Kao deo aktivnosti projekta  ''Snaga zajednice-Unapređenje kapaciteta civilnog društva u zaštiti životne sredine i prirodnih resursa'', koji realizuje ekološko udruženje,  u periodu od 27.-30. jula  i 16.-18 avgusta su održana dva istraživačka kampa biljnog i životinjskog sveta na slivu Velikog Rzava, na potesu Svračkovo-Roge, upravo na delu Velikog Rzava na kome je planirana izgradnja HE ''Svračkovo'', kao i na potesu Drežnik-Orlovača, na kojima su učestvovali studenti Naučno-istraživačkog društva studenata biologije i ekologije ''Josif Pančić'' Biološkog fakulteta u Novom Sadu, i biološkog udruženja ''Sava Petrović'', iz Niša.

Obzirom da sliv Velikog Rzava i dan danas nije zakonski definisan, čime se, pored potpune devastacije prirode na potesu Roge-Svračkovo usled izgradnje hidroakumulacije, ostvaruje mogućnost i za razne neekološke radnje koje vrše uništenje reke i priobalja, živog sveta u reci, ribljeg fonda krivolovom, kao i ilegalne eksploatacije šljunka i peska, Naučno-istraživački kampovi su imali za cilj valorizaciju prirodnih vrednosti i biodiverziteta Velikog Rzava, kao osnove za izradu studije prethodne zaštite.

Rezultati Naučno-istraživačkih kampova u Izveštaju ''Veliki Rzav 2017'', će biti iskorišćeni u budućem postupku zaštite istraživanog područja, što je i predviđeno programom Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Prostornim planom opštine Arilje, kao i Studijom o proceni uticaja HE ''Svračkovo'' na životnu sredinu, za koju je Investitor bio u obavezi da izvrši pre početka izgradnje hidroakumulacije.

Izveštaj ''Veliki Rzav 2017'' je nastao u sklopu projekta koji ekološko udruženje ''Rzav'' realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru CO-SEED programa ''Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj'', koji finansira Evropska unija, i saradnji sa udruženjem ''Čuvari prirode''. 

Sadržaj Izveštaja je isključiva odgovornost autora i ne predstavlja stavove projektnog tima, niti odražava mišljenja i stavove Evropske unije. 

ПРЕУЗМИ ДОКУМЕНТ-ИЗВЕШТАЈ

0
0
0
s2sdefault

U ''Izveštaju o (ne)napretku'' Srbije u Poglavlju 27, u delu o provođenju propisa u oblasti ''Kvalitet voda'', našli su se i rezultati istraživanja koje su Podrinjski antikorupcijski tim, i Ekološko udruženje ''Rzav-God Save Rzav'', sproveli u sklopu projekta ''Prirodni resursi i koruptivne prakse'', a koji se odnose na probleme u primeni i sprovođenju planskih i zakonskih dokumenata u oblasti upravljanja vodama. Samo neki od njih su:

  • Kriterijumi za odlučivanje o eksploatacijama su izrazito niski. Bez obzira na očigledni uticaj na vodne i prirodne resurse, prolaznost zahteva je veoma visoka. Prema raspoloživim informacijama, ne postoji primer eksploatacije šljunka za koju je rađena studija procene uticaja na životnu sredinu;
  • nedostatak i slab kvalitet inspekcijske kontrole korisnika šljunkara;
  • neadekvatno prijavljivanje iskopanih količina (korisnici sami prijavljuju količine), pa to prouzrokuje neodgovarajuću naplatu taksi za korišćenje javnih dobara; 
  • nepoštovanje propisanih uslova (vodni uslovi, uslovi zaštite prirode). 

Promocija petog godišnjeg Izveštaja Koalicije 27 o napretku Srbije u poglavlju 27, ove godine simbolično nazvanog "Izveštaj o (ne)napretku", održana je u ponedeljak, 14. maja, u Botaničkoj bašti Jevremovac u Beogradu. Promociji su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Delegacije Evropske unije u Srbiji, civilnog društva i medija. Ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan i državni sekretar Ivan Karić, učestvovali su u diskusiji organizovanoj u sklopu promocije Izveštaja.

Opširnije o predstavljanju Izveštaja Koalicije 27 o napretku Srbije u Poglavlju 27, OVDE

 

 

 

0
0
0
s2sdefault

„Prijavi ekološki problem“ je aplikacija koja treba da na jednom mestu objedini ekološke krizne tačke u Srbiji i ponudi mogućnost zainteresovanim da bez instalacije prijave ekološki problem u svojoj bližoj okolini, tako što će uočeni problem fotografisati, u ponuđenoj opciji dodati naziv i opis problema, a na GPRS mapi obeležiti markerom lokaciju prijavljenog problema. Nakon toga organizacije PAKT, RZAV i Koalicija ekoloških udruženja jugozapadne Srbije proveravaće i ukazivati nadležnim institucijama na probleme i izveštavati javnost i podnosioca prijave o toku rešavanja istih.

Na ponuđenoj aplikaciji zainteresovani građani i organizacije mogu prijavljivati postojanje: divljih deponija, zagađenje vode, nelegalne eksploatacije prirodnih dobara, izgradnja mini hidroelektrana, nelegalan lov ptica i divljači, nelegalan izlov ribe, požare i nelegalne seče šuma, postojanje opasnih materija, korupciju u životnoj sredini itd. i to na celoj teritoriji Republike Srbije.

Na ovaj način, građani će se ohrabriti da šire informacije i ukazuju na ugrožavanje životne sredine u lokalnim sredinama, i daju konkretan doprinos u težnji ka nultoj toleranciji na korupciju u oblasti životne sredine, samim tim i smanjenju značajnih ulaganja koja su potrebna za dostizanje standarda Evropske unije.

Aplikacija „Prijavi ekološki problem“ nastala je u okviru projekta koji se u drugoj godini realizacije zove „Razvoj antikorupcijskih mehanizama u oblasti zaštite životne sredine“. Projekat koji u partnerstvu realizuju Pakt iz Loznice i Rzav iz Arilja podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

0
0
0
s2sdefault

A group of 100 activists and members of different rafting clubs from Serbia, Bosnia-Herzegovina, Montenegro, took a raft down the Veliki Rzav river. We have held a regatta annually since 2013 but this year we expand it and use the occasion to deliver a more direct political message to politicians and investors to keep their hands off our rivers. The occasion was perfect and we used it to create short video-clips and photos with activists and recreational rafters holding banners or making statements, that we were used in the framework of the campaign.

VI International regatta was supported by Het Actiefonds as a part of project ''Campaign of the protection of river in Serbia'' 

0
0
0
s2sdefault

TV 5 Uzice ''News''

0
0
0
s2sdefault

Konsultativni sastanak pod nazivom “Obnovljivi izvori energije i zaštita prirodnih resursa” održan je u Arilju, u petak 20. aprila. Sastanku, održanom u hotelu “Mlinarev san”, prisustvovale su organizacije civilnog društva, stručnjaci i aktivisti za zaštitu životne sredine iz Arilja, Jošaničke banje, Prijepolja, Priboja, Loznice, Valjeva, Zavidovića (BiH) i Beograda. Pored njih, sastanku su prisustvovali i predstavnici medija: Centra za istraživačko novinarstvo Srbije CINS, Radio Beograda 2, kao i dopisništva Slobodne Evrope iz BiH. Tema sastanka bili su projekti izgradnje mini-hidrocentrala, njihov uticaj na prirodne resurse, kao i iskustva prisutnih predstavnika civilnog društva u korišćenju dostupnih mehanizama učešća javnosti radizalaganja za zaštitu prirode i očuvanje prirodnih resursa.

 

Konsultativni sastanak je organizovala Beogradska otvorena škola, Ekološko udruženje „Rzav – God save Rzav“, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Svetski fond za prirodu – WWF.

Sastanak je organizovan u okviru projekta „CO-SEED – Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj“, koji je podržan od strane Evropske unije.

0
0
0
s2sdefault

Radio Beograd 2 i Pokret gorana Vojvodine, zajednički organizuju akciju „Tražimo zagađivača godine i zaštitnike životne sredine“. Reč je o najvećoj i najstarijoj ekološkoj akciji u Srbiji, koja traje 35 godina. Pokrenuli su je i organizovali 1983. godine Ekološki magazin „Čekajući vetar“ Radio Beograda 2 i Društvo za čistoću vazduha Srbije. Pokret gorana Vojvodine akciji pridružio se 2010. godine. Akcija se odvija tokom cele godine, a završna manifestacija održava se krajem aprila u Sremskim Karlovcima.
Cilj akcije je istovremeno nagrađivanje napora pojedinaca ili kolektiva, u očuvanju i unapređenju životne sredine i ukazivanje na subjekte i pojave koje utiču i dovode do njene degradacije. Žiri, Radio Beograda 2 i Pokreta gorana Vojvodine primenjuje vrednosna merila, procenjujući konkretan učinak kandidata u neposrednoj praksi, odnosno ubedljivost i značaj njihovog delovanja na razvijanje ekološke svesti putem masovnih medija, interneta, predavanja, kampanja i ekološko-umetničkih projekata.
Sadašnji organizatori su ovom akcijom značajno doprineli podizanju svesti o potrebi zaštite, očuvanja i unapređenja prirodnog okruženja u našoj zemlji. Posebno je dodela „CRNOG LISTA“ uticala na ponašanje dotadašnjih zagađivača, od kojih su neki posebnim angažovanjem, u relativno kratkom razdoblju, za dve-tri godine, postali dobitnici „Zelenog lista“.
U akciji mogu učestvovati svi zainteresovani građani: pojedinci, novinari, udruženja, organizacije, institucije i drugi, tako što će popuniti PRIJAVNE FORMULARE, koji su dostupni dnu teksta. Popunjeni aplikacioni fomulari se primaju na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. zaključno sa 15. aprilom 2018. godine.
Završna svečanost, na kojoj će biti uručeno 10 povelja „Zeleni list“ zaštitnicima životne sredine i jedna povelja „Crni list“ zagađivaču godine (za godinu 2017.) održaće se 24. aprila 2018. u Sremskim Karlovcima.

Molimo predstavnike medija koji su zainteresovani da daju podršku ovoj akciji da na svojim sajtovima ponude formular (koji vam prilažemo uz ovo obaveštenje), kako bi žiri dobio što veći broj dobro osmišljenih nominacija iz cele zemlje, kao i da sami predlože kandidate za povelje „Zeleni list“ i „Crni list“.

Prijava Zeleni list

Prijava Crni list

0
0
0
s2sdefault

   Autor fotografije Nataša Milivojević

Odbor za privredu i finansije  Vlade Republike Srbije, na sednici od 9.marta 2018. godine, usvojio je Program javne rasprave na Nacrt zakona o klimatskim promenama.

U skladu sa navedenim programom, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o klimatskim promenama, sa ciljem prikupljanja komentara i sugestija koji će dodatno unaprediti postojeći tekst Nacrta zakona. Zbog toga Ministarstvo zaštite životne sredine poziva sve zainteresovane strane da učestvuju u postupku javne rasprave u periodu od 15. marta do 20. aprila 2018. godine. Svoje komentare i sugestije možete poslati na OBRASCU na adresu: danijela.bozanic[at]ekologija.gov.rs .

Nakon javne rasprave Ministarstvo će analizirati sve primedbe, komentare i sugestije učesnika i objaviti izveštaj na internet prezentaciji Ministarstva

Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) i Programom rada Vlade predviđena je obaveza donošenja Zakona o klimatskim promenama u drugom kvartalu 2018. godine. U postupku pripreme ovog zakona kojim se uređuje oblast klimatskih promena, Ministarstvo zaštite životne sredine sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o klimatskim promenama i prateće obrazloženje, a prema programu koji možete preuzeti OVDE.

