Na području Grada Loznice od 2010. godine Republička Direkcija za vode izdala je 11 rešenja o izdavanju vodne saglasnosti, za ukupno šest preduzeća iz Lozničkog kraja. Prema istraživanju PAKT-a, gotovo niti jedna izdata saglasnost nije poštovana od strane eksploatatora. Republički organi na postavljena pitanja odgovaraju „nemuštim jezikom“ i izgovore traže u nedostatku kadrova kada su inspekcijske službe u pitanju. A da li je sve baš tako ?

Eksploatatorima šljunka i peska iz rečnih korita važeći Zakon o vodama u članu 89. dozvoljava („obavezuje ih“!?) da svakog 5-og u mesecu prijave količinu iskopa za prethodni mesec, što je nesvojstven i retko viđen oblik poverenja države prema onima koji eksploatišu prirodna bogatstva koja pripadaju svim građanima Srbije. Nalazi do kojih su realizujući projekat „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ došli programski partneri PAKT i „Rzav-God save Rzav“ mogu se svrstati u domen „Verovali ili ne“, a jedan takav predstavljamo i u tekstu koji sledi, a koji na adekvatan način oslikava stanje u kojem se trenutno nalazi eksploatacija prirodni resursa u Srbiji.

Republička Direkcija za vode 18.08.2015. godine pod rednim brojem 317 izdala je Rešenje o izdavanju vodne saglasnosti Zanatskoj radnji „Đorđić iskop“ vlasnika Radivoja Đorđića iz Lipničkog Šora kod Loznice. Rešenjem, Direkcija utvrđuje da je Projekat eksploatacije rečnih nanosa iz inundacije reke Drine na lokaciji „Ada“ kod Loznice na katastarskim parcelama 14547/2 i 14544/2, urađen u skladu sa Rešenjem o izdavanju vodnih uslova ovog organa broj 325-05-707/2014-7 od 13.11.2014. godine. I sve navedeno ne bi predstavljalo nikakvu značajnu informaciju da se u pomenutom Rešenju ne navodi da će se eksploatacija vršiti na levoj obali reke Drine u količini od 25.388,90 m3. Ovo je inače jedino, od jedanaest izdatih rešenja, gde se količina iskopa navodi u decimalu, ali je na projektne istraživače poseban utisak ostavila informacija da će se eksploatacija obavaljati na levoj obali Drine, dakle u drugoj državi!

U pomenutom Rešenju, između ostalog stoji i da se ono izdaje na osnovu „Informacije o lokaciji“ koju je na zahtev Radivoja Đorđića izdalo Odeljenje za planiranje i izgradnju Gradske uprave grada Loznice. Istraživački tim PAKT-a došao je do pomenutog dokumenta u kojem se između ostalog navodi da su katastarske parcele 14544/2 i 14547/2 u sastavu Katastarske opštine Loznica i da se nalaze na potesu „Turski lokanj“, a ne „Ada“ kako se navodi u Rešenju Direkcije za vode. Dalje se u Informaciji navodi da su u pitanju parcele „ratarsko-stočarskog“ zemljišta, a između ostalog da je na tim parcelama „Predviđena izgradnja objekata kompatibilnih osnovnoj nameni za razvoj intenzivne ili ekološke poljoprivredne proizvodnje i to u okviru poljoprivrednog zemljišta“.

Skandalozno je da je Republička direkcija za vode i pored ovakve konstatacije u Informaciji o lokaciji izdala Đorđiću vodnu saglasnost bez predhodne saglasnosti Ministarstva poljoprivrede o prenameni poljoprivrednog zemljišta, čime je direktno oštećen budžet Grada Loznice. Međutim, istražujući dalje, projektni istraživači su otkrili da nije samo oštećen budžet lokalne samouprave u Loznici, već da se od ove Vodne saglasnosti ni u Republički budžet nije slio niti jedan dinar! U dokumentu koji smo dobili od Republičke direkcije za vode, vidi se spisak prihoda sa teritorije Grada Loznice, u kojem od svih eksploatatora jedino „Đorđić iskop“ nije prijavljivao nikakve iskope, pa se postavlja logično pitanje : „Zašto je tražena vodna saglasnost kada za više od godinu dana nije iskopan ni kubik šljunka i peska?“. Prostom pretragom preko portala GeoSrbija jasno se mogu uočiti pomenute parcele i krateri kao sa Meseca (vidi slike), a slučaj verovatno ne bi ni ugledao svetlost dana, da se na pomenutoj lokaciji „Turski lokanj“ nisu pojavili naslednici pojedinih parcela koji su bili šokirani stanjem čitavog terena od nekoliko desetina hektara.

