog snimljen u okviru serijala ''Zelena patrola na delu'' Vojvođanske Zelene inicijative, o posledicama izgradnje hidroakumulacije ''Svračkovo'', sa analizom nepotpune Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

0
0
0
s2sdefault