Nacrt Zakona, koji možete preuzeti OVDE, sačinjen je u okviru rada radnih grupa koje su obrazovane rešenjem ministra nadležnim za pitanja životne sredine, kao nosioca aktivnosti. Učesnici u radnim grupama bili su predstavnici institucija Vlade i Autonomne Pokrajine Vojvodine, Privredne komore Srbije, javnih preduzeća, Stalne konferencije gradova i opština i organizacija civilnog društva. 

0
0
0
s2sdefault

Podrinjski antikorupcijski tim PAKT i ekološko udruženje RZAV podneli su Ministarstvu finansija primedbe i predloge na Nacrt Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Novim zakonom koji je do 05. marta u procesu javne rasprave, zakonodavac želi da na jednom mestu grupiše sve naknade za korišćenje javnih dobara, među kojima su i naknade za prenamenu poljoprivrednog i šumskog zemljišta, naknade za eksploataciju prirodnih resursa i naknade za štetu nanetu životnoj sredini.

Načelne primedbe podnosioca Podrinjskog antikorupcijskog tima odnose se na visinu pojedinih naknada za eksploataciju prirodnih resursa, kao i na visinu naknada za prenamene poljoprivrednog i šumskog zemljišta.

Građani Srbije trpe veliku štetu nerešavanjem pitanja životne sredine. Loše ekološke politike direktno utiču i na loš kvalitet života građana. Poslednje procene govore da će Srbiji u procesu ispunjenja standarda za Poglavlje 27 biti potrebno oko 15 milijardi evra. Iz fondova EU u najoptimističnijim prognozama, Srbija može očekivati pomoć od 3-5 milijardi evra, dok se ostatak novca za prilagođavanje evropskim standardima mora pronaći iz drugih izvora. Radi se o iznosu koji predstavlja skoro trećinu ukupnog godišnjeg bruto društvenog proizvoda Srbije. S' tim u vezi, podnosioci primedbi smatraju da država Srbija nema taj „komoditet“ da dozvoli jeftinu eksploataciju prirodnih resursa i još jeftiniju prenamenu poljoprivrednog i šumskog zemljišta, što predstavlja značajan izvor prihoda iz kojih bi se finansiralo dostizanje standarda iz Poglavlja 27.

Organizacija PAKT u predhodnom periodu je istraživala kroz primere iz prakse u eksploataciji šljunka i peska i slučajeve prenamene poljoprivrednog zemljišta za potrebe eksploatacije. Gotovo u svim primerima koje smo istraživali, saglasnost Uprave za poljoprivredno zemljište o prenameni poljoprivrednog zemljišta u nadležnim odeljenjima lokalne samouprave nije sprovedeno. Pored hroničnog nedostatka kadrova u inspekcijskim službama, konstatovali smo i nedostatak motiva u JLS da sprovode do kraja ovaj vid procedura, jer su naknade izuzetno niske. Sa druge strane, situacija na terenu govori o ekstremnom bogaćenju eksploatatora koji kopaju pesak i šljunak sa poljoprivrednog zemljišta, pa je procena, da ovako predloženo povećanje neće predstavljati problem eventualnim investitorima. Predlagaču posebno skrećemo pažnju na IPARD program Evropske Unije koji u našoj zemlji sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za agrarna plaćanja, gde se kao jedan od uslova navodi ukrupnjavanje poljoprivrednog zemljišta, pa je sa tim u vezi neophodno i da predložene izmene na neki način deluju demotivišuće.

Država Srbija daleko zaostaje za prosekom Evropske Unije po pošumljenosti svoje teritorije (25-27% u odnosu na evropski prosek 47%). Sa druge strane, izvorne prihode JP „Srbijašume“ 97% čine prihodi od prodaje drvnog materijala. Ideja PAKT-a je da se kroz povećanje visine naknada za korišćenje šuma ostvareni prihod usmeri na proizvodnju sadnog materijala i pošumljavanje. Na ovaj način potrebno je izmeniti strukturu prihoda JP „Srbijašume“, smanjiti pritisak na seču i korišćenje šuma i na taj način povećavati i šumski fond.

Država Srbija ima jednu od najnižih rudnih renti u Evropi. U svetlu nedostajućih oko 10 miliona evra za prilagođavanje standardima EU, predlagač izmena predlaže povećanje naknada za korišćenje podataka i dokumentacije osnovnih geoloških istraživanja i primenjenih istraživanja. Na ovaj način obezbeđuje se deo nedostajućih sredstava za zaštitu životne sredine, koji između ostalog treba i da kompenzuje narušavanje okoline od strane eksploatatora nikla, olova i litijuma (Jaradita),koji se najavljuju u Srbiji.

PAKT i RZAV kao predlagači izmena žele da ukažu i na sveprisutnu tendenciju prenosa nadležnosti sa nacionalnog na lokalni nivo, nasuprot sve većem trendu centralizovanja javnih prihoda. U takvoj konstalaciji stvari, jedinice lokalne samouprave nisu u stanju da nove dodeljene nadležnosti sprovedu na pravi nači u delo. Pravednijom redistribucijom javnih prihoda, pruža se šansa JLS da u punom kapacitetu realizuju i sprovedu poverene nadležnosti.

Predlog izmena Nacrta zakona za korišćenje javnih dobara (koji možete u kompletu pogledati na LINKu) sačinjen je u okviru projekta „Razvoj antikorupcijskih mehanizama u oblasti zaštite životne sredine“. Projekat koji u partnerstvu realizuju Pakt iz Loznice i Rzav iz Arilja podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

0
0
0
s2sdefault

Uprkos protestima, u protekle dve godine i osam meseci je više nego udvostručen broj malih hidroelektrana u Srbiji od kojih država otkupljuje struju po povlašćenim cenama. EPS takođe obnavlja svoje male hidroelektrane iz kredita EBRD-a, ali projekat kasni, a do oktobra 2017. ovo javno preduzeće je platilo više od milion evra naknade na neiskorišćena sredstva

Opširnije na: EPS krije informacije o obnovi malih hidroelektrana

 

0
0
0
s2sdefault

Poštovani/a,

dana 07.02.2018. godine primili smo vaš dopis Primedbe na publikaciju teksta – Prirodni resursi i koruptivne prakse od 02.02.2018. zavedenog pod brojem 07-00-00050/2018-07, koji ste pored naše organizacije (koautora) uputili i donatoru „Beogradskoj otvorenoj školi“, iako jasno na prvoj strani publikacije stoji u fusnoti da „izneti stavovi i mišljenja ne predstavljaju nužno i stavove donatora“.

Pošto smo u sadržini primedbi uočili niz nelogičnosti i krivih (nadamo se nenamernih) tumačenja iznetih stavova autora, dužni smo vam pružiti dodatnu argumentaciju i pojašnjenja koja u kompletu možete pronaći na link-u.

PRIMEDBA 1 (strana 7, stav 1.):

Na pomenutoj strani nepotpuno citirate zaključak i u krivi kontekst dovodite rečenicu:

„Iz republičke Direkcije za vode navode da nemaju dovoljno raspoloživih inspekcijskih kapaciteta za adekvatnu kontrolu, kao i da eksploatatori uglavnom uredno prijavljuju iskopane količine. A da li je sve zaista tako?“

U dostavljenoj primedbi se navodi da je izjava u prvom delu citirane rečenice potpuno tačna, što ni sam autor u nastavku publikacije niti jednom tvrdnjom ili iznetom činjenicom ne dovodi u pitanje. Pitanje „A da li je zaista sve tako?“ odnosi se upravo na drugi deo rečenice u kojoj se kaže da „eksploatatori uglavnom redovno prijavljuju iskopane količine“. Odgovor na naše pitanje maltene dajete i sami na strani 4 u pasusu 1 u kojem navodite da su neophodna češća geodetska snimanja kada je u pitanju kontrola rečnog korita vodotoka na kojem se vrši eksploatacija.

Na samom kraju ipak, argument koji se tiče malog broja službenika nije argument koji se po bilo kom osnovu može uvažiti, koliko i da nedovoljan broj zdravstvenih radnika‎ opravdava puštanje pacijenata da umru.

PRIMEDBA 2 (strana 7, stav 2):

„Autori bez dovoljno argumenata, u smislu koliko je izdato vodoprivrednih (vodnih) saglasnosti pre 2010. godine, iznose neke konstatacije kao na primer da se kopao šljunak i pre devedesetih“

Međutim, sporni pasus glasi ovako, u originalu:

„Kao što se vidi sa spiska korisnika eksploatacija u lozničkom kraju, sve do 2014. godine izdate su svega četiri saglasnosti. Pre dve godine ova tema nekako dospeva u žižu javnosti i od tog perioda primetno je da se eksploatatori češće odlučuju da pribavljaju saglasnost o eksploataciji. Međutim, lokalni poznavaoci prilika, pretežno ribolovci tvrde da se šljunak uveliko kopao još od kraja devedesetih. Javnosti je poznat slučaj građanske pobune prilikom pokušaja firme „Stobex“ da prekopava „Žićinu plažu“ u Banji Koviljači. Poznato je i da je delegacija ministarstva inostranih poslova dolazila u Loznicu kada se osim razgraničenja sa Bosnom razgovaralo i o ugroženosti mosta tj, graničnog prelaza na Šepku od nekontrolisane eksploatacije šljunka.“

Dakle, nije tačna tvrdnja iz primedbi RDV u kojoj se navodi da je autor u publikaciji tvrdio „da se kopao šljunak i pre devedesetih“, već krajem devedesetih. Upravo u tom kontekstu navodimo i primer građanskog protesta protiv firme „Stobex“ koja je nelegalno krenula da prekopava popularnu „Žićinu plažu“ u Banji Koviljači. Nismo smatrali da je previše bitno šta se dešavalo u tom periodu, pa je samo ovaj primer spomenut, ali ako je potrebno, možemo pronaći na stotine, ne desetine, svedoka koji će svedočiti u prilog našim navodima. U prilog našim iznetim tvrdnjama na potezima Jarcan u Lozničkom Polju i Žičko polje u Lešnici svedoče i brojni krateri i bare/starače koje su ostale nakon enormnih eksploatacija koje su se odvijale van domašaja zakona krajem devedestih i početkom 2000-ih godina.

PRIMEDBA 3 (strana 7, stav 3)

„Autor iznosi da je vodnim saglasnostima odobrena navedena količina i potom preračunava na osnovu Uredbe i naveden je ukupan iznos koji bi trebalo da se slije u budžet, a zatim upućuje kritiku da nije sprovedena kontrola i primenjena kaznena politika“.

Međutim, sporni zaključak u tekstu glasi, citat :

„Neadekvatna kontrola i gotovo nepostojeća kaznena politika za one koji se ne pridržavaju pravila, navodi javnost da sumnja da su iskopane količine šljunka mnogo veće od onih koje se određuju i da eventualno postoji nelegalna eksplatacija.“

Naime, ne slažemo se sa vašim ocenama da termin „neadekvatna kontrola“ znači isto što i „nije sprovedena kontrola“, kao i da „gotovo nepostojeća kaznena politika“ znači isto što i „nije primenjena kaznena politika“.

U daljem tekstu primedbe br. 3 kao kontraargument navodi se broj izvršenih inspekcijskih pregleda u 2017. godini, broj izdatih rešenja i podnetih prijava, što je priznaćemo, novi podatak za nas. PAKT  je naime u nekoliko navrata pokušavao doći do ovih podataka, ali su nam samo jednom, prilikom naše posete Direkciji, predočeni primeri zbirnih periodičnih inspekcijskih izveštaja za celu Srbiju (bez AP Vojvodina) iz kojih nismo mogli da izvedemo adekvatne zaključke. Međutim, i u ponuđenim novim informacijama ne može se zaključiti koliko je inspekcijskih pregleda obavljeno na teritoriji Mačvanskog okruga, tačnije reke Drine i Užičkog okruga, tačnije reka Veliki Rzav i Moravica, na kojima su autori sprovodili monitoring.