Pošto iz Republičke direkcije za vode tvrde da su sputani Vladinom Uredbom o zabrani zapošljavanja i da i sami prepoznaju kadrovske nedostatke u inspekcijskoj službi, ostaje nejasno gde je iskopani, a neprijavljeni šljunak završio? Ako je firma „Đorđić iskop“ iskopani šljunak vraćala u Srbiju (što je manje verovatna opcija) za to je morala postojati evidencija na obližnjem carinskom prelazu „Šepak“ i inspekcijske službe bi lako mogle da dođu do stvarne količine iskopanog šljunka. Ipak, veća je verovatnoća da je iskopani šljunak završio na tržištu Bosne i Hercegovine, a „srećni“ eskploatator svestan činjenice da je van domašaja inspekcijskog nadzora u Srbiji, nije prijavljivao iskope, a pri tom nije plaćao ni carinu na uvoz robe u drugu državu, jer je faktički rudu i iskopavao u istoj.

Pitanja granica i razgraničenja, nisu pitanja kojima se bave pregovaračka Poglavlja za pristupanje Srbije Evropskoj Uniji. 

straživači : Ksenija Bošković i Nataša Milivojević

Autor : Miroslav Mijatović

*Svi navodi iz teksta ne predstavljaju stavove donatora Švedske Vlade i programskog partnera BOŠ, već su isključivo odgovornost istraživača PAKT-a i Ekološkog Udruženja "Rzav-God save Rzav"

 

 

0
0
0
s2sdefault

Ministarstvo životne sredine obaveštava javnost i zainteresovane organe i organizacije da je ovaj organ doneo rešenje kojim se određuje obim sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Rekonstrukcije proizvodnih agregata i pripadajuće opreme hidroelektrane Potpeć, instalisane snage 3 x 20 MW, na reci Lim, na KP 4026, 4027, 40284029 i 4032 KO Banja, SO Priboj i projekta izgradnje dodatnog agregata na hidroelektrani Potpeć instalisane snage 13,3 MW na reci Lim, na KP 4026, 4027, 4028, 4029, 4032 i 4042 KO Banja, SO Priboj, nosioca projekta JP ELEKTROPRIVREDA SRBIJE, Sektor za ključne investicione projekte iz Beograda, Carice Milice 2, zaveden pod brojem 353-02-01488/2017-16 od 21.06.2017.

Uvid u doneto rešenje može se izvršiti svakog radnog dana od 11-14 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Novom Beogradu, Omladinskih brigada 1, soba 426, kao i na službenom sajtu Ministarstva u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Zainteresovana javnost i nosilac projekta mogu izjaviti žalbu Vladi Republike Srbije na doneto rešenje, putem ovog organa, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.

0
0
0
s2sdefault


0
0
0
s2sdefault

Studijska grupa iz Srbije, sastavljena od 12 predstavnika lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, medija i obrazovnih institucija posetila je nedavno Zagreb, Ivanić grad i Križevce i reciklirano imanje u Vukomeriću , koje je zamišljeno kao edukativni centar za permakulturu i tehnologije održivog razvoja.

Poseta Hrvatskoj deo je projekta Fridrich Ebert Fondacije na temu energetske zadruge i razvoj projekata energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije.


0
0
0
s2sdefault

U periodu od 16. do 18. jula održan je program obuke za medije i organizacije civilnog društva „Prirodni resursi i koruptivne prakse”  u organizaciji Podrinjskog Antikorupcijskog Tima i ekološkog udruženja „Rzav-God Save Rzav”. U Velikoj Reci nadomak Ljubovije u seoskom domaćinstvu „Drinski raj” diskutovalo se o načinima i tehnikama istraživanja, pravnoj regulativi i smernicama u daljem radu organizacija civilnog društva, medija i zainteresovanih aktivista u oblasti zaštite životne sredine.Detaljnije na linku

 

0
0
0
s2sdefault

Dokumentarni serijal „Zelena patrola na delu“ posetila je prošle nedelje Loznicu i tom prilikom imala je priliku da zabeleži aktivnosti koje su do sad u okviru projekta koji finansira Švedska realizovali „Podrinjski Antikorupcijski Tim“ iz Loznice i „Rzav – God save Rzav“ iz Arilja.

O nelegalnoj eksploataciji šljunka na reci Drini i njenom priobalju, osim predstavnika Podrinjskog antikorupcijskog tima, govorili su i oštećeni građani i odbornici skupštine Grada Loznice.

Oko 200 stranica prikupljene dokumentacije u okviru projekta „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ govori o bahatom ponašanju i bogaćenju firmi koje se bave eksploatacijom šljunka, dok država nije zainteresovana da na adekvatan način reši ovaj problem.