Na zaključak o neadekvatnoj kontroli ukazuju naši nalazi koji su priložni u istraživačkim tekstovima, a koji ukazuju na nesrazmere prijavljenih iskopa sa zatečenim stanjem na terenu prilikom monitoringa. Na ovakve zaključke mogli su doći i nadležni iz RDV prostom google pretragom terena. I ovom prilikom prilažemo uočene dokaze :

  1. „MN“ sa odobrenih 64.688 m3 (prijavili 14.380 m3)

 

Čak i na slici se mogu uočiti golim oko skladišta iskopanog šljunka bar duplo veća od prijavljene količine!!!

  1. „Đorđić iskop“ sa odobrenih 25.388,9 (nisu prijavili ništa!?)

 

Prostim uvidom u sliku nemoguće je ne zapitati se, kako je moguće da ovaj eksploatator (Đorđić iskop) nije prijavio, pa ni platio, ni metar kubni iskopanog šljunka, i šta su radile nadležne inspekcijske službe?

PRIMEDBA 4 (strane 7 i 8)

„Navodi se da se nije desilo da se neki zahtev odbije“...pa se zatim u nastavku primedbe kaže da PAKT ove podatke nije ni tražio od nadležnog Ministarstva i navodi Zaključak od 06.08.2015. kojim je odbačen zahtev preduzeća Stobex doo Loznica.

Da je Zaključkom od 06.08.2015. odbijen zahtev preduzeća Stobex od strane RDV, za nas jeste nova informacija, ali nije nije tačna tvrdnja da PAKT od RDV nije tražio ove podatke. Konkretno, za podatke o odbačenim zahtevima obraćali smo se RDV prilikom naše posete direkciji (podsećamo vas i da se usmeno pitanje tumači Zakonom o pristupu informacijamaod javnog značaja kao relevatno i važeće), pa vas podsećamo da je PAKT-u već tada bio onemogućen pristup većini dokumenata vezanih za preduzeće Stobex, jer je policija u tom periodu sprovodila istražnje radnje protiv ovog preduzeća. Međutim, na vaš naknadni odgovor o postojanju Zaključka za zahtev preduzeća Stobex, gledamo samo kao na izuzetak koji potvrđuje pravilo. U konačnici, iz tvrdnje da nepostoji zahtev koji je odbijen u monitorisanom periodu, PAKT kao koautor publikacije nije izvlačio posebne zaključke, već je ta informacija navedena u prilog sagledavanja šire slike stanja posmatranih procedura RDV.

PRIMEDBA 5 ( strana 8)

„Autori teksta ponovo navode da nema kontrole“...uz „opravdanje“ da vodna inspekcija nema potreban broj vodnih inspektora. Dalje RDV u primedbi navodi opšte podatke da su vodni inspektori nakon utvrđivanja činjeničnog stanja nalagali mere rešenjem o otklanjanu utvrđene nepravilnosti...

Na ovu primedbu delimično smo već odgovorili u izjašnjenju na primedbu 1. Ovom prilikom PAKT podseća RDV da je u nekoliko navrata tražio kopije izveštaja vodnih inspektora za područje Drine, a da smo svaki put samo dobijali zbirne nepregledne statističke podatke za celokupnu teritoriju uže Srbije, koji nam apsolutno ništa nisu značili. I u ovoj primedbi RDV ponavlja da su NEKI inspektori utvrđivali NEKO činjenično stanje i nalagali NEKE mere o otklanjanu NEKIH  nepravilnosti. Ovakvi odgovori i argumenti su apsolutno neprihvatljivi.

PRIMEDBA 6 (strana 9, stav 1i 2)

„Navodi se da su za 11 vodnih saglasnosti izdata Rešenja da nije potrebna izrada Studije o proceni uticaja na životnu sredinu“...i pritom ističe da nije nadležan za pomenute saglasnosti.

PAKT (autor) nigde u publikaciji ne navodi da je za saglasnosti o Studiji uticaja na životnu sredinu nadležna RDV, već naprotiv, Ministarstvo za zaštitu životne sredine ( u tom trenutku  Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine), pa s’ toga, i ova primedba nije baš najjasnija.

PRIMEDBA 7 (strana 9, stav 3)

„Navodi se da je investitor u obavezi da podatke o količini izvađenog rečnog nanosa dostavlja do 5. u mesecu za predhodni mesec“...i u daljem tekstu konstatuje da je ovo pitanje definisano Zakonom o vodama

Apsolutno ne razumemo šta je ovde primedba? Sve navedeno u tekstu publikacije je tačno, a sam komentar je u ovom smislu komentar na lošu odredbu Zakona o vodama.

PRIMEDBA 8 (strana 9, stav 4)

U vezi obaveze geodetskog snimanja izvedenih radova..

U sadržini ove primedbe, RDV daje pojašnjenje na koji način se utvrđuje količina iskopanog materijala (peska i šljunka) i priznaje da su potrebne češće kontrole od strane RDV i javnog vodoprivrednog preduzeća kada je u pitanju eksploatacija iz rečnog toka,ali ne opovrgava naše sumnje, i ne iznosi tačne podatke da li se prijavljene količine od strane eksploatatora podudaraju sa rezultatima koje su pokazala geodetska snimanja.

PRIMEDBA 9 (strana 10)

„..izneta je paušalna konstatacija da grad Loznica nije dobio sredstva od naknada za vađenje rečnih nanosa“

Nije tačna iznešenja tvrdnja, odnosno, autor se u navedenom odeljku pita „da li je moguće?“ da grad Loznica ne ostvaruje prihode i u daljem tekstu navodi da je iz Direkcije za vode dobio informaciju da se novac u lokalne saouprave vraća preko projekata, a potom navodi da iz Odeljenja za finansije grada Loznice nisu dobili odgovor na postavljeno pitanje. Dakle, tvrdnja RDV da je izneta paušalna ocena je netačna, krivo i pogrešno izvedena iz konteksta.

 PRIMEDBA 10 i 11 (strana 10)

„..navodi se da su oštećeni budžeti grada Loznice i Republike Srbije...“

Autor u ovom pasusu navodi primer preduzeća „Kat kop sistem“ koje za dve dobijene dozvole i saglasnosti o prenameni poljoprivrednog zemljišta, nije u potpunosti sprovelo postupak prenamene pred nadležnim Odeljenjem za privredu grada Loznice, pa je samim tim, nastala šteta po budžete Republike Srbije i grada Loznice, jer se ovaj prihod prema zakonu deli u procentu R.Srbija 60% - grad Loznica 40%. Sadržaj primedbe nije u potpunosti jasan i niti u jednom delu ne pobija navode autora, osim što podseća da izneti navodi ne potpadaju pod ingerenciju RDV. Ideja autora je bila i da ukaže da je RDV nakon prve dozvole iz 2012. godine i nepoštovanja procedura eksploatatora, i 2015. godine istom preduzeću izdala i drugu dozvolu, bez predhodne provere da li su sve obaveze iz prve dozvole ispoštovane. Ovo su primedbe autora na postojeća zakonska rešenja, a ne na postupanje RDV.

 PRIMEDBA 12 (strana 15, 16 i 17)

„..ukidanje vodne saglasnosti preduzeću Stobex“

Autor u istraživačkoj priči prikazuje tok izdavanja jedne sporne saglasnosti. RDV (nije nam jasno šta je ovde primedba) tumači ovaj primer kao „Greška u obradi predmeta“. Podsećamo vas da se „greškom u obradi predmeta“ smatra slučaj kada je preduzeću izdata saglasnost u septembru na osnovu predugovora koji je istekao u aprilu. Prema tome, niste naveli da li je službenik koji je obrađivao taj predmet snosio adekvatne posledice za učinjenu štetu, kako privatnom licu, tako verujemo i ugledu institucije kao što je RDV.

 PRIMEDBA 13 ( strana 18, stav 2)

„...navodi se da je prva saglasnost sporna jer nisu pribavljena sva dokumenta u vezi prenamene poljoprivrednog zemljišta.:“...u daljem tekstu RDV navodi da navedena tvrdnja nije tačna!

Svoju tvrdnju RDV potkrepljuje izjavom da Direkcija nije nadležna za postupak prenamene. Ovo je apsolutno poznato autoru, koji je u nekoliko navrata naveo da je za ovaj postupak nadležna Uprava za poljoprivredno zemljište. U tekstu je dokazano da postupak prenamene nije izvršen, i za autora je sa tog aspekta saglasnost sporna, što niti jednim dokazom RDV ne demantuje. Autor je želeo da kroz ovaj primer ukaže na manjkavosti zakonskih odredbi i lošu kordinaciju nadležnih republičkih i lokalnih institucija, ni u jednom delu ne okrivljujući jedino RDV za takvo stanje.

 PRIMEDBA 14 (strana 18, poslednji pasus)

„..navodi se da je izdata vodna saglasnost Đorđić iskop za lokaciju koja se nalazi u drugoj državi..“  i u daljem tekstu primedbe se tvrdi da iznesena tvrdnja ne odgovara stvarnim činjenicama

 A stvarne činjenice izgledaju ovako :

Svoju primedbu RDV gradi na neurednom Katastru nepokretnosti RS, koji obeležene parcele na slici (žuta boja) vodi u kat.opštini Loznica, a koje se nalaze čitav kilometar na levoj obali reke Drine, odnosno u Bosni i Hercegovini !!! Podsećamo i da Granična Policija Republike Srbije ima ingerencije samo do sredine toka reke Drine. O ovoj i ovakvoj primedbi RDV ne bi dalje raspravljali.

PRIMEDBA 15 ( strana 19, poslednji stav)

„..navodi se da je vodna saglasnost izdata bez predhodne saglasnosti Republike Srpske...“

Autor u istraživačkom tekstu nigde nije izneo ni sličnu tvrdnju, pa pretpostavljamo da su neki navodi iz teksta krivo protumačeni. Autor jedino navodi da se može razmišljati i u pravcu da je oštećen i budžet R.Srpske ili BiH, jer je iskopani materijal završio najverovatnije na njihovom tržištu, na šta bi eksploatator morao platiti dažbine uvoza robe u drugu državu, ako je već dobio vodnu saaglasnost od organa Republike Srbije.

PRIMEDBA 16 (strana 26)

Izražena sumnja u stručnost i sposobnost autora da se uopšte bavi ovom problematikom, kroz argumentaciju o ugovoru o koncesijama i tvrdnjama da ni jedno Rešenje o izdavanju vodne saglasnosti nije izdato bez potrebne dokumentacije

Autor niti u jednom delu teksta ne spominje i ne bavi se koncesijama, pa ova primedba ne može biti shvaćena kao ozbiljna. RDV potom demantuje zaključke autora kroz tvrdnju da ni jedno rešenje o izdavanju vodne saglasnosti nije izdato bez potrebne dokumentacije, iako autor primedbi u „Primedbi 12“ sam navodi i priznaje da je preduzeću Stobex izdato Rešenje nakon „Greške službenika u obradi predmeta“, pa i ova primedba ne stoji.

Zatim RDV navodi primedbu i na konstataciju autora na „šturo i neodređeno odgovaranje ili neodgovaranje na zahteve za informacijama od javnog značaja“. Iznoseći ovaj zaključak, autor se rukovodio celokupnim iskustvom u istraživačkom postupku koji je obuhvatao osim RDV i JVP „Srbijavode“, JP „Srbijašume“ kao i područna gazdinstva, Uprave za poljoprivredno zemljište, Uprave za šume, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, lokalnih samouprava u Loznici, Arilju i Užicu i Odseka za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije. Činjenica je, da se prilikom istraživačkog procesa najviše informacija prikupilo od RDV, ali moramo istaći i da smo u nekim slučajevima i kod Direkcije nailazili na „gordijev čvor“, prvenstveno vezano za izveštaje o nadzoru inspekcijski službi, tokova novca i dokumentacije oko preduzeća Stobex. S tim u vezi, naša ocena je odmerena i u potpunosti tačna!

PRIMEDBA 17 (strana 26 – ustvari strana 27)

„..u zaključku se navodi da je pravni okvir nedovoljno regulisan i nesposoban da spreči zloupotrebe“

RDV međutim ne osporava jasno naše navode i zaključke, već se kao argumentacijom služi Izmenama i dopunama Zakona o vodama iz 2016. godine koji predviđa uspostavljanje novih mehanizama. S’ obzirom da je tekst publikacije završen u avgustu 2017. godine, a da u tom trenutku još nisu bila donešena i usvojena prateća dokumenta i podzakonski akti, kao što je plan vađenja rečnih nanosa, naš komentar se odnosio na primenu starih zakonskih odredbi, uz napomenu da je potreban određeni vremenski period primene novih zakonskih rešenja, kako bi se moglo ući u analizu postignutih efekata.

„U drugom zaključku stoji da primena prava u oblasti vađenja rečnih nanosa zaostaje za regulativom u ovoj oblasti. Nije jasno (navode iz RDV) za kojom regulativom zaostaju naši propisi?“

Data primedba autora o zaostatku PRIMENE PRAVA za regulativom ‎ne odnosi se na manjkavosti regulative, već suprotno, što komentator u nedostatku tumačenja značenja onoga što je napisano, nije razumeo.

„U trećem zaključku se izražava sumnja u državne službenike, u postupku izdavanja vodnih saglasnosti. Ovo je jedan netačan i vrlo štetan zaključak...“ navode iz RDV.

U izraženoj primedbi navodi se i da autori u istraživačkim tekstovima nisu pružili dovoljno „valjane argumente“ u prilog zaključku. Naprotiv, autori istraživačkih tekstova smatraju da su istim pružili niz dovoljno jakih i dokumentovanih argumenata (dokumentacija i slike Geozavoda) o postojanju niza nepravilnosti u eksploataciji šljunka i peska na području reka Drina i Rzav, da bi se mogla izraziti sumnja u nepravilnosti u radu nadležnih državnih službenika. Uočene nepravilnosti vezane su za nedozvoljenu eksploataciju bez adekvatnih dozvola, nepoštovanje uslova iz vodnih saglasnosti, izdavanje saglasnosti bez adekvatne dokumentacije, nesprovođenje procedura oko prenamene poljoprivrednog zemljišta i izdavanje saglasnosti za lokacije koje se nalaze na levoj obali Drine duboko u teritoriji Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine. Primedbe vezane za sumnje u postojanje korupcije, vidimo kao veliku neprijatnost za komentator‎a, bez ijednog argumenta u nepostojanje koruptivne prakse.

„I u četvrtom zaključku autori izražavaju sumnju u rad državnih organa, posebno inspekcije.“

U obrazloženju, komentator navodi i da inspekcijski organi nisu zaduženi da utvrđuju postojanje krivičnog dela, kao i da vodna inspekcija nema svoj budžet i ne snosi troškove dokazivanja, kao i da prava i pravni interes imaju samo vlasnici i korisnici vodnog zemljišta. Autor ovom prilikom pita komentatora, a šta je sa javnim interesom i ko njega zastupa? Pored navedenih primera u predhodnom pasusu, ističemo i da je koautor UG Rzav nakon prijave nelegalne eksploatacije koja je dokumentovana slikama sa lica mesta i registarskim brojem vozila, dobila izveštaj od nadležne vodne inspekcije, da se na prijavljenoj lokaciji nije odvijala nelegalna eksploatacija.

 PRIMEDBA 18 (43, stav 2)

„...navodi se da stranke u postupku izdavanja vodnih saglasnosti nisu priložili svu potrebnu dokumentaciju...“

Komentator u primedbi tvrdi da ovo nije tačno, a kao argument ističe nenadležnost u pogledu primene postupka prenamene poljoprivrednog zemljišta. Međutim, autor je u iznetom zaključku mislio na rešenje RDV br. 325-04-837/2016-07 od 13.07.2016. kojom je izdata vodna saglasnost preduzeću Stobex, bez adekvatnog ugovora o zakupu predmetne parcele, pa se smatra da komentator nije na pravi način shvatio ovaj zaključak.

 U pogledu konačno iznetog zaključka od strane RDV u kojoj se iznosi niz uvreda na račun autora publikacije, smatramo da se autor u ovakvoj vrsti publikacije držao u umereno provokativnoj noti, koja je preko potrebna društvu u tranziciji od totalitarnog ka prosvetljenom, a koja je izazvala (ne)očekivanu ali svakako dobrodošlu reakciju onih koji su se u njoj prepoznali.

S poštovanjem,

Autori publikacije : Miroslav Mijatović, Nataša Milivojević i advokat Sreten Đorđević

U Loznici, 01.03.2018.                                                                                                  

Miroslav Mijatović

predsednik UG PAKT - Loznica

Nataša Milivojević – EU „Rzav“

ispred Koalicije ekoloških udruženja jugozapadne Srbije“

Dana 07. februara 2018. na adresu Podrinjskog antikorupcijskog tima stigle su primedbe od strane Republičke direkcije za vode na pojedine delove publikacije „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ zavedene pod brojem 07-00-00050/2018-07.

Publikacija „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ sačinjena je u okviru istoimenog projekta, koji se u drugoj godini realizacije zove „Razvoj antikorupcijskih mehanizama u oblasti zaštite životne sredine“. Projekat koji u partnerstvu realizuju Pakt iz Loznice i Rzav iz Arilja podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

0
0
0
s2sdefault

07.02.2018. na adresu Podrinjskog antikorupcijskog tima stigle su primedbe od strane Republičke direkcije za vode na pojedine delove publikacije „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ zavedene pod brojem 07-00-00050/2018-07.

*zgrada Republičke direkcije za vode na Novom Beogradu 

Sadržina primedbi odnosi se na istraživačke tekstove, ali i zaključke koji su autori na osnovu projektnih nalaza izneli u pregledu praktičnih politika.

Republička direkcija za vode u zaključku ocenjuje da je publikacija „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ napisana nestručno, neargumentovano, bez dovoljno relevatnih podataka, tendeciozno i uvredljivo. RDV ocenjuje i da su autori tekstova i publikacije iskazali veliko nepoznavanje materije, „imali su neargumentovane činjenice u opisanim situacijama i sve u svemu, naneta je šteta ovom državnom organu“ – ocenjuje se u zaključku Direkcije, čije primedbe u celisto možete pročitati OVDE.

PAKT neočekivanu ali svakako dobrodošlu reakciju Republičke direkcije za vode, dobronamerno tumači kao svojevrstan doprinos u daljem poboljšanju i uspostavljanju antikorupcijskih mehanizama u oblasti zaštite životne sredine.

Međutim, pošto se autor primedbi (RDV) nije uzdržala od uvreda i rečnika koji ne priliči jednoj republičkoj instituciji tog nivoa, Podrinjski antikorupcijski tim će podnosiocu primedbi ali i široj javnosti, u narednim danima pružiti podrobniji odgovor na sve neosnovane primedbe.

Publikacija „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ sačinjena je u okviru istoimenog projekta, koji se u drugoj godini realizacije zove„Razvoj antikorupcijskih mehanizama u oblasti zaštite životne sredine“. Projekat koji u partnerstvu realizuju Pakt iz Loznice i Rzav iz Arilja podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

0
0
0
s2sdefault

U organizaciji Podrinjskog antikorupcijskog tima i ekološkog udruženja “Rzav”, u Beogradu je 15. i 16. februara održan okrugli sto - “Antikorupcijske politike u oblasti zaštite životne sredine”. Prvom sastanku neformalne Koalicije ekoloških organizacija jugozapadne Srbije prisustvovali su predstavnici organizacija : “Pakt”- Loznica, “Rzav”- Arilje, “Hrast” – Priboj, PSK “Kolovrat”- Prijepolje, Eko pokret Kosjerić, Ekološko udruženje “Čuvari prirodne” – Požega, RZORA “Raft”, “Prijatelji Brodareva” i “Green Bear” – Bajina Bašta.

Prvo ovogodišnje okupljanje ekoloških udruženja jugozqapadne Srbije poslužilo je da se u dva dana napravi presek trenutnog stanja u oblasti zaštite životne sredine na području jugozapadne Srbije, dogovore zajednički pravci delovanja, razrade kanali komunikacije i zajedničkih nastupa u eventualnim kriznim situacijama.

Za sada neformalna, Koalicija ekoloških udruženja jugozapadne Srbije na okupljanju je ocenila da je izdavanje publikacije “Prirodni resursi i koruptivne prakse” naišlo na izuzetan odziv kod javnosti, ali i nadležnih institucija. Na skupu je dogovoren i nastavak saradnje organizacija na istraživanju u oblasti eksploatacije prirodnih resursa u jugozapadnoj Srbiji.

Opširnije na Antikorupcijske politike u oblasti zaštite životne sredine

0
0
0
s2sdefault

Zahvaljujući aktivnostima Nataše Milivojević kao i članovima ekološkog udruženja “Rzav - God Save Rzav”, u prethodnom periodu je zaustavljena izgradnja dve male hidrocentrale na teritoriji opštine Arilje.

Rekli bi – bitka je dobijena po drugi put, ali “rat” svakako nije gotov, obzirom da je na Velikom Rzavu,njegovim pritokama i ostalim rekama, planirana izgradnja tri velike akumulacije kao i 14 malih hidroelektrana. U svom autorskom tekstu za CO SEED Nataša Milivojević otkriva kako je zaustavljena izgradnja dve male HE ali i ukazuje na niz problema koji prate ovu problematiku.

Cilj Ekološkog udruženja “Rzav-God Save Rzav''  je da se izvrši zaštita i unapređenje životne sredine, biološke i geološke  raznovrsnosti,  sprovode mere kojima se sprečavaju neželjene promene prirodnih i kulturno-istorijskih dobara, ili uništavanje značajnih obeležja predela,  njihove raznovrsnosti,  jedinstvenosti i estetske vrednosti i omogući njihov tradicionalni način korišćenja, što su i ciljevi definisani u Prostornom planu opštine Arilje u pogledu zaštite i  korišćenja prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara.U svim Strategijama opštine Arilje, Veliki Rzav je predstavljen kao resurs ekoturizma, a naša osvedočenost ka putu prema Evropskoj Uniji daje nam za pravo da podsetimo da je zaštita životne sredine jedan od prioretita u strategiji razvoja Evrope. I to ODRŽIVOG razvoja koji ne iscrpljuje resurse generacijama koje će doći posle nas. Obzirom na to da u Srbiji socio-ekonomski razvoj nosi prevagu nad zaštitom sredine, gotovo da više i ne možemo pričati o konceptu održivog razvoja, i njegovih osnovnih načela.