Od 2010. godine na području Grada Loznica izdato je 11 rešenja o izdavanju vodnih saglasnosti za eksploataciju šljunka i peska. Na spisku eksploatatora nalaze se sledeće firme: Stobex doo iz Loznice (od 2016. god. x2), MN doo iz Loznice (od 2011.,2012. i 2015. god), Đorđić iskop iz Lipničkog Šora (od 2015.), KATKOP sistem iz Loznice (od 2013. i 2015.ugovo), Munja kop iz Grnčare kod Loznice (od 2012. i 2014.) i SZR Acika Mrgud iz Osečine (od 2014.). Vodne saglasnosti Republička direkcija za vode izdaje u trajanju od dve godine, a za to vreme, eksploatatori bez ikakve adekvatne kontrole na mesečnom nivou sami prijavljuju koju količinu šljunka i peska su iskopali.

Pod kakvim okolnostima se odvija ovo istraživanje, govori i podatak da je ekipu dokumentarnog serijala sa sagovornicima, dok su snimali sekvence za dokumentarac u tome pokušao da spreči jedan od radnika preduzeća koje se bavi iskopom šljunka u priobalju Drine. Sve se međutim nakon kratke rasprave završilo u najboljem redu.

Projekat „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ se realizuje u sklopu projekta Beogradske otvorene škole " Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji“ koji podržava Švedska Vlada.

 

0
0
0
s2sdefault

Podrinjski Antikorupcijski Tim u saradnji sa "Rzav - God save Rzav" organizuje obuku za predstavnike organizacija civilnog društva i medija koji su angažovani u oblasti zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije.

Program obuke odvija se u sklopu projekta "Prirodni resursi i koruptivne prakse" koji realizuju u partnerstvu UG Podrinjski Antikorupcijski Tim i UG "Rzav - God save Rzav" uz podršku Beogradske otvorene škole (BOŠ) u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima u oblasti evropskih integracija.Više o pozivu na sledećem linku

 

0
0
0
s2sdefault

0
0
0
s2sdefault

Preko 15 predstavnika organizacija civilnog društva (OCD) i medija, u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), JE od ponedeljka 5. juna do 09. juna, posetilo je institucije EU u Briselu, u okviru studijskog putovanja na Programu podrške civilnom društvu i medijima u oblasti evropskih integracija. Studijsko putovanje je održano u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, koji podržava Švedska. Na koji način civilno društvo može da doprinese uključivanju građana u proces evropskih integracija i da li je politika proširenja usporila svoj ritam, kako se u srpskoj javnosti percipira, pitanja su koja su učesnici imali prilike da postave zvaničnicima EU. Iako evropski zvaničnici u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i pregovore o proširenju ističu da je proširenje i dalje jedan od prioriteta Evropske unije, u Misiji Republike Srbije pri Evropskoj uniji ističu da je proces proširenja znatno usporen, usled interne krize same Unije. Poglavlja 23, 24 i 35, koja se tiču vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom, ostaju glavna pregovaračka poglavlja. Brzina pregovora jedne zemlje kandidata ne utiče na druge, niti je cilj EU da sve zemlje Balkana istovremeno uđu u Evropsku uniju. Stoga, brzina kojom će Srbija ući u EU ne zavisi od suseda koji takođe pregovaraju, već od same Srbije, kako su istakli u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i pregovore o proširenju. Vrlo je često slučaj da Srbija nema spremne pregovaračke pozicije za određena poglavlja, te je zato otvoreno svega nekoliko poglavlja iako pregovori traju od januara 2014. godine. Za određena poglavlja, poput poglavlja 27 koje se tiče životne sredine, Srbija će morati da uloži ogromna novčana sredstva, ali će EU prolongirati rok za primenu pravnih tekovina EU, u vezi sa ovim poglavljem, i nakon perioda kada Srbija postane članica EU. Učesnici studijskog putovanja, koji dolaze iz 15 lokalnih OCD i medija, dostaviće alternativne izveštaje Briselu, imajući u vidu da se na proleće 2018. očekuje naredni Izveštaj o napretku Srbije. Zaključak posete Briselu je da Srbija ima jednak izazov kao i sama EU da gradi poverenje građana u demokratiju i institucije, a ono se može graditi samo kroz dijalog na lokalu u kom ključnu ulogu imaju OCD i mediji.
0
0
0
s2sdefault