Opširnije na ČUVARI REKE RZAV

0
0
0
s2sdefault

Ekološko udruženje Rzav-God Save Rzav'' bilo je jedan od organizatora okruglih stolova koji su tokom 2014. godine na teme upotrebe vode u energetske svrhe kroz male hidroelektrane održani u Arilju i na Zlatiboru, a na kojima su učestvovali i predstavnici nadležnih institucija. Prema zaključcima sa ovih skupova, jedan od najvećih problema izgradnje malih hidroelektrana je upravo uticaj na životnu sredinu: „Najviše su ugrožene rečna fauna i flora, pretvaranjem prirodnih tokova u kanalsku mrežu dugačkim cevovodima i velikim brojem MHE u jednom rečnom toku“.

Autor fotografije Nataša Milivojević

Uprkos protestima, u protekle dve godine i osam meseci je više nego udvostručen broj malih hidroelektrana u Srbiji od kojih država otkupljuje struju po povlašćenim cenama. EPS takođe obnavlja svoje male hidroelektrane iz kredita EBRD-a, ali projekat kasni, a do oktobra 2017. ovo javno preduzeće je platilo više od milion evra naknade na neiskorišćena sredstva

Opširnije na EPS krije informacije o obnovi malih hidroelektrana

0
0
0
s2sdefault

Bila je odlična prilika da u subotu, 23. novembra 2017. godine, na Biološkom fakultetu u Novom Sadu, u sklopu Konferencije Ekobiomorfa 2017, u organizaciji NIDSBE "Josif Pančić", kroz panel diskusiju ''Saradnja javnog i civilnog sektora u zaštiti prirode-kako do zajedničkog cilja?'', govorimo, i tako upoznamo Branislava Blažića, državnog sekretara novoformiranog Ministarstva zaštite životne sredine, o velikim problemima u životnoj sredini, nekontrolisanoj eksploataciji prirodnih resursa (male i velike hidroelektrane, šume), značaju zaštite prirodnih dobara, lošim kaznenim merama, neusklađenim zakonskim okvirima, korupcijom u životnoj sredini, izvorima finansijskih resursa za dostizanje standarda u ovoj oblasti, nenamenskim trošenjem sredstava od naknada, značaju učešća javnosti u donošenju odluka u oblasti unapređenja i zaštite životne sredine kroz Zelene savete u lokalnim samoupravama, položaju biologa i ekologa, i mnogim drugim temama..

Istoga dana, Katarina Kulić, član NIDSBE ''Josif Pančić'',predstavila rezultate rada sa istraživalkog kampa koji je održan u toku leta sa temom '' Procena srednjeg dela toka Velikog Rzava na osnovu zajednice makroinverterbrata''

0
0
0
s2sdefault

Na Prvom medjunarodnom filmskom festivalu ekologije i sporta '"Voda i covjek" u Zavidovicima u Bosni i Hercegovini, u kategoriji ekologije, "Rzav Veliki" je osvojio prvo mesto i "Kristalnu kap"!

Autori filmova i fotografija iz BiH, Srbije i Hrvatske, ukazali na značaj voda i posljedice nebrige očuvanja ovog resursa.

U Zavidovićima je, u organizaciji Centra za kulturu i kluba “Atom“, održan prvi Međunarodni film festival sporta i ekologije „Voda i čovjek“. Pokrovitelji događaja su Ministarstvo za prostorno uređenje, promet i komunikacije i zaštitu okoline ZE-DO kantona i  Općna Zavidovići.

S namjerom da se ukaže na značaj voda, odnosa čovjeka prema ovom daru prirode, značaju vodenog sporta i istraživačkog dijela, te promoviranju prirodnih ljepota, učešće na Festivalu uzeli su domaći autori i gosti iz Srbije i Hrvatske.

Opširnije na  U Zavidovićima održan prvi Međunarodni film festival ekologije i vode „Voda i čovjek“

0
0
0
s2sdefault

 Preliminarnim prolazom,‘’Visočkim kanjonom’’, obavljenim tokom jeseni 2017. godine, na kom je Katastrom malih hidroelektrana iz 1987. godine, kao i Prostornim planom opštine Arilje, određena jedna od potencijalnih lokacija za izgradnju MHE na ovoj reci. 

0
0
0
s2sdefault

Publikacija„Prirodni resursi i koruptivne prakse-analiza antikorupcijskih politika u oblasti zaštite životne sredine“ svedoči o nizu propusta u sistemu eksploatacije prirodnih resursa, koji godišnje koštaju Srbiju i nekoliko miliona evra.

Analiza sa studijama slučaja koju su uradili programski partneri Beogradske otvorene škole, Podrinjski Antikorupcijski tim-PAKT iz Loznice i Ekološko udruženje ''Rzav-God Save Rzav'' iz Arilja, u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU“ osvetljava niz negativnih primera prilikom eksploatacije prirodnih resursa i donosi pravnu analizu sistema i antikorupcijskih politika u oblasti zaštite životne sredine.

Obzirom da vode i šume predstavljaju opšte dobro i zajedničko bogatstvo, njihovo korišćenje, privredna primena i ekonomsko vrednovanje treba da budu planski usmereni i namenski kontrolisani.

Kroz rad na ovom projektu, Partneri su identifikovali probleme i potrebe koje se odnose na prirodne resurse, na koje ova publikacija želi da pruži adekvatne odgovore. Preporuke koje sadrži ova publikacija imaju za cilj da :

1. utiču na podizanje kapaciteta organizacija civilnog društva i medija po pitanju antikorupcijske politike u oblasti životne sredine;

2. ukažu na propuste u zakonskim okvirima, nejasnoće i preplitanje nadležnosti, inspekcijski nadzor, kao i na ulogu koje prihodi od eksploatacije šljunka, peska i šuma imaju u budžetu lokalnih samouprava;

3. predstavljanjem studija slučaja ukažu na sistemske probleme nastale kao posledica nekontrolisane eksploatacije prirodnih resursa.

Proces pristupanja Srbije Evropskoj Uniji ima ogroman uticaj kako na nacionalni tako i na lokalni nivo. Glavni izazov za lokalne vlasti predstavlja implementacija obimnog i ambicioznog poglavlja zaštite životne sredine, prvenstveno u pogledu finansijskih resursa potrebnih za dostizanje evropskih standarda u ovoj oblasti, a zatim i administrativnih. Proces evropskih integracija inače donosi ogromne mogućnosti za poboljšanje stanja životne sredine na lokalnom nivou, što će uticati na unapređenje javnog zdravlja i održivi razvoj. Sprovođenjem antikorupcijskih zakonskih propisa na polju zaštite životne sredine, otvara se prostor za  transparentnost, odgovornost i učešće javnosti na lokalnom nivou.

„Lokalna samouprava je pravo građana da upravlјaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama lokalne samouprave, kao i pravo i sposobnost organa lokalne samouprave da, u granicama zakona, uređuju poslove i upravlјaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo.''

Međutim, u jedinicama lokalnih samouprava, nedostatak strateških dokumenata, nizak kvalitet ili njihovo nesprovođenje naročito je vidljiv u zaštiti životne sredine i klimatskih promena, i programskom budžetiranju. Izveštaj za 2016. godinu u kome je izneta ocena da je Srbija „u ranoj fazi priprema u oblasti životne sredine i klimatskih promena“, predstavlja najnižu moguću ocenu.

Na bilateralnom skriningu Republika Srbija je iznela prvu procenu ukupnih troškova sprovođenja koji su predviđeni u Nacionalnoj strategiji za aproksimacije u oblasti životne sredine u iznosu od 10,58 milijardi evra do kraja 2030. godine. Međutim, skorašnje procene govore da se radi o iznosu od preko 15 milijardi eura. Tokom pregovora, Srbija treba da dokaže da primenjuje zakone u praksi odnosno da ima jasan plan kako će postići potpunu implementaciju određenih propisa nakon stupanja u članstvo u EU. S tim u vezi, uloga lokalne samouprave je klјučna, s obzirom da je deo nadležnosti prenet na nju putem domaćih propisa.

Inicijativama koje ćemo u narednom periodu uputiti lokalnim samoupravama, a koje se tiču obaveze namenskog trošenja sredstava naknada za korišćenje javnih dobara, kao i inicijativa upućenih Skupštini Republike Srbije za promenu zakonskih okvira, Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o vodama, promene Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i lista projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, odnosno obavezu procene uticaja za sve projekte sa liste dva, ukazujemo na propuste, koji su preneti na lokalnu samoupravu koje ukoliko se ne dopune, utiču na održivost decentralizacije poslova u životnoj sredini.

Publikaciju „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ možete preuzeti OVDE, a programski partneri javnosti na uvid nude i„Policy Brief“ na srpskom engleskom jeziku, urađen u sažetku za potrebe javnog zagovaranja.

               

0
0
0
s2sdefault

Projekat “Snaga zajednice: Unapređenje kapaciteta organizacija civilnog društva u zaštiti životne sredine i prirodnih resursa” se izvodi u okviru projekta CO-SEED „Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj“, koji finansira Evropska unija, kroz Program za civilno društvo i medije Evropske unije 2014-2015-Podrška regionalnim tematskim mrežama organizacija civilnog društva.

Projekat se bavi problemom niskog kvaliteta uticaja procene na životnu sredinu i nedovoljnim kapacitetima zainteresovanih strana za učešće u procesu donošenja odluka vezano za zaštitu životne sredine, i ima za cilj da podrži razvoj održive i odgovorne politike zaštite životne sredine u Srbiji, koja je u skladu sa standardima i dobrim praksama Evropske unije (EU).

Deo projektnih aktivnosti je i Kampanja kojom želimo da utičemo na uvećanje odgovornosti vlasti u sprovođenju procene uticaja na životnu sredinu, a koju u partnerstvu realizuju Beogradska otvorena škola i Ekološko udruženje "Rzav-God Save Rzav" iz Arilja, u saradnji sa udruženjem građana ''Čuvari prirode'' iz Požege, održavanjem dva istraživačka kampa na slivu Velikog Rzava na kojima su učestvovali studenti Naučno-istraživačko društvo studenata biologije i ekologije ''Josif Pančić'' Biološkog fakulteta u Novom Sadu.

Tako su od 27.-30. jula  i 16.-18 avgusta održani Istraživački kampovi biljnog i životinjskog sveta na potesu Svračkovo-Roge upravo na delu Velikog Rzava na kome je planirana izgradnja HE ''Svračkovo'', kao i Drežnik-Orlovača.

Podstaknuti donošenjem rešenja o usvajanju Studije o proceni uticaja izgradnje HE ''Svračkovo'' na životnu sredinu, tadašnjeg nadležnog Ministarstva, u nekoliko navrata smo se pismenim putem obraćali nadležnim organima za detaljno istraživanje celokupnog sliva Velikog Rzava, a odgovor koji smo dobili je bio da će ''u budućem periodu sliv Velikog Rzava biti uvršćen u Program zaštite'', a od tada je prošlo nekoliko godina.

A upravo je u Studiji o proceni uticaja izgradnje HE ''Svračkovo'' na životnu sredinu (2011), delu-Mere za sprečavanje i smanjenje štetnih uticaja na životnu sredinu, navedeno da su ''Predviđena detaljna istraživanja flore i faune, kao jedinstvenog ekološkog lanca, obzirom na očekivane izmene ekoloških uslova na prostoru buduće akumulacije i njenoj okolini'', kao i da je ''Pre izgradnje sistema potrebno snimanje postojećeg stanja prirodnih ekosistema, detaljno istraživanje flore, faune i ihtiofaune, kao jedinstvenog lanca, kako bi se mogle pratiti promene u novonastalom stanju'', a Zavod za zaštitu prirode u Uslovima, je predvideo obavezu detaljne analize i ocene postojećeg stanja životne sredine pre početka izgradnje sistema, tzv. izvođenje ''nultog stanja'' od strane nadležnih institucija, koje treba da angažuje Investitor''.