Preko 30 predstavnika iz petnaest organizacija civilnog društva i medija, u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), od ponedeljka 22. maja, radilo je sa najboljim stručnjacima iz oblasti evropskih integracija, u okviru obuke „Jačanje programskih partnera za učešće u novom kontekstu evropskih integracija”. Obuka je održana u periodu 22-26. maja u Zrenjaninu. Neka od gorućih pitanja u procesu pristupanja EU, poput onih kako će se standardi i pravo Evropske unije primeniti na lokalnom nivou, na koji način građani mogu da učestvuju i daju svoj doprinos, koja je uloga medija u procesu pristupnih pregovora učesnici su razmatrali sa Tanjom Miščević, šeficom Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU, Srđanom Majstorovićem, zamenikom direktora Vladine Kancelarije za evropske integracije i mnogim drugim stručnjacima. Mnogi ocenjuju trenutnu situaciju kao izmenu politike EU prema Srbiji i tzv. pristup stabilokratije, a na uštrb razvoja demokratije. Koja je pregovaračka pozicija Srbije u trenutnom kontekstu i na koji način civilno društvo pronalazi svoju ulogu, okupljeni su, između ostalog, diskutovali i sa Tanjom Miščević, koja je istakla da ne postoji moderna, demokratska i razvijena evropska država čiji se građani ne pitaju i odlučuju o bitnim temama, stoga je glavni preduslov za Srbiju i proces pregovora koji država trenutno vodi, upravo uključivanje građana u demokratske procese. Iako „najskuplje poglavlje“, odnosno životna sredina, još uvek nije otvoreno, civilno društvo uveliko priprema preporuke za usklađivanje standarda Srbije sa EU, imajući u vidu značaj ove teme i loše stanje u Srbiji u ovoj oblasti. Skup je obeležila i diskusija o javnim nabavkama, borbi protiv korupcije, dečijim pravima i ruralnom razvoju, te stanju u Srbiji u ovim oblastima. Između 60 i 80 % propisa Evropske unije sprovodi na lokalnom nivou, a upravo je lokalna samouprava najmanje uključena u pristupne pregovore Srbije sa EU – jedna je od poruka ovog skupa, a upravo se u tome nalazi i potreba za ovakvim projektom, čiji je cilj da proces evropskih integracija spusti na lokalni nivo, kroz javnu debatu i veće učešće civilnog društva. Izazovi za Srbiju tek predstoje, pa je stoga od krucijalnog značaja učiniti proces evropskih integracija otvorenim za sve građane i tu civilno društvo pronalazi svoju ulogu i osnovni zadatak. U cilju doprinosa evropskim integracijama i demokratskom razvoju u Srbiji, BOŠ i partnerske organizacije civilnog društva i mediji zagovaraće unapređenje javnih politika u Srbiji i usklađivanje sa standardima i pravom EU. Obuka je održana u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, koji podržava Švedska. 

0
0
0
s2sdefault

Prva od četiri obuke za jačanje kapaciteta programskih partnera na projektu Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji (CS4EU), održana je od srede, 10. maja do petka, 12. maja 2017. godine u prostorijama Beogradske otvorene škole. Tokom trodnevne obuke, učesnici su diskutovali o zajedničkim ciljevima oko kojih ih je okupio projekat, mogućnostima za saradnju i prostoru za ostvarenje što boljih rezultata na ovom projektu. Pored trenerskog tima iz BOŠ-a, za program su bile zadužene i predavačice: Sanja Nikolin za temu strateškog planiranja i upravljanja organizacijama civilnog društva i medijima, Nadežda Milenković, marketing ekspertkinja sa kojom su učesnici obuke razgovarali o načinima komuniciranja evropske integracije i Ivana Đurić koja je predstavila svoje dvadesetogodišnje iskustvo rada u javnog upravi i na reformama koje su deo evrointegracija. Projekat Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji ima za cilj da kroz projektnu i institucionalnu podršku organizacijama civilnog društva i medijima, podrži njihovo aktivnije učešće u procesu pristupanja Srbije EU. BOŠ na ovom projektu ima 15 partnera iz Subotice, Novog Sada, Beograda, Niša, Prijepolja, Prokuplja, Užica, Loznice, Arilja, Majdanpeka koje kroz projekte žele da zajednički doprinesu evropskim integracijama i demokratskom razvoju u Srbiji putem jačanja uloge civilnog društva i medija. Realizaciju projekta podržala je Švedska.
0
0
0
s2sdefault

''Ljudi nama to ne treba!'' je prilog snimljen u okviru serijala ''Zelena patrola na delu'' Vojvođanske Zelene inicijative, o posledicama izgradnje hidroakumulacije ''Svračkovo'', sa analizom nepotpune Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

0
0
0
s2sdefault