Tako i dan danas sliv Velikog Rzava nije zakonski definisan, čime se, pored potpune devastacije prirode na potesu Roge-Svračkovo usled izgradnje hidroakumulacije, ostvaruje mogućnost i za razne neekološke radnje koje vrše uništenje reke i priobalja, živog sveta u reci, ribljeg fonda krivolovom, kao i ilegalne eksploatacije šljunka i peska, što se sve ukupno odražava na očuvanje prirode i održivi razvoj.

''Na oba kampa je učestvovao veliki broj istraživača i mogu da kažem da su svi uradili odličan posao. Takođe, organizatori kampa su odradili odličan posao i drago nam je da smo uspostavili saradnju sa organizacijama koje dele isti cilj kao mi. Visoke temperature, i male količine padavina, su imale uticaja na organizme, ali koliko, i u kojoj meri, videćemo kada budemo obradili rezultate. Sledeći kamp je planiran početkom proleća te se nadamo da ćemo imati mogućnost da pokrijemo još više grupa organizama i imati još bolje rezultate''-Nikola Milić, botaničar.

0
0
0
s2sdefault

0
0
0
s2sdefault

U petak, 22.09.2017. godine, je u Arilju, održan je Okrugli sto pod nazivom „Održivo upravljanje vodama i šumama u Zapadnoj Srbiji” u organizaciji Ekološkog udruženja „Rzav-God Save Rzav”iz Arilja, „Podrinjskog antikorupcijskog tima” iz Loznice, i udruženja građana Forum civilne akcije FORCA iz Požege.

Pored predstavnika Beogradske otvorene škole, Regionalnog centra za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), Odbora za životnu sredinu Regionalne razvojne agencije „Zlatibor”, Zelenih Saveta iz Bajine Bašte, Užica i Arilja, predstavnika organa lokalne samouprave Arilje, JP „Srbijašuma”, iako su potvrdile, predstavnice Odeljenja vodne inspekcije Republičke Direkcije za vode, iz Beograda i Kraljeva, su svoj dolazak otkazale.

Jedan od organizatora Okruglog stola, Miroslav Tamburić iz mreže Ekonet, je u uvodnom delu ukazao na značaj saradnje, kao i jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovo aktivnije uključivanje u procese kreiranja lokalnih politika u oblasti zaštite životne sredine.

Nismo izdali rešenje/saglasnost/dozvolu za eksploataciju peska/šljunka na teritoriji opštine Arilje za reke Veliki Rzav i Moravicu, u periodu od 2010. , zaključno sa 2016. godinom, jer nije bilo podnetih zahteva, započela je izlaganje dobijenim Dopisom od Republičke Direkcije za vode, članica Projektnog tima Nataša Milivojević, koja se u prethodnom periodu bavila istraživanjem ekploatacije šljunka i peska na Velikom Rzavu i Moravici, u okviru projekta „Prirodni resursi i koruptivne prakse”.

No, situacija na ovim, naizgled malim rekama u odnosu na Drinu, je sasvim drugačija. Kao što se i moglo pretpostaviti, obilaskom u više navrata obe reke, uočeno je na desetine površina koje su zauzete iskopima, pretvorene u jezera, devastirane, ugroženih obala, na kojima se svakodnevno vrše iskopi. U Prezentaciji su predstavljene fotografije nalaza, kao i snimci Google Earth, radi verodostojnosti lokacija. Ona je napomenula da je ispred Ekološkog udruženja „Rzav-God Save Rzav”, još početkom avgusta meseca, uputila Zahtev Republičkoj Direkciji za vode, Odeljenju vodne inspekcije, za hitan izlazak i obilazak lokacija radi utvrđivanja ilegalne eksploatacije, ali da se nakon skoro dva meseca, niko od nadležnih nije pojavio.

Na komentar da se takođe nadležni u lokalnoj samoupravi ne bave ovim izuzetno velikim problemom (iako obe reke pripadaju kategoriji i reda, i u nadležnosti su Republičke direkcije za vode), ukazujući na činjenicu da ovakve planinske reke prave izuzetno veliki problem Zapadnoj Moravi usled velikih kiša i poplava, inspektorka za ekologiju lokalne samouprave Arilje, je žustro odgovorila kako je „u kontaktu” sa Republičkom inspektorkom nadležnom nad Zlatiborskim okrugom, međutim, demantovana je činjenicom da je ista, više od godinu dana na porodiljskom bolovanju.

Još je gora situacija na Drini, u području koje pripada opštini Loznica, na kojoj je 11 firmi dobilo vodne saglasnosti, ali ni jedna nije ispoštovana od strane eksploatatora. „Eksploatatorima šljunka i peska iz rečnih korita važeći Zakon o vodama u članu 89. dozvoljava („obavezuje ih”!?) da svakog 5-og u mesecu prijave količinu iskopa za predhodni mesec, što je nesvojstven i retko viđen oblik poverenja države prema onima koji eksploatišu prirodna bogatstva koja pripadaju svim građanima Srbije. Nalazi do kojih su, realizujući projekat „Prirodni resursi i koruptivne prakse”, došli programski partneri PAKT i „Rzav-God save Rzav” mogu se svrstati u domen „Verovali ili ne”, a koji na adekvatan način oslikava stanje u kojem se trenutno nalazi eksploatacija prirodni resursa u Srbiji, nadovezao se Miroslav Mijatović, ispred Podrinjskog Antikorupcijskog tima.

Ništa bolja situacija nije ni kada su šume u pitanju. Na osnovu informacija o planovima seče i požarima koji su se dogodili u periodu od 2011. do 2017. godine, kao i informacijama o požarima na teritoriji koju obuhvata Šumsko Gazdinstvo „Užice”.od strane Sektora za vandredne situacije, utvrđene su nelogičnosti u predstvljenim površinama koje su bile obuhvaćene požarima, i koje bude sumnju u zloupotrebe prilikom ekoloških akcidenata poput požara. Oštru kritiku ovom zapažanju, izneo je predstavnik JP „Srbijašume”, koji je ukazao na površan uviđaj koji vrše nadležni u Sektoru za vandredne situacije, dok je Načelnik Sektora za vandredne situacije u telefonskom razgovoru još tokom vršenja istraživanja, izneo činjenice da se opožarene površine utvrđuju u saradnji sa JP „Srbijašume”.

Zaključeno je da većina lokalnih samouprava ne donosi Godišnji program korišćenja sredstava od korišćenja šuma i šumskog zemljišta, te da će Projektni tim u narednom periodu uputiti inicijative lokalnim samoupravama za obavezno uvođenje izrade Programa, iako ih Zakon o budžetskom sistemu na obavezuje, kao da je i neophodna jača saradnja civilnog i javnog sektora u kontroli korišćenja i eksploatacije šuma, unapređenja stanja postojećih šuma i povećanje površina pod šumom.

Argumentovane zaključke i preporuke učesnika kada su oblasti voda i šuma u pitanju, Projektni tim je uvrstio u Publikaciju „Analiza antikorupcijskih politika u u oblasti zaštite životne sredine sa studijama slučaja”.

Aktivnost je deo projekta „Prirodni resursi i koruptivne prakse”, koji „Podrinjski antikorupcijski tim” iz Loznice i Ekološko udruženje „Rzav-God Save Rzav” iz Arilja, realizuju u u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom, u okviru programa „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji”, uz podršku Švedske.

0
0
0
s2sdefault

Ozbiljne stručne procene govore da je vrednost nelegalne seče šuma u Srbiji oko 4 miliona evra na godišnjem nivou. Međutim, dugoročna šteta nastala pustošenjem šumskog fonda u Srbiji procenjuje se na frapantnih nekoliko milijardi evra. Postoje slučajevi koji nisu obuhvaćeni zvaničnom statistikom, jer se pokrivaju ekološkim akcidentima poput požara. Ovakve situacije, po nepisanom pravilu vezane su za državne šume gde se u određenom vremenskom periodu obavlja nelegalna seča, koja se na kraju „pokriva“ izazvanim-kontrolisanim požarom. Kada se požar ugasi, manjak drvne mase opravda se uvećanom štetom od požara i proglašava (otpisuje) opožarenom drvnom masom. Nije na odmet reči i da se „opožarena drvna masa“ potom prodaje po znatno umanjenoj ceni...

Požar na obroncima planine Cer 05. decembra 2011. godine, jedan je od akcidenata sa mnogo atributa sumnjivog događaja, a sva raspoloživa dokumentacija ne daje adekvatne odgovore na i dalje nerazjašnjena pitanja. Prema raspoloživim podacima, gorelo je preko 30 hektara šume, desio se u netipičnom terminu (daleko izvan sezone požara), ugašen je za 24 časa sa sedam vatrogasnih vozila i 35 kubnih metara vode. Svi slični požari ovih razmera gašeni su više dana, ali je jako teško upoređivati ih zbog raznolikosti i pristupačnosti terena na kojima su buktili, ali i vremenskim prilikama koje su ih pratile.

Petog decembra 2011. godine, oko 6:50 h Milun Ristanović, meštanin Gornje Badanje, sela na obroncima planine Cer, prijavio je požar. Intervencija se zavodi pod rednim brojem 1216/249. U akciji gašenja učestvuju vatrogasne jedinice iz Šapca, Loznice i Krupnja, sa ukupno 23 vatrogasca i 7 vatrogasnih vozila, a pomagali su im radnici Šumskog gazdinstva „Boranja“ i četiri vatrogasca Dobrovoljnog vatrogasnog društva „Vidojevica“ iz Lešnice sa još jednim vatrogasnim vozilom. Gorelo je 30,63 hektara prema ocenama iz dokumenta koji nam je dostavljen br. 13771/2015-1 JP „Srbijašume“, odnosno 30 do 50 hektara kako se navodi u evidencionom listu događaja izdatom od strane MUP Republike Srbije – Sektora za vanredne situacije.

U arhivama se navodi da je 05.12.2011. maksimalna temperatura na planini Cer iznosila 9 stepeni celzijusa, a da se u toku noći i jutra spuštala i do ispod nule. Požar je dakle izbio nešto ranije od trenutka kada je prijavljen u ranim jutarnjim časovima i gotovo je nemoguće da je izbio bez uticaja ljudskog faktora, odnosno prirodnim putem.

Оd našeg izvora bliskog ekipi vatrogasaca koji su među prvim stigli na lice mesta, saznali smo da se ustvari radilo o dve lokacije na kojima je požar gašen, jedne u samom podnožju planine Cer i jedne na vrhu. Kako naš izvor navodi „moguće je da je prostor-površina između dva požara i iznosila oko 30 hektara, ali svakako nije gorela kompletna šuma na toj površini“.

Prema podacima iz MUP Republike Srbije – Sektora za vanredne situacije (evidencioni list događaja), požar ovakvog obima lokalizovan je istog dana oko 17 časova, a potpuno ugašen narednog dana u 7h, što znači da je požar koji je „besneo“ na 30 hektara šume, ugašen sa samo sedam vatrogasnih vozila bez pomoći iz vazduha za samo 24 časa sa neverovatno skromnih 35 kubnih metara vode.

Prilikom istraživanja stupili smo u kontakt sa Milunom Ristanovićem koga evidencioni list Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije navodi kao osobu koja je prijavila požar. Razgovor sa Ristanovićem obilovao je iznenađenjima, a on nam je potvrdio da je prijavio požar koji se prema njegovim tvrdnjama desio u julu mesecu, ali nikako u decembru.

Pored šuma nestaju i kamioni, stanovi...

Državna revizorska institucija u Izveštaju za 2013. godinu navodi da je Preduzeće, šumsko gazdinstvo „Boranja“ – Loznica, na dan 31.12.2013. godine iz poslovnih knjiga isknjižilo ukradeni kamion FAP 2635 B/45 invetarski broj 4957 i registarske tablice LO-034-BK u iznosu od 4.989.000 dinara, na teret rashoda bez odluke Nadzornog odbora Preduzeća. Takođe, šumsko gazdinstvo „Boranja“- Loznica poseduje stan u Valјevu u ulici Sinđelićeva broj 45-47 ukupne površine 80,77 m2, koji nije evidentiran u poslovnim knjigama.Ugovorom o udruživanju sredstava radi izgradnje stana zaklјučenog dana 03.03.2004. godine sa preduzećem „GATE“, Valјevo, utvrđena je ugovorena vrednost stana od 49.430 EUR u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate. U toku 2004. godine izvršena je otplata ugovorene vrednosti stana u celosti, odnosno u dinarskoj protivvrednosti u iznosu od 3.564.000 dinara. Dana 31.12.2004. godine stan u Valјevu u ulici Sinđelićeva broj 45-47 ukupne površine 80,77 m2 je isknjižen iz poslovnih knjiga Preduzeća.

___________

Zanimljivo je da se čak podaci iz istih izvora u različitim dokumentima ne poklapaju. Pa tako JP „Srbijašume“ u odgovoru  kažu da je prilikom požara došlo do oštećenja drvne mase u bruto iznosu od oko 5.900 kubnih metara, da bi u narednom dostavljenom dokumentu mesec dana kasnije  naveli da je u postupku sanacije posečeno ukupno 6.012,40 metara kubnih drveta.

U postupku sanacije opožarene površine koja je izvršena 2013. godine, prema dokumentu JP „Srbijašuma“, posečeno je ukupno 6.012,40 kubnih metara drveta, od čega 4.443,61 prostornog drveta što predstavlja skoro 7% ukupno posečenog drveta za 2013. godinu u ovom šumskom gazdinstvu i 1.568,79 kubnih metara tehničkog drveta što je 3,58% od ukupno posečenog tehničkog drveta.

Dana 18.06.2013. godine ŠG „Boranja“ sprovedi javnu licitaciju otvaranjem zatvorenih ponuda za prodaju drvnih sortimenata na panju sa opožarene površine u GJ „Cer-Vidojevica“ na osnovu koje je sa kupcem UUIŠ „Nategići“ iz Brštice zaključen kupoprodajni ugovor broj 7341 od 24.06.2013. godine. ŠG „Boranja“ štetu procenjuje na 10 miliona dinara, što bi značilo da je preko 6000 kubnih metara drveta prodato po približnoj  ceni od 1.663,33 dinara po kubnom metru. Trenutna cena drveta za grejnu sezonu u Loznici iznosi od 4000 do 4500 dinara po kubnom metru prostornog drveta.

Interesantno je napomenuti za ovaj period da je Vlada Republike Srbije dala saglasnost na Program poslovanja Preduzeća za 2013.godinu Rešenjem 05 broj 023-6620/2013-2 dana 25.08.2013. godine, što znači da do tada preduzeće nije imalo program poslovanja, pa se samim tim postavlja pitanje i na osnovu kog plana je sprovedena sanacija i prodaja gore pomenute drvne mase. Kako sami navode u svom odgovoru, ŠG „Boranja“ iz Loznice od Uprave za šume nije dobilo nikakva sredstva za sanaciju opožarene površine.

U Statističkom listu o evidentiranim događajima Sektora za vanredne situacije međutim stoji da „materijalna šteta ne postoji“, ali od Sektora nismo uspeli da dobijemo odgovor šta se u njihovom izveštaju tumači kao šteta. Dodatno zbunjuje podatak iz Evidencionog lista Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije da je  u požaru na Ceru bilo ugroženo 10 000 ari (100 hektara), da je spašeno 6000 ari (60 hektara), a da je požarom uništeno 4000 ari (40 hektara). Iz istog dokumenta vidimo da uprkos evidentiranoj šteti za ovaj događaj nije rađena operativna karta, kao ni analiza, nije utvrđeno kako je događaj izazvan, dok je uzrok događaja takođe nepoznat.  I pored svega navedenog u izveštaju Sektora za vanredne situacije stoji da uviđaj nije izvršen.

Iz Sektora za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije nisu želeli da odgovore na pitanje zbog čega nije rađena istraga za požar koji se desio u decembru mesecu.

Prema Nacionalnoj inventuri šuma Republike Srbije iz 2009. godine, 29,1% ukupne teritorije Srbije nalazi se pod šumom, što je daleko ispod evropskog proseka od 46%. Šumovitost jedne države od krucijalnog je značaja za stanje i kvalitet životne sredine u celini.

Istraživači : Ksenija Bošković i Nataša Milivojević

Autor : Miroslav Mijatović

*Svi navodi iz teksta ne predstavljaju stavove donatora Švedske Vlade i programskog partnera BOŠ, već su isključivo odgovornost istraživača PAKT-a i Ekološkog Udruženja "Rzav-God save Rzav"

0
0
0
s2sdefault

Na području Grada Loznice od 2010. godine Republička Direkcija za vode izdala je 11 rešenja o izdavanju vodne saglasnosti, za ukupno šest preduzeća iz Lozničkog kraja. Prema istraživanju PAKT-a, gotovo niti jedna izdata saglasnost nije poštovana od strane eksploatatora. Republički organi na postavljena pitanja odgovaraju „nemuštim jezikom“ i izgovore traže u nedostatku kadrova kada su inspekcijske službe u pitanju. A da li je sve baš tako ?

Eksploatatorima šljunka i peska iz rečnih korita važeći Zakon o vodama u članu 89. dozvoljava („obavezuje ih“!?) da svakog 5-og u mesecu prijave količinu iskopa za prethodni mesec, što je nesvojstven i retko viđen oblik poverenja države prema onima koji eksploatišu prirodna bogatstva koja pripadaju svim građanima Srbije. Nalazi do kojih su realizujući projekat „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ došli programski partneri PAKT i „Rzav-God save Rzav“ mogu se svrstati u domen „Verovali ili ne“, a jedan takav predstavljamo i u tekstu koji sledi, a koji na adekvatan način oslikava stanje u kojem se trenutno nalazi eksploatacija prirodni resursa u Srbiji.

Republička Direkcija za vode 18.08.2015. godine pod rednim brojem 317 izdala je Rešenje o izdavanju vodne saglasnosti Zanatskoj radnji „Đorđić iskop“ vlasnika Radivoja Đorđića iz Lipničkog Šora kod Loznice. Rešenjem, Direkcija utvrđuje da je Projekat eksploatacije rečnih nanosa iz inundacije reke Drine na lokaciji „Ada“ kod Loznice na katastarskim parcelama 14547/2 i 14544/2, urađen u skladu sa Rešenjem o izdavanju vodnih uslova ovog organa broj 325-05-707/2014-7 od 13.11.2014. godine. I sve navedeno ne bi predstavljalo nikakvu značajnu informaciju da se u pomenutom Rešenju ne navodi da će se eksploatacija vršiti na levoj obali reke Drine u količini od 25.388,90 m3. Ovo je inače jedino, od jedanaest izdatih rešenja, gde se količina iskopa navodi u decimalu, ali je na projektne istraživače poseban utisak ostavila informacija da će se eksploatacija obavaljati na levoj obali Drine, dakle u drugoj državi!

U pomenutom Rešenju, između ostalog stoji i da se ono izdaje na osnovu „Informacije o lokaciji“ koju je na zahtev Radivoja Đorđića izdalo Odeljenje za planiranje i izgradnju Gradske uprave grada Loznice. Istraživački tim PAKT-a došao je do pomenutog dokumenta u kojem se između ostalog navodi da su katastarske parcele 14544/2 i 14547/2 u sastavu Katastarske opštine Loznica i da se nalaze na potesu „Turski lokanj“, a ne „Ada“ kako se navodi u Rešenju Direkcije za vode. Dalje se u Informaciji navodi da su u pitanju parcele „ratarsko-stočarskog“ zemljišta, a između ostalog da je na tim parcelama „Predviđena izgradnja objekata kompatibilnih osnovnoj nameni za razvoj intenzivne ili ekološke poljoprivredne proizvodnje i to u okviru poljoprivrednog zemljišta“.

Skandalozno je da je Republička direkcija za vode i pored ovakve konstatacije u Informaciji o lokaciji izdala Đorđiću vodnu saglasnost bez predhodne saglasnosti Ministarstva poljoprivrede o prenameni poljoprivrednog zemljišta, čime je direktno oštećen budžet Grada Loznice. Međutim, istražujući dalje, projektni istraživači su otkrili da nije samo oštećen budžet lokalne samouprave u Loznici, već da se od ove Vodne saglasnosti ni u Republički budžet nije slio niti jedan dinar! U dokumentu koji smo dobili od Republičke direkcije za vode, vidi se spisak prihoda sa teritorije Grada Loznice, u kojem od svih eksploatatora jedino „Đorđić iskop“ nije prijavljivao nikakve iskope, pa se postavlja logično pitanje : „Zašto je tražena vodna saglasnost kada za više od godinu dana nije iskopan ni kubik šljunka i peska?“. Prostom pretragom preko portala GeoSrbija jasno se mogu uočiti pomenute parcele i krateri kao sa Meseca (vidi slike), a slučaj verovatno ne bi ni ugledao svetlost dana, da se na pomenutoj lokaciji „Turski lokanj“ nisu pojavili naslednici pojedinih parcela koji su bili šokirani stanjem čitavog terena od nekoliko desetina hektara.

Pošto iz Republičke direkcije za vode tvrde da su sputani Vladinom Uredbom o zabrani zapošljavanja i da i sami prepoznaju kadrovske nedostatke u inspekcijskoj službi, ostaje nejasno gde je iskopani, a neprijavljeni šljunak završio? Ako je firma „Đorđić iskop“ iskopani šljunak vraćala u Srbiju (što je manje verovatna opcija) za to je morala postojati evidencija na obližnjem carinskom prelazu „Šepak“ i inspekcijske službe bi lako mogle da dođu do stvarne količine iskopanog šljunka. Ipak, veća je verovatnoća da je iskopani šljunak završio na tržištu Bosne i Hercegovine, a „srećni“ eskploatator svestan činjenice da je van domašaja inspekcijskog nadzora u Srbiji, nije prijavljivao iskope, a pri tom nije plaćao ni carinu na uvoz robe u drugu državu, jer je faktički rudu i iskopavao u istoj.

Pitanja granica i razgraničenja, nisu pitanja kojima se bave pregovaračka Poglavlja za pristupanje Srbije Evropskoj Uniji. 

straživači : Ksenija Bošković i Nataša Milivojević

Autor : Miroslav Mijatović

*Svi navodi iz teksta ne predstavljaju stavove donatora Švedske Vlade i programskog partnera BOŠ, već su isključivo odgovornost istraživača PAKT-a i Ekološkog Udruženja "Rzav-God save Rzav"

 

 

0
0
0
s2sdefault

Ministarstvo životne sredine obaveštava javnost i zainteresovane organe i organizacije da je ovaj organ doneo rešenje kojim se određuje obim sadržaj Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta: Rekonstrukcije proizvodnih agregata i pripadajuće opreme hidroelektrane Potpeć, instalisane snage 3 x 20 MW, na reci Lim, na KP 4026, 4027, 40284029 i 4032 KO Banja, SO Priboj i projekta izgradnje dodatnog agregata na hidroelektrani Potpeć instalisane snage 13,3 MW na reci Lim, na KP 4026, 4027, 4028, 4029, 4032 i 4042 KO Banja, SO Priboj, nosioca projekta JP ELEKTROPRIVREDA SRBIJE, Sektor za ključne investicione projekte iz Beograda, Carice Milice 2, zaveden pod brojem 353-02-01488/2017-16 od 21.06.2017.

Uvid u doneto rešenje može se izvršiti svakog radnog dana od 11-14 časova u prostorijama Ministarstva zaštite životne sredine u Novom Beogradu, Omladinskih brigada 1, soba 426, kao i na službenom sajtu Ministarstva u roku od 15 dana od dana objavljivanja ovog obaveštenja.

Zainteresovana javnost i nosilac projekta mogu izjaviti žalbu Vladi Republike Srbije na doneto rešenje, putem ovog organa, u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.

0
0
0
s2sdefault

0
0
0
s2sdefault

Studijska grupa iz Srbije, sastavljena od 12 predstavnika lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, medija i obrazovnih institucija posetila je nedavno Zagreb, Ivanić grad i Križevce i reciklirano imanje u Vukomeriću , koje je zamišljeno kao edukativni centar za permakulturu i tehnologije održivog razvoja.

Poseta Hrvatskoj deo je projekta Fridrich Ebert Fondacije na temu energetske zadruge i razvoj projekata energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije.


0
0
0
s2sdefault

U periodu od 16. do 18. jula održan je program obuke za medije i organizacije civilnog društva „Prirodni resursi i koruptivne prakse”  u organizaciji Podrinjskog Antikorupcijskog Tima i ekološkog udruženja „Rzav-God Save Rzav”. U Velikoj Reci nadomak Ljubovije u seoskom domaćinstvu „Drinski raj” diskutovalo se o načinima i tehnikama istraživanja, pravnoj regulativi i smernicama u daljem radu organizacija civilnog društva, medija i zainteresovanih aktivista u oblasti zaštite životne sredine.Detaljnije na linku

 

0
0
0
s2sdefault

Dokumentarni serijal „Zelena patrola na delu“ posetila je prošle nedelje Loznicu i tom prilikom imala je priliku da zabeleži aktivnosti koje su do sad u okviru projekta koji finansira Švedska realizovali „Podrinjski Antikorupcijski Tim“ iz Loznice i „Rzav – God save Rzav“ iz Arilja.

O nelegalnoj eksploataciji šljunka na reci Drini i njenom priobalju, osim predstavnika Podrinjskog antikorupcijskog tima, govorili su i oštećeni građani i odbornici skupštine Grada Loznice.

Oko 200 stranica prikupljene dokumentacije u okviru projekta „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ govori o bahatom ponašanju i bogaćenju firmi koje se bave eksploatacijom šljunka, dok država nije zainteresovana da na adekvatan način reši ovaj problem.

Od 2010. godine na području Grada Loznica izdato je 11 rešenja o izdavanju vodnih saglasnosti za eksploataciju šljunka i peska. Na spisku eksploatatora nalaze se sledeće firme: Stobex doo iz Loznice (od 2016. god. x2), MN doo iz Loznice (od 2011.,2012. i 2015. god), Đorđić iskop iz Lipničkog Šora (od 2015.), KATKOP sistem iz Loznice (od 2013. i 2015.ugovo), Munja kop iz Grnčare kod Loznice (od 2012. i 2014.) i SZR Acika Mrgud iz Osečine (od 2014.). Vodne saglasnosti Republička direkcija za vode izdaje u trajanju od dve godine, a za to vreme, eksploatatori bez ikakve adekvatne kontrole na mesečnom nivou sami prijavljuju koju količinu šljunka i peska su iskopali.

Pod kakvim okolnostima se odvija ovo istraživanje, govori i podatak da je ekipu dokumentarnog serijala sa sagovornicima, dok su snimali sekvence za dokumentarac u tome pokušao da spreči jedan od radnika preduzeća koje se bavi iskopom šljunka u priobalju Drine. Sve se međutim nakon kratke rasprave završilo u najboljem redu.

Projekat „Prirodni resursi i koruptivne prakse“ se realizuje u sklopu projekta Beogradske otvorene škole " Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji“ koji podržava Švedska Vlada.

 

0
0
0
s2sdefault

Podrinjski Antikorupcijski Tim u saradnji sa "Rzav - God save Rzav" organizuje obuku za predstavnike organizacija civilnog društva i medija koji su angažovani u oblasti zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije.

Program obuke odvija se u sklopu projekta "Prirodni resursi i koruptivne prakse" koji realizuju u partnerstvu UG Podrinjski Antikorupcijski Tim i UG "Rzav - God save Rzav" uz podršku Beogradske otvorene škole (BOŠ) u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima u oblasti evropskih integracija.Više o pozivu na sledećem linku

 

0
0
0
s2sdefault
0
0
0
s2sdefault
Preko 15 predstavnika organizacija civilnog društva (OCD) i medija, u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), JE od ponedeljka 5. juna do 09. juna, posetilo je institucije EU u Briselu, u okviru studijskog putovanja na Programu podrške civilnom društvu i medijima u oblasti evropskih integracija. Studijsko putovanje je održano u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, koji podržava Švedska. Na koji način civilno društvo može da doprinese uključivanju građana u proces evropskih integracija i da li je politika proširenja usporila svoj ritam, kako se u srpskoj javnosti percipira, pitanja su koja su učesnici imali prilike da postave zvaničnicima EU. Iako evropski zvaničnici u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i pregovore o proširenju ističu da je proširenje i dalje jedan od prioriteta Evropske unije, u Misiji Republike Srbije pri Evropskoj uniji ističu da je proces proširenja znatno usporen, usled interne krize same Unije. Poglavlja 23, 24 i 35, koja se tiču vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom, ostaju glavna pregovaračka poglavlja. Brzina pregovora jedne zemlje kandidata ne utiče na druge, niti je cilj EU da sve zemlje Balkana istovremeno uđu u Evropsku uniju. Stoga, brzina kojom će Srbija ući u EU ne zavisi od suseda koji takođe pregovaraju, već od same Srbije, kako su istakli u Generalnom direktoratu za susedsku politiku i pregovore o proširenju. Vrlo je često slučaj da Srbija nema spremne pregovaračke pozicije za određena poglavlja, te je zato otvoreno svega nekoliko poglavlja iako pregovori traju od januara 2014. godine. Za određena poglavlja, poput poglavlja 27 koje se tiče životne sredine, Srbija će morati da uloži ogromna novčana sredstva, ali će EU prolongirati rok za primenu pravnih tekovina EU, u vezi sa ovim poglavljem, i nakon perioda kada Srbija postane članica EU. Učesnici studijskog putovanja, koji dolaze iz 15 lokalnih OCD i medija, dostaviće alternativne izveštaje Briselu, imajući u vidu da se na proleće 2018. očekuje naredni Izveštaj o napretku Srbije. Zaključak posete Briselu je da Srbija ima jednak izazov kao i sama EU da gradi poverenje građana u demokratiju i institucije, a ono se može graditi samo kroz dijalog na lokalu u kom ključnu ulogu imaju OCD i mediji.
0
0
0
s2sdefault

Preko 30 predstavnika iz petnaest organizacija civilnog društva i medija, u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), od ponedeljka 22. maja, radilo je sa najboljim stručnjacima iz oblasti evropskih integracija, u okviru obuke „Jačanje programskih partnera za učešće u novom kontekstu evropskih integracija”. Obuka je održana u periodu 22-26. maja u Zrenjaninu. Neka od gorućih pitanja u procesu pristupanja EU, poput onih kako će se standardi i pravo Evropske unije primeniti na lokalnom nivou, na koji način građani mogu da učestvuju i daju svoj doprinos, koja je uloga medija u procesu pristupnih pregovora učesnici su razmatrali sa Tanjom Miščević, šeficom Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU, Srđanom Majstorovićem, zamenikom direktora Vladine Kancelarije za evropske integracije i mnogim drugim stručnjacima. Mnogi ocenjuju trenutnu situaciju kao izmenu politike EU prema Srbiji i tzv. pristup stabilokratije, a na uštrb razvoja demokratije. Koja je pregovaračka pozicija Srbije u trenutnom kontekstu i na koji način civilno društvo pronalazi svoju ulogu, okupljeni su, između ostalog, diskutovali i sa Tanjom Miščević, koja je istakla da ne postoji moderna, demokratska i razvijena evropska država čiji se građani ne pitaju i odlučuju o bitnim temama, stoga je glavni preduslov za Srbiju i proces pregovora koji država trenutno vodi, upravo uključivanje građana u demokratske procese. Iako „najskuplje poglavlje“, odnosno životna sredina, još uvek nije otvoreno, civilno društvo uveliko priprema preporuke za usklađivanje standarda Srbije sa EU, imajući u vidu značaj ove teme i loše stanje u Srbiji u ovoj oblasti. Skup je obeležila i diskusija o javnim nabavkama, borbi protiv korupcije, dečijim pravima i ruralnom razvoju, te stanju u Srbiji u ovim oblastima. Između 60 i 80 % propisa Evropske unije sprovodi na lokalnom nivou, a upravo je lokalna samouprava najmanje uključena u pristupne pregovore Srbije sa EU – jedna je od poruka ovog skupa, a upravo se u tome nalazi i potreba za ovakvim projektom, čiji je cilj da proces evropskih integracija spusti na lokalni nivo, kroz javnu debatu i veće učešće civilnog društva. Izazovi za Srbiju tek predstoje, pa je stoga od krucijalnog značaja učiniti proces evropskih integracija otvorenim za sve građane i tu civilno društvo pronalazi svoju ulogu i osnovni zadatak. U cilju doprinosa evropskim integracijama i demokratskom razvoju u Srbiji, BOŠ i partnerske organizacije civilnog društva i mediji zagovaraće unapređenje javnih politika u Srbiji i usklađivanje sa standardima i pravom EU. Obuka je održana u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“, koji podržava Švedska. 

0
0
0
s2sdefault
Prva od četiri obuke za jačanje kapaciteta programskih partnera na projektu Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji (CS4EU), održana je od srede, 10. maja do petka, 12. maja 2017. godine u prostorijama Beogradske otvorene škole. Tokom trodnevne obuke, učesnici su diskutovali o zajedničkim ciljevima oko kojih ih je okupio projekat, mogućnostima za saradnju i prostoru za ostvarenje što boljih rezultata na ovom projektu. Pored trenerskog tima iz BOŠ-a, za program su bile zadužene i predavačice: Sanja Nikolin za temu strateškog planiranja i upravljanja organizacijama civilnog društva i medijima, Nadežda Milenković, marketing ekspertkinja sa kojom su učesnici obuke razgovarali o načinima komuniciranja evropske integracije i Ivana Đurić koja je predstavila svoje dvadesetogodišnje iskustvo rada u javnog upravi i na reformama koje su deo evrointegracija. Projekat Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji ima za cilj da kroz projektnu i institucionalnu podršku organizacijama civilnog društva i medijima, podrži njihovo aktivnije učešće u procesu pristupanja Srbije EU. BOŠ na ovom projektu ima 15 partnera iz Subotice, Novog Sada, Beograda, Niša, Prijepolja, Prokuplja, Užica, Loznice, Arilja, Majdanpeka koje kroz projekte žele da zajednički doprinesu evropskim integracijama i demokratskom razvoju u Srbiji putem jačanja uloge civilnog društva i medija. Realizaciju projekta podržala je Švedska.
0
0
0
s2sdefault

''Ljudi nama to ne treba!'' je prilog snimljen u okviru serijala ''Zelena patrola na delu'' Vojvođanske Zelene inicijative, o posledicama izgradnje hidroakumulacije ''Svračkovo'', sa analizom nepotpune Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

0
0
0
s2sdefault

prijaviproblem

kamp